У Музеју Републике Српске у Бањалуци вечерас је отворена тематска изложба „Усташка пропаганда од 1941. до 1945. године“ на којој су јавности презентована средства пропагандног дјеловања којима је усташки режим настојао да оствари своје војне, политичке, економске и културне циљеве. Отварајући изложбу, министар просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевић рекао је да се у њој може сагледати тешки историјски тренутак на овим просторима у коме је усташки режим иза себе оставио непојмљив број жртава. „Са овом изложбом треба да се упознају не само Бањалучани, већ и становништво цијеле Српске, које треба да допуни знања из историје нашег народа. Са изложбом би требало да се упознају и ђаци старијих разреда

 У Музеју Републике Српске у Бањалуци од данас ће бити отворена тематска изложба „Усташка пропаганда од 1941. до 1945. године“. На изложби ће широј јавности бити презентована средства пропагандног дјеловања помоћу којих је усташки режим настојао да оствари своје војне, политичке, економске и културне циљеве, саопштено је из Музеја. Ријеч је о истицању улоге пропаганде као значајаног елемента усташког репресивног апарата, која је проузроковала катастрофалне посљедице. Њено дјеловање допринијело је огромном страдању у људском и материјалном погледу. Изложба подразумијева експозицију оригиналне архивске грађе, којом располаже Музеј Републике Српске, збирке за савремену историју од 1941. године, наводи се у саопштењу. Изложба садржи фотографије, документе, плакате, летке, штампу и аудио-визуелне медије. Аутор

У Пољској је данас ступио на снагу закон о премештању совјетских споменика у оквиру декомунизације земље. Тренутно се чека одлука локалних власти. Према прелиминарним подацима, закон ће обухватити више од 200 споменика војницима Црвене армије. Шта ће с њима бити након демонтаже, још увек није решено. Према закону који је ступио на снагу у Пољској, споменици који симболизују комунизам или други тоталитарни поредак треба да буду пребачени са јавних места у наредних 12 месеци. Одлуку ће донети локалне власти. Раније су власти републике саопштиле да намеравају да преместе све споменике који се налазе ван гробља. „Тоталитаризам“ скулптура ће одредити Институт за национално сећање Пољске. У списак су експерти сврстали око 230 споменика Црвене армије, а укупно их је више

Пре нешто више од 71 године, 1. октобра 1946. у Нирнбергу је завршено суђење истакнутим члановима политичке, војне и економске елите нацистичке Немачке. Међутим, то није било једино суђење нацистичким ратним злочинцима у овом другом по значају баварском граду, после Минхена. После конференција у Техерану, на Јалти и у Потсдаму, силе победнице су одлучиле — за нацистичке злочине ће бити формиран посебан трибунал, а суђења су регулисана Лондонском повељом из 8. августа 1945. године. Зашто баш Нирнберг? Првобитна идеја, за коју се залагао и СССР, била је да се сва суђења обављају у Берлину, међутим… Нирнберг је био предлог САД, а као разлог је, поред тога што се налазио у њиховој зони, наведено и да је један од ретких градова који су

Верује се да је породицу открио Гестапо, мада је музеј Кућа Ане Франк прошле године објавио студију која указује на то да је склониште можда откривено случајно. Упркос деценијама истраге, још постоје питања у вези са случајем Ане Франк на која није одговорено. Како је пронађено склониште у којем се Ана Франк скривала за време Холокауста и данас је мистерија, иако је њен отац Ото, једини преживели члан породице, провео године покушавајући да дође до одговора, преноси Ментал Флосс. Ипак, један бивши агент ФБИ планира да поново отвори застарели случај, преноси Гардијан. Винс Панкоке и његов тим од 19 форензичких стручњака покушаће помоћу нових метода да утврде како су се догађаји

Минхенски споразум био је пример отвореног кршења међународног права, политика базирана на тежњи да се уништи совјетска држава и стратешком потцењивању претње фашизма, поручује руски МИП Пре тачно 79 година постигнут је такозвани Минхенски споразум, којим је Чехословачка, а тачније Чешка, предала Немачкој своју Судетску област, чиме је пут у Други светски рат постао једносмерна улица. Документ је састављен 29. септембра 1938, а потписан дан касније, али међу његовим ауторима и потписницима нема оних чија су права погажена – Чехословака. Председник Едвард Бенеш само је „обавештен“ о постигнутом споразуму. Он га је уз протест одобрио, а затим поднео оставку 5. октобра и напустио земљу. До марта следеће године Чехословачка је

На плочи Првом сплитском партизанском одреду данас су осванули слово У и криж. Плоча на Плокитама и прије је била мета вандала, ово је тек посљедњи у низу напада. „То је наставак једног индолентног односа владајућих према усташоидним појавама. Но, није то све. Уз слово У, имамо и крст. Нису само усташе, него и црква. Када се послушају изјаве бискупа Кошића, све вам је јасно“, рекао је је професор Јосип Милат, предсједник сплитских антифашиста. Након дојаве о интервенцији на спомен обиљежју, пред плочу је стигао савјетник градоначелника за комуналу Ивица Грубишић Гире. Дјелатник Ловринца пребрисао је У и крст, а Гире каже како га је замолио и да мало обнови слова која