Генерал Бора Мирковић: Пре него што сам одлучио да извршим државни удар, ломио сам се данима (13)

„Све је ово била историјска нужда, и као да је све с неба долазило, а ради грехова почињених на свима странама државног и друштвеног живота, дошла је и казна“, написао је инспиратор пуча генерал Боривоје Мирковић

Организатор и извршилац пуча генерал Боривоје Мирковић своју улогу објашњава Драгиши Цветковићу у писму датираном 18. априла 1948.

„Драги Драгиша, пријатељу и рођаче!

Предугачко би трајало да ти овим путем дајем детаљнија разјашњења о свим догађајима и њиховим консенквенцама, овим путем кажем, немогуће ми је, јер је сувише дугачко трајала моја одисеја. Ипак ћу покушати у најкраћим потезима. Није зло ‘каирска’ афера, већ ‘лондонска’, јер су је из Лондона провоцирала фатална браћа Кнежевићи, који беху већ чврсто зајашили круну и метузалемску владу. Један, као министар двора, распућинском снагом вођаше младост краљеву, а други, мајор, у својству шефа Војног кабинета при председништву, истом снагом, заулареног и ушкопљеног Слободана, водио је попут ординарног православног сивоње.

И тако владаше, али суверено, два болесна брата и тако дођосмо у ове дане…

Пре него што сам одлучио да извршим државни удар, ломио сам се данима, да дођем до тебе, и у пријатељству, које је већ владало међу нама, потражимо заједнички излаз из створене ситуације. И поколебам се у последњем моменту, кад сам се већ био спремио да тражим пријем и састанак с тобом.

Све је ово била историјска нужда, и као да је све с неба долазило, а ради грехова почињених на свима странама државног и друштвеног живота, дошла је и казна.(…) а што се све пак онако деси, како ти напред рекох: Божја промисао.“

Пошто је изневерио своју официрску заклетву, генерал Мирковић је побегао из земље и заједно са осталим пучистима докопао се Лондона. За издају добио је од Енглеза генералску пензију и мада је себе сматрао за Божјег изасланика, није свој живот завршио као калуђер.

Припремајући пуч, британски агенти су у Београду имали контакт са многим личностима. Посебно с првацима Земљорадничке странке, чијег су шефа Милана Гавриловића сматрали за „сто одсто енглеског човека“. Пред свој полазак у Москву, као амбасадора Краљевине Југославије, Милан Гавриловић је од британског агента СОЕ (официјелно заменика за штампу) Џулијана Емерија тражио да влада Енглеске помогне његовој странци.

Главна веза британских агената са Земљорадничком странком био је Милош Тупањанин, заменик председника Гавриловића. Тупањанина су Британци сматрали за „енглеског човека“ и поузданог информатора. И тако је Земљорадничка странка почела да прима „субвенције“ – месечно пет хиљада фунти! Од новембра 1940, Британци су почели да наоружавају Земљорадничку странку машинским пушкама и револверима. Део оружја је био сакривен у кући Милана Гавриловића, други део у згради где се налазио Главни одбор Земљорадничке странке, а трећи је био закопан у дворишту и врту британске амбасаде (немачка окупациона полиција је откопала ове залихе 6. септембра 1941).

Кнеза Павла хтео је да обори и Јован Ђоновић (1940. г. био посланик Краљевине Југославије у Албанији). Ђоновић је сарађивао са британским агентима по питању устанка у земљи. У овој, Ђоновићевој, завереничкој групи налазило се неколико функционера Земљорадничке странке и један челник Народне одбране – Илија Трифуновић-Бирчанин. Већ средином 1940. године, Ђоновић је кнеза Павла пањкао агенту СОЕ Џулијану Емерију називајући кнеза Павла „белим руским кнезом“ који је „несвесно већ постао немачки човек“. Ђоновић је Британцима предлагао да се истовремено у Бугарској и Југославији изведе преврат и одмах створи „бугарско-југословенска федерација“.

