„Beograd imao u celoj svojoj istoriji samo jednu progermansku manifestaciju. To se desilo 1939, prilikom komemoracije francuskom admiralu Gepratu, koji je Srbima učinio velike usluge u Prvom svetskom ratu. Tada su jugoslovenski komunisti u duhu pakta Hitler-Staljin, hteli pokvariti ovu frankofilsku, srpsku manifestaciju“
Dragiša Cvetković, predsednik Kraljevske vlade u vreme potpisivanja sporazuma sa Nemcima i Italijanima 25. marta 1941, o posledicama puča koji je usledio dva dana kasnije, sa distance od deset godina, pisao je:
„Svake godine, od dolaska komunista na vlast, komunistička štampa u Jugoslaviji proslavlja 27. mart kao ‘prvi dan Narodno-oslobodilačkog rata’. Prošlog 27. marta 1950. beogradska Politika je napisala da je dvadesetsedmo-martovski puč izvršen od jugoslovenskih narodnih masa ‘predvođenih komunističkom partijom’. 27. mart je postao narodni praznik komunističke Jugoslavije. I sa pravom. Bez njega – skoro sa sigurnošću se može reći – Jugoslavija ne samo što ne bi poznala nacističku, već ni sadašnju komunističku okupaciju“.
O tom famoznom „prvom danu Narodno-oslobodilačkog rata“ Cvetkovićev saborac i očevidac Časlav Nikitović kaže:
„Dvadeset sedmog marta izjutra, kad su komunisti, kojima su davali instrukcije dr Velizar Kosanović i dr Oton Krstanović, organizovali manifestacije i demonstracije po beogradskim ulicama i kad su neodgovorni (a možda i plaćeni) ljudi bacali jaja na automobil nemačkog ambasadora Fon Herena, kad je išao u Sabornu crkvu na blagodarenje, videlo se jasno kuda će zemlja biti odvedena. Tadašnji ministar unutrašnjih poslova dr Srđan Budisavljević (‘slatki Srđica’, kako ga prijatelji iz milošte zovu), koji je docnije odigrao najružniju ulogu kao kraljevski namesnik izdavši kralja i narod i opredelivši se za Tita, pustio je komunistima na volju i, preko svoga šefa kabineta Koraća, čak ih bodrio“.
U okviru svojih saznanja i Cvetković i Nikitović ostavili su svedočanstva o ulozi komunista u puču i kasnije u londonskim vladama.
Knez Pavle mrzeo je Nemce kao i svi Srbi. Među Srbima niko nije bio za Nemce. Samo jedna mala grupa, tzv. ‘Zbor’, koji je vodio Dimitrije Ljotić, držala je da su Nemci manje zlo od boljševika, ali Nemce je i ona mrzela – Adam Pribićević
U tim pučističkim vladama u Londonu, piše Nikitović, „četiri lična sekretara četvorice najvažnijih ministara bili su komunisti, koji su posle svake sednice vlade držali svoju sednicu i ‘sprovodili’ dalje vladine odluke. (Vukosava Gavrilović, Đura Ninčić, M. Nešić i Milan Koen). Svi ovi mladi ministarski sinovi, kćeri i zetovi vratili su se 1945. u Jugoslaviju, gde danas imaju odgovorne funkcije u Titovoj administraciji“.
U „Dokumentima o Jugoslaviji“ Cvetković je objavio i jedan napis Adama Pribićevića (biv. predsednika Samostalne Demokratske stranke Jugoslavije) pod naslovom „Crna i crvena tiranija u Istočnoj Evropi“.
O zločinstvima komunista Pribićević veli da su „za nekoliko meseci likvidirali u Jugoslaviji 575.000 ljudi, kako je čuveni Ilja Erenburg napisao u listu Sovjet Weekly“. Zanimljivo, da skoro isti broj žrtava pominje Rebeka Vest („Belo jagnje sivi soko“) posle, kako kaže, razgovora sa Mošom Pijadom.
