Dva puta je u prošlom veku Hrvatska ratovala na strani osvajačkih sila protiv Rusije, a sada ponovošalje kontingente svojih vojnika na Baltik i u Poljsku sa istom namerom, ako dođe do oružanog sukoba ili rata na istoku Evrope. Uvek je Hrvatska, na žalost, bila na strani agresivnih okupacionih trupa pa je tako i danas na isti način prihvatila tu sramnu ulogu u okviru NATO pakta, vojnog saveza koji sve više ima izražen ofanzivni karakter i ugrožava evropski i svetski mir.  NATO nastoji da razdrobi ili potčini svojoj volji tradicionalne države, da menja granice između naroda i država na štetu „neposlušnih naroda“ i sve to nastoji da predstavi u svetu kao „doprinos miru i bezbednosti“. Ključnu ulogu u definisanju misije

Nepoznati počinioci su početkom ove sedmice na više mesta u berlinskom okrugu Nojkeln iz trotoara iščupali 13 tzv. štolperštajni (u prevodu „kamen spoticanja“). Reč je zapravo o metalnim kockama sa ugraviranim imenima i podacima žrtava nacizma (uglavnom Jevreja), postavljenih ispred ulaza zgrada iz kojih su odvođeni u smrt. U pitanju je projekat berlinskog umetnika Guntera Demniga koji je širom sveta ugradio 63.000 takvih štolperštajni, od toga 7.000 u Berlinu. Ideja je da se prolaznici sagnu da bi pročitali šta piše na kockama i tako bar simbolično odaju poštu žrtvama nacizma. Sada se Berlin ponovo osramotio, kako piše „Bild“ jer su iz časa u čas prijavljivani slučajevi nestajanja kocki iz trotoara.

Centar „Simon Vizental“ pozvao je upravu muzeja voštanih figura „De Mata“ u indonežanskom gradu Jogjakarta da skloni figuru bivšeg njemačkog kancelara Adolfa Hitlera, koja je postavljena ispred slike koncentracionog logora „Aušvic“. Iz Centra u Los Anđelesu, koji sprovodi kampanje protiv antisemitizma i negiranja Holokausta, saopšteno je da je postavljanje figure Hitlera ispred slike ozloglašenog nacističkog logora „odvratno“ i da to predstavlja ruganje žrtvama Holokausta, tokom kog su ubijeni milioni ljudi. Iz Organizacije za ljudska prava „Hjumen rajts voč“ izložbu su nazvali „bolesnom“, prenosi AP. Iz indonežanskog muzeja su branili postavljanje figure bivšeg nacističkog vođe time da je figura „zabava za tinejdžere“, koji se često fotografišu pored nje. Izvor: SRNA Vezane

Prema mnogim tumačima ovaj pogrom je bio prva naznaka onoga što danas nazivamo Holokaustom. „Kristalna noć“ je naziv za veliki pogrom usmeren protiv jevrejskih građana širom zemlje koji se desio širom Nemačke i Austrije u noći 9. novembra 1938. godine. Priča o „Kristalnoj noći“ počela je u oktobru 1938. godine, kada je 15.000 Jevreja poljskog porekla proterano iz Nemačke i iskrcano na poljskoj granici. Desničarska antisemitska poljska vlada, koja je govorila o sopstvenom „jevrejskom pitanju“, odbila je da ih primi, pa je njih oko 5.000 ostalo na ničijoj zemlji. Neposredni incijator bio je Heršel Grinspan, nemački Jevrej koji je pobegao u Francusku. U danima nakon progona Jevreja, Grinspan je primio

Kao prvi čovek Gestapoa, „praški koljač“ Rajnhard Hajdrih važio je za najkrvožednijeg esesovca. I pored čudovišta poput Himlera, Ajhmana, Geringa i Gebelsa, neko drugi je važio za najopasnijeg Hitlerovog čoveka. To je bio Rajnhard Hajdrih, istinska siva eminencija nacističkog režima, „zli genije“ za kog se spekulisalo da je sposoban da svrgne i samog Firera. Kad je kao prekaljeni esesovac i šef RSHA, a time i Gestapoa, u septembru 1941. godine postao protektor Češke i Moravske, očekivalo se da će „Plava zver“, kako su mu njegovi tepali, u anektiranom području brzinski ugušiti bilo kakav oblik otpora. I zaista, nije dugo trebalo da ustanovi potpunu strahovladu, zaboravljajući, doduše, da gde ima straha ima i hrabrosti i to veće što je veći strah. Zato su mu, upravo kad

