Kneginja Olga je znala da njen muž često sanja ubistvo kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage 1903. Jer, kao što je mnogo puta govorio: tada je sve počelo… Jutro, 14. septembar 1976. godine. U najotmenijem predgrađu Pariza, u Neiju, u Američkoj bolnici, u tišini, protiču poslednji sati života srpskog kneza Pavla Karađorđevića. Prošlo je 35 godina od kada je 27. marta vozom napustio Srbiju. Dan kada je izgubio svoj položaj, svoju slavu, bogatstvo, Muzej, slike, mir, sreću svoje porodice… I svoju domovinu. Ali, besmrtnost mu niko ne može uzeti. Ona je pedantno pohranjena na Kolumbija univerzitetu u Njujorku. U šesnaest kutija nalazi se 12.000 vrednih dokumenata koje je arhivirao američki

Hobtnerov rad, ipak, nije štampan još šest godina. Svi su počeli da mu doturaju podatke. Vlatko Maček, monarhisti oko kralja Petra, Dražinovci iz SAD, hrvatski i slovenački krugovi u Americi, pa čak i usamljeni Milan Stojadinović iz daleke Argentine. A, u zemlji komunizam. Za jednog američkog istoričara previše konfuzije Devetog maja 1945. u Evropi je potpisan mir. Jedan od najvećih protivnika Drugog svetskog rata knez Pavle Karađorđević i dalje nije bio slobodan. Svoja prava čekaće još godinu dana – do 1. juna 1946. kada će i zvanično postati slobodan čovek; doduše pokraden i nepoželjan u svojoj zemlji, nimalo dobrodošao u onoj koju je nosio u srcu – u Britaniji. U

Kontradiktorna svedočanstva savremenika o „sinu“ svih Jugoslovena Josipu Brozu. Ranković: Broz u ratu više puta zapadao u velike depresije i bio demoralisan Daleke 1961. godine, dok je Josip Broz, sa najbližim saradnicima i nekoliko značajnih uglednika, plovećom rezidencijom, brodom „Galeb“ oplovljavao afrički kontinent, Dobrica Ćosić, koji je bio među njima, zapisaće: „Bogata izražajnost lica: čas sentimentalno, zamišljeno, introvertno; čas preteće, strogo i opasno; čas vedro i dobroćudno. Ponekad, kao da drema i za nečim žali. Pa blesne pretnja u zelenkastim očima, prkos, samouverenost. Ne pokazuje umor i godine. Nisam ni na jednom čoveku video takve oči…“ Ovih nekoliko rečenica o lideru druge Jugoslavije, iz vremena kada je Ćosić bio njegov

Najmodernije plovilo tadašnje ratne mornarice i ponos kraljevine jugoslavije, razarač „Zagreb“, u istoriju je ušao kao brod na kojem se dogodilo neviđeno junaštvo i poslednji veliki čin otpora pre kapitulacije Jugoslavije u Drugom svetskom ratu. Nakon nekoliko dana konstantnog bombardovanja i ulaska nemačkih snaga u Beograd 12. aprila u Štabu nemačke Druge armije, potpisana je bezuslovna kapitulacija Jugoslovenske kraljevske vojske. U tom trenutku, kralj Petar II Karađorđević i članovi vlade već su pobegli u emigraciju, a država je raskomadana između okupatorskih sila i novoformiranih marionetskih država. Ipak, pre svega toga, u Bokokotorskom zalivu zbio se događaj koji je i kod neprijatelja izazvao divljenje, a kod običnog naroda nadu da će

Sloboda je ono što bi hteli po svaku cenu da nam oduzmu, ili bar ograniče. Ali sloboda je nešto što se ne prodaje i ne kupuje. Sloboda je nešto što se bez našeg pristanka ne može trajno oteti. Ona može biti uzurpirana na određeni period, ali od onih verujućih nikad neće uspeti da je oduzmu. Pravi Srbi nikad neće predati sebe i svoju čast, pogotovo ne za sitne interese, materijalno ili pare. Onda kada svi budemo polagali svoje konačne račune dobijeni interesi, materijalno i pare nam neće biti od pomoći, ali vera i čast hoće. Uvek je bilo onih koji vodeći se interesima ili strahom posustaju i prate pogrešnu stazu.

