Још једна тајна 27. марта: Британци нудили Стаљину цео Балкан (37)

Улога Совјетског Савеза у мартовском преврату у Београду и какве су биле намере Британаца

У Лондону је 1951. године изашла књига једног совјетског пребега која недвосмислено осветљава умешаност СССР-а у 27. март 1941. године. Реч је о генералштабном официру ИВ оделења Црвене армије, капетану Ивану Н. Крилову, који је побегао на Запад и објавио књигу Совиет Стафф Оффицер (Лондон, Тхе Фалцон Пресс Лтд). Из ове исповести јасно се виде односи нашег војног изасланика у Москви Жарка Поповића са Совјетским Генералштабом.

Браћа Поповић

Сава Поповић је у Другој мушкој гимназији седео у истој клупи са кнезом Павлом. Тада му је надимак био „Глиста“. Њихови путеви су се разишли, Сава је после Првог светског рата у Лондону, као шпијун НКВД-а. Протеран је из Енглеске 1927. године и обрео се у Београду, где је добио запослење као ликовни критичар „Политике“. Надимак „Глиста“ био му је промењен у „Анархиста“. Али, то му је била само фасада, Сава је и у родном граду наставио да ради за совјетску обавештајну службу. Узео је активну улогу у припремању државног удара 1941. године. Његов брат, потпуковник Угљеша, у време пуча, налази се на положају шефа војне обавештајне службе, пуковник Жарко био је постављен за војног аташеа у југословенској амбасади у Москви. Сава је сарађивао са Мустафом Голубићем и његовим „Црвеним камерним оркестром“, што објашњава саботаже у југословенској војној обавештајној служби.

У својој књизи пише совјетски обавештајац, мајор Крилов:

Неколико дана после разговора са Кестрингом (немачки генерал у мисији у Москви 1940/41.), срео сам поново Муравјева (официр на служби у истом оделењу као и Крилов). Имао је добре вести за мене: Политбиро је одлучио да прихвати предлоге Генералштаба, и Молотов је добио инструкције да отпочне преговоре са Југословенским министром у Москви за један руско-југословенски уговор. У исто време, Шапошников (начелник Главног генералштаба) је лично „испипао“ југословенског војног изасланика (пуковника Жарка Поповића). Шапошников је предложио југословенском војном изасланику да се успоставе сталне везе између совјетског и југословенског генералштаба да би се срушила југословенска влада чим се сазна за њено приступање пакту. Југословенски војни изасланик прихватио је предлог са одушевљењем.

Немачки амбасадор Шуленберг немачком Министарству иностраних послова:

Телеграм – Врло хитно – Тајно – број 1364 од 13. јула 1940.

Москва, 13. јула 1940, 9.17 пре подне.

Примљено 14. јула 1940, у 9.15 пре подне.

Молотов ме је данас обавестио да је Крипс, британски амбасадор овде, био примљен од Стаљина пре неколико дана на тражење британске владе. По Стаљиновим инструкцијама, Молотов ми је предао један меморандум о овоме разговору.

Крипс је испитивао став Совјетске владе у следећим питањима:

1. Британска влада је убеђена да Немачка тежи за хегемонијом у Европи и да жели да прогута све европске земље. Ово је опасно за Совјетску Унију исто као и за Енглеску. Отуда обадве земље треба да се сложе за једну заједничку политику само-одбране против Немачке и за поновно успостављање европске равнотеже снага.

2. Без обзира на ово, Енглеска би волела да тргује са Совјетском Унијом, под условом да енглеска роба не буде препродавана Немачкој.

3. Британска влада је мишљења да је унификација и вођство балканских земаља у циљу одржања статуса qуо стварно задатак Совјетске Уније. Под садашњим околностима ова важна мисија могла би да се изведе једино од стране Совјетске Уније. (…)

Занимљив је и Стаљинов одговор:

4. По Стаљиновом мишљењу, ниједна сила нема право на искључиву улогу у консолидацији и вођству балканских земаља. Ни Совјетска Унија не тражи такву једну мисију, мада је заинтересована у балканским стварима.

Стаљин пази да не увреди свог савезника Хитлера, док Енглеска отворено нуди цео Балкан зарад својих интереса и одбране од Немачке.

Овај документ наведен је према извору:

Нази-Совиет Релатионс 1939 – 1941. Доцументс фром тхе Арцхивес оф тхе Герман Фореигн Оффице – Едитед бy Раyмонд Јамес Сонтаг анд Јамес Стуарт Беддие. Департмент оф Стате, Wасхингтон, 1948 – Стр. 166-168.