*Фељтон „Истина о последњим данима Краљевине Југославије“ базиран на историјском бестселеру “Кнез Павле, истина о 27. марту”, аутора Миодрага Јанковића и Вељка Лалића

НАСТАВИЋЕ СЕ…

Аутори: Миодраг Јанковић и Вељко Лалић

Извор: НЕДЕЉНИК

Везане вијести:

Ексклузивни фељтон: Истина о последњим данима Краљевине Југославије (1)

Тајна оставке кнеза Павла: Написана је месецима пре него што су пучисти уперили цеви (2)

Сведочење кнеза Павла о сусрету са Хитлером: Рекао сам му да моја земља мрзи Италијане, нисам му свакако могао рећи да мрзи и Немце (3)

Писмо краља Џорџа упућено кнезу Павлу: Заиста бих желео да можемо да ти пошаљемо оружје (4)

Британски државни секретар: Срби, сетите се Лазара коме је важније било небеско него земаљско царство (5)

Немачка порука југословенском амбасадору у Москви: Борићемо се немилосрдно, свим средствима. С тим будите начисто (6)

Кнез Павле о Хитлеру: Осећате језу од њега, лице му је жуто као у воштане фигуре (7)

Слободан Јовановић о кнезу Павлу уочи потписивања Тројног пакта: Он је чудан човек. Много пуши, потамнео је у лицу (8)

Како је краљевска војска дочекала рат: „Издржећемо око шест недеља. После нећемо имати ни хране, ни муниције“ (9)

Писмо кнеза Павла војводи од Кента: Ти си знао да је последња ствар коју сам желео, да се бакћем с југословенском политиком (10)

Како су Енглези купили пуч: „Срби се не могу позивати на 27. март 1941, јер смо ми ту револуцију купили“ (11)

Степинац о пучу 27. марта: Срби и Хрвати су два света која се никад неће ујединити, док је један од њих у животу (12)

Тајно удружење „Конспирација“: Ко је све рушио намеснички режим кнеза Павла (14)

Драгиша Цветковић пише кнезу Павлу: Како је измишљено да нам је Немачка обећала Солун (15)

Мусолинијева понуда кнезу Павлу: Заменом становништва Истре и Косова можете да посрбите територију која вам је важна (16)

Како се око кнеза Павла водила полемика: Да ли је Југославија желела Солун? (17)

Како је припреман пуч 27. марта: „Кроз британску амбасаду је прошло толико експлозива да је чудо што цела Југославија није одлетела у ваздух“ (18)

Планови Петра Другог: Како је малолетни краљ припремио војску за бекство у Грчку (19)

Адолф Хитлер о српској војсци: Немачки војник је научио да поштује свог храброг противника (20)

Немачки амбасадор после пуча: „На фиреровом месту бих рекао да поштујем народ који љубоморно брани своју независност“ (21)

Захвалите другу Стаљину: Како је Југославија споразумом са Совјетским Савезом покушала да се сачува Хитлеровог напада (22)

Како је Слободан Јовановић „преломио“ кнеза Павла (23)

Тајна архива коју је кнез Павле доставио једном америчком историчару: „У ове папире не сме да има увид ниједан Југословен“ (24)

Последње речи кнеза Павла: Не, немојте их убити (25)

Шта је било после: Емигрантски рат виновника и жртви 27. марта (26)

Како је Драгиша Цветковић одговорио Черчилу: Желео сам да уштедим Југославији несрећу и уништење (27)

Дан када су југословенски комунисти клицали „живео Хитлер!“ (28)

Анте Павелић о 27. марту: „Пучисти су спремили спровод, наша усташка ствар је посве сигурна“ (29)

Београд је био препун шпијуна. Нарочито опасни били су немачки, пошто су се издавали за енглеске (30)

Милан Стојадиновић и све о афери „два одсто ратне штете“ (31)

Душан Симовић: Мене су као поштеног официра злоупотребили (32)

Сведочења пред Недићевом комисијом: „Ухватио сам кнеза Павла за капут да не поднесе оставку“ (33)

Сведочење Димитрија Љотића о 27. марту: Пучисти су ми понудили да уђем у владу и да се изјасним за Енглезе. Одбио сам, наравно (34)

Трећи српски устанак „без иједне капи крви“: Како је припреман државни удар (35)

Како је пропао покушај да се спречи пуч 27. марта: „Не сме се проливати братска крв!“ (36)

Још једна тајна 27. марта: Британци нудили Стаљину цео Балкан (37)

Како се Геринг захвалио пучистима на 27. марту: Сада можемо да рашчистимо старе рачуне (38)

Последње године Краљевине Југославије: Доба када је у Београду цветала уметност (39)

Кнез Павле и Милан Кашанин: Пријатељство које је родило најмодернији музеј у овом делу Европе (40)