„Znam da je knez Slobodanu Jovanoviću izneo opširno stanje odnosa Nemačka – Jugoslavija, na šta mu je Jovanović odgovorio: ‘Pa to, onda, nije Tripartitni pakt.’ Ovo mi je poznato otuda što mi je knez kasnije jednom prilikom naglasio. Ovakvo mišljenje Jovanovića imalo je na kneza priličan uticaj u toku daljih pregovora sa Nemcima“, svedočio je ministar dvora Antić Puč izveden u četvrtak 27. marta 1941. godine uzrokovao je brodolom državnog broda. Sudbina celog naroda i, naravno, pojedinačne sudbine ljudske dobile su obeležja katastrofe. „Za vreme buna, u doba društvenih promena, o pravu i sudu ne treba govoriti. Sve se ruši, sve se menja. Jedan čovek zamenjuje drugog. Životi vise o

*Feljton „Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije“ baziran na istorijskom bestseleru “Knez Pavle, istina o 27. martu”, autora Miodraga Jankovića i Veljka Lalića Godina 1941, 29. mart. Ministarstvu inostranih poslova. Strogo pov br. 147. Telegram stiže iz Moskve. Prvi put posle puča javlja se naš ambasador Milan Gavrilović: „Javljam Vam radi znanja. 1. Hrabrost koju je naš narod pokazao zadivila je sve i zadobila otvorene simpatije. Zato je promena primljena ovde u svim krugovima neobično dobro, naročito u samoj vladi. O tome sam imao prilike da se za ova dva dana potpuno uverim, naročito posle razgovora koji sam juče imao s Višinskim, koji ću vam usmeno izložiti. Oni su neprestano

Novi Sad — Kvislinška vlada Milana Nedića i Nedić snose veliku odgovornost za Holokaust u Srbiji, ocenjeno je na tribini „Jevrejski identitet, antisemitizam i Holokaust“. Osim toga, kako navode, rehabilitacija Nedića bi bila „sramotan i nedopustiv“ potez. Milovan Pisari iz beogradskog Centra za istraživanje i edukaciju o Holokaustu rekao je da su kvislinška vlada Milana Nedića i sam Milan Nedić imali i te kako veliku odgovornost u sprovođenju Holokausta i progonu Roma. „Nedić je bio osoba koja je tokom celog rata širila nacionalsocijalizam i antisemitizam. Vlada Milana Nedića donela je nekoliko uredbi, među kojima i uredbu o oduzimanju celokupne imovine Jevreja, a Nedićeva specijalna policija i žandarmerija vrlo su predano

Predstavnici udruženja „Stvaraoci Republike Srpske“ i Ravnogorskog pokreta položili su danas u Petrovu vijenac na spomen-ploču đeneralu Draži Mihailoviću, podignutu na mjestu gdje je 20. aprila 1941. godine odbio da prizna kapitulaciju tadašnje vojske. Predstavnik „Stvaraoci Republike Srpske“ Miladin Nedić rekao je novinarima da je na današnji dan Mihailović donio odluku da digne ustanak u porobljenoj Evropi i brani čovječanstvo od fašizma. Nedić podsjeća da je Mihailović, nakon što je saznao za odluku tadašnje Vlade Kraljevine Jugoslavije da potpiše kapitulaciju, održao govor svojoj jedinici navodeći da ne priznaje kapitulaciju i da počinje sa gerilskom borbom protiv okupatora. Istoričar iz Beograda Radovan Kalabić kaže da je Lužanjak, visoravan na Ozrenu, prvo