Odgovarajući na članak V. Širera u njujorškom Herald Tribjunu, Adam Pribićević piše i o knezu Pavlu:
„Po g. Šireru, knez Pavle je bio okružen pronacističkim belim Rusima, a i sam pronacista. Sva Jugoslavija bi se na ovo grohotom nasmejala. Knez Pavle je bio nastrojen probritanski, po svom vaspitanju, simpatijama i društvenim vezama. Mi smo ga svi zvali Englezom, a ne Srbinom. U Jugoslaviji ni jedan beli Rus nije vršio nikakvog uticaja, niti su u ma kakvom pogledu dolazili do izražaja. (…) Knez Pavle mrzeo je Nemce kao i svi Srbi. Među Srbima niko nije bio za Nemce. Samo jedna mala grupa, tzv. ‘Zbor’, koji je vodio Dimitrije Ljotić, držala je da su Nemci manje zlo od boljševika, ali Nemce je i ona mrzela.
Danas g. Širer piše o pronacističkom režimu u Beogradu, i ako je Beograd imao u celoj svojoj istoriji samo jednu progermansku manifestaciju. To se desilo 1939, prilikom komemoracije francuskom admiralu Gepratu, koji je Srbima učinio velike usluge u Prvom svetskom ratu. Tada su jugoslovenski komunisti u duhu pakta Hitler-Staljin, hteli pokvariti ovu frankofilsku, srpsku manifestaciju kličući: dole Francuska! Dole Engleska! Dole imperijalistički, kapitalistički rat! Pa su se čuli čak i pokliči: Živeo Staljin! Živela Sovjetska Unija! Živeo Hitler!“
*Feljton „Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije“ baziran na istorijskom bestseleru “Knez Pavle, istina o 27. martu”, autora Miodraga Jankovića i Veljka Lalića
NASTAVIĆE SE…
Autori: Miodrag Janković i Veljko Lalić
Izvor: NEDELjNIK
Vezane vijesti:
Ekskluzivni feljton: Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije (1)
Tajna ostavke kneza Pavla: Napisana je mesecima pre nego što su pučisti uperili cevi (2)
Pismo kralja Džordža upućeno knezu Pavlu: Zaista bih želeo da možemo da ti pošaljemo oružje (4)
Knez Pavle o Hitleru: Osećate jezu od njega, lice mu je žuto kao u voštane figure (7)
General Bora Mirković: Pre nego što sam odlučio da izvršim državni udar, lomio sam se danima (13)
Tajno udruženje „Konspiracija“: Ko je sve rušio namesnički režim kneza Pavla (14)
Dragiša Cvetković piše knezu Pavlu: Kako je izmišljeno da nam je Nemačka obećala Solun (15)
Kako se oko kneza Pavla vodila polemika: Da li je Jugoslavija želela Solun? (17)
Planovi Petra Drugog: Kako je maloletni kralj pripremio vojsku za bekstvo u Grčku (19)
Adolf Hitler o srpskoj vojsci: Nemački vojnik je naučio da poštuje svog hrabrog protivnika (20)
Kako je Slobodan Jovanović „prelomio“ kneza Pavla (23)
Poslednje reči kneza Pavla: Ne, nemojte ih ubiti (25)
Šta je bilo posle: Emigrantski rat vinovnika i žrtvi 27. marta (26)
Ante Pavelić o 27. martu: „Pučisti su spremili sprovod, naša ustaška stvar je posve sigurna“ (29)
Milan Stojadinović i sve o aferi „dva odsto ratne štete“ (31)
Dušan Simović: Mene su kao poštenog oficira zloupotrebili (32)
Svedočenja pred Nedićevom komisijom: „Uhvatio sam kneza Pavla za kaput da ne podnese ostavku“ (33)
Treći srpski ustanak „bez ijedne kapi krvi“: Kako je pripreman državni udar (35)
Kako je propao pokušaj da se spreči puč 27. marta: „Ne sme se prolivati bratska krv!“ (36)
Još jedna tajna 27. marta: Britanci nudili Staljinu ceo Balkan (37)
Kako se Gering zahvalio pučistima na 27. martu: Sada možemo da raščistimo stare račune (38)
Poslednje godine Kraljevine Jugoslavije: Doba kada je u Beogradu cvetala umetnost (39)
Knez Pavle i Milan Kašanin: Prijateljstvo koje je rodilo najmoderniji muzej u ovom delu Evrope (40)