Речна флотила Војске Србије одала пошту морнарима настрадалим почетком рата 1941. године. Монитор „Драва“ краљевске морнарице оборио 14 авиона. Капетан Александар Берић потонуо с бродом Мештани тадашњег Чиба а данашњег Челарева, села недалеко од Бачке Паланке, нису ни слутили да ће бити сведоци једне од највећих битака Априлског рата, после бомбардовања Београда 1941. године. А управо то се догодило 12. априла пре 77 година, када је Алексанар Берић, командант краљевског брода „Драва“, прихватио неравноправну борбу против нацистичке авијације. Брод је после више налета бомбардера потопљен, а Берић је херојски ушао у историју као једини капетан који је на реци поделио судбину свог брода, потонувши с њим и још 76 чланова

У оквиру Спомен-комплекса „Сремски фронт“ у Адашевцима, код Шида, данас су обиљежене 73 године од пробоја Сремског фронта, чиме је означен крај Другог свјетског рата на територији Србије. Државну церемонија предводио је државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Негован Станковић, који је нагласио значај његовања тековина борбе за слободу. Он је истакао да је Србија одувек била на страни оних који су се борили за слободу, па тако и у Другом свјетском рату борећи се против идеологије нацизма и фашизма, саопштено је из Владе Србије. Станковић је, подсјетивши на велики број страдалих у борби против фашизма, нагласио да је Србија, захваљујући њиховим жртвама, остала слободна

Испред Спомен-плоче на градском гробљу Пучиле у Бијељини данас је одата почаст погинулим борцима Првог јуришног батаљона Војске Краљевине Југославије у Другом свјетском рату. Представници Градске борачке организације и Удружења потомака и поштовалаца учесника Балканских ратова и Првог свјетског рата положили су вијенац и упалили свијеће за 20 страдалника који су погинули на данашњи дан 1941. године, бранећи Бијељину од Хитлерове војске, а сахрањени су на овом мјесту. Међу учесницима помена били су и унуци тадашњих бораца батаљона Горан и Максим Марјановић, а над гробницом безимених бијељински пјесник Богдан Госпић говорио је стихове „Плаве гробнице“ Милутина Бојића којима пјесник одаје помен српским војницима који су живот завршили далеко од своје

У оквиру Спомен-комплекса „Сремски фронт“ у Адашевцима, код Шида, данас ће бити обиљежене 73 године од пробоја Сремског фронта, чиме је означен крај Другог свјетског рата на територији Србије. Церемонија ће почети у 11.00 часова, а предводиће је државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Негован Станковић. Након полагања вијенаца и одавања државних и војних почасти предвиђена су обраћања, као и пригодан умјетнички програм. Церемонији ће, осим представника Владе и Војске Србије, присуствовати велики број преживјелих учесника ове велике битке, дипломатски представници земаља чије су трупе учествовале у борбама на Сремском фронту, представници општине Шид, удружења за његовање традиција ослободилачких ратова Србије и грађани. Борбе на

Представници Градске борачке организације Бијељина сутра ће у знак сјећања на све погинуле борце Првог јуришног батаљона Војске Краљевине Југославије у Другом свјетском рату положити вијенац на гробљу у Пучилама. Погинулима ће бити одата почаст и прислужене свијеће. Обиљежавање ће почети у 11.00 часова испред спомен-плоче подигнуте у славу и част ових јунака, саопштено је из Борачке организације. Извор: СРНА Везане вијести: ЧАС ИСТОРИЈЕ: Херцеговци на Босанској голготи | Јадовно 1941. Како је краљевска војска дочекала рат: „Издржећемо око шест … Служен помен за младу краљеву војску | Јадовно 1941.

Седамдесет и седам година истиче од краткотрајног Априлског рата којим је, након најезде трупа Пакта трију сила предвођених немачком војском, уништена и распарчана Краљевина Југославија. Толико се брзо срушила та држава, таквом је брзином врхушка побегла из Београда и земље, да се чини, да чак ни Срби у њу нису веровали. Шта је о свему ономе што је рату претходило, и о ономе што је уследило, имао да каже Адолф Хитлер пар седмица после обуставе ратних дејстава? Ових дана обележавамо годишњицу Априлског рата, једанаестодневног одмеравања снага између Југословенске краљевске војске са једне стране, и удружених снага Тројног пакта, пре свега Вермахта и СС-а, са друге. Како је то одмеравање снага

Један сат после поноћи 6. априла 1941. године, зазвонио је телефон у једној београдској кафани. Глас са друге стране тражио је капетана Милоша Жуњића, командира 102. ловачке ескадриле. Пилоти Шестог ловачког пука авијације Краљевине Југославије кренули су у одбрану Београда у зору, из кафане „Зора”. На углу Македонске и Дечанске улице, у строжем од најстрожег центра Београда, свој дом је нашла кафана „Зора”. Геометријски прецизно центрирана између два друга дома – Дома Војске и Дома омладине, ова кафана споља не одише никаквом изузетношћу, скоро, па сурово неприметно чучи на једној од најгушћих београдских деоница. Заклоњен великим Тргом републике и ушушкан подно чувеног Стакленца, времешни угоститељски објекат већ 75 година успешно крије херојску

Поводом сећања на жртве шестоаприлског бомбардовања Београда 1941. године, градски менаџер Горан Весић положио је венац на спомен-обележје у Карађорђевом парку. На том месту је пред Други светски рат направљено склониште, које је директно погођено 6. априла, када је страдало 192 Београђанина – који су ту потражили заклон. Градски менаџер поручио је да је данашњи дан један од најтужнијих у историји Београда. „Данас је дан када је град претрпео једно од највећих разарања у историји, безумним терористичким нападом нацистичке Немачке, који није имао никакво оправдање”, казао је Весић. Подсетио је да је у бомбардовању 6. априла страдало незванично више од 4.000 људи, да је потпуно уништена 621 зграда, делимично оштећено

Комеморативним скуповима данас ће бити обиљежен Дан сјећања на почетак Другог свјетског рата у Краљевини Југославији који је почео бомбардовањем Београда, 6. априла 1941. године. У Алеји страдалих на београдском Новом гробљу биће положени вијенци и одата пошта страдалима у нацистичком бомбардовању Београда, чиме је без објаве рата почео напад нацистиче Њемачке на Југославију. Одлуку да Београд буде бомбардован донио је њемачки вођа Адолф Хитлер послије вијести о демонстрацијама у Београду против потписивања Tројног пакта. Главни циљ напада њемачког ваздухопловства, према наводима историчара, било је разарање Београда, деморалисање војске и народа и уништење југословенских ваздухопловних потенцијала. Извршење задатка повјерено је 4. ваздушној флоти под командом генералпуковника Александра Лера, а у