*Фељтон „Истина о последњим данима Краљевине Југославије“ базиран на историјском бестселеру “Кнез Павле, истина о 27. марту”, аутора Миодрага Јанковића и Вељка Лалића

НАСТАВИЋЕ СЕ…

Аутори: Миодраг Јанковић и Вељко Лалић

Извор: НЕДЕЉНИК

Везане вијести:

Ексклузивни фељтон: Истина о последњим данима Краљевине Југославије (1)

Тајна оставке кнеза Павла: Написана је месецима пре него што су пучисти уперили цеви (2)

Сведочење кнеза Павла о сусрету са Хитлером: Рекао сам му да моја земља мрзи Италијане, нисам му свакако могао рећи да мрзи и Немце (3)

Писмо краља Џорџа упућено кнезу Павлу: Заиста бих желео да можемо да ти пошаљемо оружје (4)

Британски државни секретар: Срби, сетите се Лазара коме је важније било небеско него земаљско царство (5)

Немачка порука југословенском амбасадору у Москви: Борићемо се немилосрдно, свим средствима. С тим будите начисто (6)

Кнез Павле о Хитлеру: Осећате језу од њега, лице му је жуто као у воштане фигуре (7)

Слободан Јовановић о кнезу Павлу уочи потписивања Тројног пакта: Он је чудан човек. Много пуши, потамнео је у лицу (8)

Како је краљевска војска дочекала рат: „Издржећемо око шест недеља. После нећемо имати ни хране, ни муниције“ (9)

Писмо кнеза Павла војводи од Кента: Ти си знао да је последња ствар коју сам желео, да се бакћем с југословенском политиком (10)

Како су Енглези купили пуч: „Срби се не могу позивати на 27. март 1941, јер смо ми ту револуцију купили“ (11)

Степинац о пучу 27. марта: Срби и Хрвати су два света која се никад неће ујединити, док је један од њих у животу (12)

Генерал Бора Мирковић: Пре него што сам одлучио да извршим државни удар, ломио сам се данима (13)

Тајно удружење „Конспирација“: Ко је све рушио намеснички режим кнеза Павла (14)

Драгиша Цветковић пише кнезу Павлу: Како је измишљено да нам је Немачка обећала Солун (15)

Мусолинијева понуда кнезу Павлу: Заменом становништва Истре и Косова можете да посрбите територију која вам је важна (16)

Како се око кнеза Павла водила полемика: Да ли је Југославија желела Солун? (17)

Како је припреман пуч 27. марта: „Кроз британску амбасаду је прошло толико експлозива да је чудо што цела Југославија није одлетела у ваздух“ (18)

Планови Петра Другог: Како је малолетни краљ припремио војску за бекство у Грчку (19)

Адолф Хитлер о српској војсци: Немачки војник је научио да поштује свог храброг противника (20)

Немачки амбасадор после пуча: „На фиреровом месту бих рекао да поштујем народ који љубоморно брани своју независност“ (21)

Како је Слободан Јовановић „преломио“ кнеза Павла (23)

Тајна архива коју је кнез Павле доставио једном америчком историчару: „У ове папире не сме да има увид ниједан Југословен“ (24)

Последње речи кнеза Павла: Не, немојте их убити (25)

Шта је било после: Емигрантски рат виновника и жртви 27. марта (26)

Како је Драгиша Цветковић одговорио Черчилу: Желео сам да уштедим Југославији несрећу и уништење (27)

Дан када су југословенски комунисти клицали „живео Хитлер!“ (28)

Анте Павелић о 27. марту: „Пучисти су спремили спровод, наша усташка ствар је посве сигурна“ (29)

Београд је био препун шпијуна. Нарочито опасни били су немачки, пошто су се издавали за енглеске (30)

Милан Стојадиновић и све о афери „два одсто ратне штете“ (31)

Душан Симовић: Мене су као поштеног официра злоупотребили (32)

Сведочења пред Недићевом комисијом: „Ухватио сам кнеза Павла за капут да не поднесе оставку“ (33)

Сведочење Димитрија Љотића о 27. марту: Пучисти су ми понудили да уђем у владу и да се изјасним за Енглезе. Одбио сам, наравно (34)

Трећи српски устанак „без иједне капи крви“: Како је припреман државни удар (35)

Како је пропао покушај да се спречи пуч 27. марта: „Не сме се проливати братска крв!“ (36)

Како се Геринг захвалио пучистима на 27. марту: Сада можемо да рашчистимо старе рачуне (38)

Последње године Краљевине Југославије: Доба када је у Београду цветала уметност (39)

Кнез Павле и Милан Кашанин: Пријатељство које је родило најмодернији музеј у овом делу Европе (40)