Savezničke snage su bile svesne Holokausta dve i po godine ranije nego što je uvreženo mišljenje, a čak su imali i unapred pripremljene optužnice za ratne zločine protiv Adolfa Hitlera i njegovih glavnih nacističkih komandanata. Nova dokumenta, koja 70 godina nisu videla svetlost dana, pokazuju da su ranije, još u decembru 1942. godine, a i pre, SAD, Velika Britanija i sovjetska vlada bili svesni da je najmanje dva miliona Jevreja ubijeno i da je još pet miliona u opasnosti, i imali su pripremljene optužnice. Uprkos svojim saznanjima saveznici su veoma malo uradili po pitanju da pokušaju da ih spasu ili pruže utočište onima koji su u životnoj opasnosti. Ministar iz

London – Američka obaveštajna agencija CIA znala je da je čovek koji je za sebe tvrdio da je Adolf Hitler pedesetih godina prošlog veka živeo u Kolumbiji među bivšim nacistima, pokazuju dokumenti sa kojih je nedavno skinuta oznaka tajnosti. Agenti CIA nisu ozbiljno shvatali tvrdnje bivšeg vojnika Š-a, iako ih je šef biroa te agencije u Karakasu preneo nadređenima i dostavio im fotografije tog čoveka, piše britanski Dejli mejl. Čovek po imenu Filip Sitroen pozvao je agente CIA 1954. godine i saopštio im da je upoznao čoveka koji za sebe tvrdi da je Adolf Hitler, kao i to da živi u gradu Tunha, severno od Bogote, pokazuju dokumenti. Sitroen je

Upotreba drugih savremnih tehnika kao što su forenzičko računovodstvo, nauka o ponašanju i rekonstrukcija svedočanstava, mogu dati uverljive dokaz Istraga u slučaju Ane Frank nastavlja se pošto je tim stručnjaka predvođen penzionisanim FBI agentom Vinsom Pankokeom obezbedio primenu savremene forenzičke nauke i kriminologije u nadi da će rešiti jedan od najpoznatijiih slučajeva Hladnog rata. „U istrazi ćemo naglasak staviti na nove potencijale“, rekao je penzionisani specijalni agent koji vodi ovaj slučaj. U potrazi za novim tragovima, on i njegov tim digitalno prelaze kroz milione stranica skeniranog materijala iz Nacionalnog arhiva u Vašingtonu, kao i arhiva u Holandiji, Nemačkoj i Izraelu. Upotreba drugih savremnih tehnika kao što su forenzičko računovodstvo, nauka o

Izložba slika iz ciklusa „Mauthauzen 106621“ Miloša Bajića u Galeriji DOMA JNA. Radovi koje je čuveni slikar napravio kao logoraš posle pola veka opet u javnosti U galeriji Doma Vojske Srbije otvorena je izložba slika iz ciklusa velikog formata „Mauthauzen 106621“ Miloša Bajića (1915-1995), koja je pre tačno pola veka, u tom istom prostoru, tadašnjoj Galeriji Doma JNA, premijerno predstavljena javnosti. Reč je o izabranim delima našeg čuvenog slikara i profesora, zarobljenika zloglasnog koncentracionog logora, a te 1967. Beograd je prvi put imao priliku da vidi 15 autentičnih crteža nastalih u vreme njegovog zatočeništva. Pod simboličnim nazivom „Između kamenoloma i krematorijuma“, 14 slika Miloša Bajića i četiri crteža i danas

Berlin – Fondacija ‘Ane Frank’ protivi se prijedlogu njemačkih željeznica zbog asociranja na progon Jevreja i deportacije u Drugom svjetskom ratu. Od 19.000 prijedloga za imena superbrzih vozova, komisija je izabrala 25 imena osoba koje su obilježile njemačku istoriju Plan njemačkih želejznica da superbrzi voz nazove po Ani Frank „bolan“ je za žrtve konc-logora, izrazila je žaljenje fondacija koja nosi ime jevrejske devojčice, čija je tragična sudbina u Drugom svjetskom ratu postala poznata milionima ljudi širom svijeta. „Povezivanje Ane Frank s vozom asocira na progon Jevreja i deportacije u Drugom svjetskom ratu“, reagovala je Fondacija „Anne Frank“ na najavu Deutsche Bahna da njenim imenom nazove jedan od svojih novih superbrzih

Njemački željeznički operater „Dojče ban“ branio je svoju odluku da imenuje brzi voz po Ani Frank, jevrejskoj djevojčici koja je nastradala u Holokaustu. Ime Ane Frank je jedno od 25 imena čuvenih Nijemaca koje je izabrao žiri nakon javnih konsultacija. Njemački poslanik Iris Eberl rekla je da je to „neukusan izbor“, jer su Ana Frank i drugi Jevreji vozovima deportovani u smrt, prenio je Bi-Bi-Si. Portparol „Dojče bana“ Antje Nojbauer rekla je da je Ana Frank simbol tolerancije i da ona predstavlja „mirnu koegzistenciju različitih kultura, a što je posebno važano u sadašnjim vremenima. „Dnevnik Ane Frank“ je globalni bestseler. U dnevniku ove djevojčice opisano je kako se ona krila