U Muzeju Republike Srpske u Banjaluci večeras je otvorena tematska izložba „Ustaška propaganda od 1941. do 1945. godine“ na kojoj su javnosti prezentovana sredstva propagandnog djelovanja kojima je ustaški režim nastojao da ostvari svoje vojne, političke, ekonomske i kulturne ciljeve. Otvarajući izložbu, ministar prosvjete i kulture Republike Srpske Dane Malešević rekao je da se u njoj može sagledati teški istorijski trenutak na ovim prostorima u kome je ustaški režim iza sebe ostavio nepojmljiv broj žrtava. „Sa ovom izložbom treba da se upoznaju ne samo Banjalučani, već i stanovništvo cijele Srpske, koje treba da dopuni znanja iz istorije našeg naroda. Sa izložbom bi trebalo da se upoznaju i đaci starijih razreda

 U Muzeju Republike Srpske u Banjaluci od danas će biti otvorena tematska izložba „Ustaška propaganda od 1941. do 1945. godine“. Na izložbi će široj javnosti biti prezentovana sredstva propagandnog djelovanja pomoću kojih je ustaški režim nastojao da ostvari svoje vojne, političke, ekonomske i kulturne ciljeve, saopšteno je iz Muzeja. Riječ je o isticanju uloge propagande kao značajanog elementa ustaškog represivnog aparata, koja je prouzrokovala katastrofalne posljedice. Njeno djelovanje doprinijelo je ogromnom stradanju u ljudskom i materijalnom pogledu. Izložba podrazumijeva ekspoziciju originalne arhivske građe, kojom raspolaže Muzej Republike Srpske, zbirke za savremenu istoriju od 1941. godine, navodi se u saopštenju. Izložba sadrži fotografije, dokumente, plakate, letke, štampu i audio-vizuelne medije. Autor

U Poljskoj je danas stupio na snagu zakon o premeštanju sovjetskih spomenika u okviru dekomunizacije zemlje. Trenutno se čeka odluka lokalnih vlasti. Prema preliminarnim podacima, zakon će obuhvatiti više od 200 spomenika vojnicima Crvene armije. Šta će s njima biti nakon demontaže, još uvek nije rešeno. Prema zakonu koji je stupio na snagu u Poljskoj, spomenici koji simbolizuju komunizam ili drugi totalitarni poredak treba da budu prebačeni sa javnih mesta u narednih 12 meseci. Odluku će doneti lokalne vlasti. Ranije su vlasti republike saopštile da nameravaju da premeste sve spomenike koji se nalaze van groblja. „Totalitarizam“ skulptura će odrediti Institut za nacionalno sećanje Poljske. U spisak su eksperti svrstali oko 230 spomenika Crvene armije, a ukupno ih je više

Pre nešto više od 71 godine, 1. oktobra 1946. u Nirnbergu je završeno suđenje istaknutim članovima političke, vojne i ekonomske elite nacističke Nemačke. Međutim, to nije bilo jedino suđenje nacističkim ratnim zločincima u ovom drugom po značaju bavarskom gradu, posle Minhena. Posle konferencija u Teheranu, na Jalti i u Potsdamu, sile pobednice su odlučile — za nacističke zločine će biti formiran poseban tribunal, a suđenja su regulisana Londonskom poveljom iz 8. avgusta 1945. godine. Zašto baš Nirnberg? Prvobitna ideja, za koju se zalagao i SSSR, bila je da se sva suđenja obavljaju u Berlinu, međutim… Nirnberg je bio predlog SAD, a kao razlog je, pored toga što se nalazio u njihovoj zoni, navedeno i da je jedan od retkih gradova koji su

Veruje se da je porodicu otkrio Gestapo, mada je muzej Kuća Ane Frank prošle godine objavio studiju koja ukazuje na to da je sklonište možda otkriveno slučajno. Uprkos decenijama istrage, još postoje pitanja u vezi sa slučajem Ane Frank na koja nije odgovoreno. Kako je pronađeno sklonište u kojem se Ana Frank skrivala za vreme Holokausta i danas je misterija, iako je njen otac Oto, jedini preživeli član porodice, proveo godine pokušavajući da dođe do odgovora, prenosi Mental Floss. Ipak, jedan bivši agent FBI planira da ponovo otvori zastareli slučaj, prenosi Gardijan. Vins Pankoke i njegov tim od 19 forenzičkih stručnjaka pokušaće pomoću novih metoda da utvrde kako su se događaji

Minhenski sporazum bio je primer otvorenog kršenja međunarodnog prava, politika bazirana na težnji da se uništi sovjetska država i strateškom potcenjivanju pretnje fašizma, poručuje ruski MIP Pre tačno 79 godina postignut je takozvani Minhenski sporazum, kojim je Čehoslovačka, a tačnije Češka, predala Nemačkoj svoju Sudetsku oblast, čime je put u Drugi svetski rat postao jednosmerna ulica. Dokument je sastavljen 29. septembra 1938, a potpisan dan kasnije, ali među njegovim autorima i potpisnicima nema onih čija su prava pogažena – Čehoslovaka. Predsednik Edvard Beneš samo je „obavešten“ o postignutom sporazumu. On ga je uz protest odobrio, a zatim podneo ostavku 5. oktobra i napustio zemlju. Do marta sledeće godine Čehoslovačka je

Na ploči Prvom splitskom partizanskom odredu danas su osvanuli slovo U i križ. Ploča na Plokitama i prije je bila meta vandala, ovo je tek posljednji u nizu napada. „To je nastavak jednog indolentnog odnosa vladajućih prema ustašoidnim pojavama. No, nije to sve. Uz slovo U, imamo i krst. Nisu samo ustaše, nego i crkva. Kada se poslušaju izjave biskupa Košića, sve vam je jasno“, rekao je je profesor Josip Milat, predsjednik splitskih antifašista. Nakon dojave o intervenciji na spomen obilježju, pred ploču je stigao savjetnik gradonačelnika za komunalu Ivica Grubišić Gire. Djelatnik Lovrinca prebrisao je U i krst, a Gire kaže kako ga je zamolio i da malo obnovi slova koja