Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 92

Јевреји и Срби судјеловаће ове године у државној комеморацији?

4. април 2018.

Представници двију мањина годинама упозоравају да музејска поставка не пружа стварну слику онога што се у Јасеновцу догодило Након двије године бојкота представници српске и јеврејске заједнице ове би године поновно могли судјеловати у државној комеморацији у спомен на пробој 600 јасеновачких логораша 22. априла 1945. Темељ за могућу обнову сарадње подршка је премијера Андреја Пленковића да се обнови рад Савјета Спомен-подручја Јасеновац, који не функционише три, четири године. – Обнова Савјета је у процедури, разговори су отишли доста далеко и он ће врло вјеројатно ускоро бити поновно успостављен – рекао нам је предсједник загребачке Јеврејске општине Огњен Краус. Иако је задовољан Пленковићевом подршком обнови Савјета, Краус за сада не

Министарство одбране: Архива НДХ мора да остане у Србији

4. април 2018.

Војни архив чува архивску грађу фонда Независне државе Хрватске у 555 кутија за које постоје сумарни и аналитички инвентар Оригинална архивска грађа Независне државе Хрватске мора да остане у поседу Србије, а копије могу бити издате у складу са договорима Владе Републике Србије и у складу са безбедносним процедурама и интересима, став је Министарства одбране који је „Политика” добила поводом захтева Загреба да се преко Комисије за сукцесију Хрватској врати оригинална грађа која се односи на усташки режим Анте Павелића. У Министарству одбране подсећају да је влада 1. априла 2010. године формирала Међуресорску радну групу за спровођење Анекса Д Споразума о питањима сукцесије чији је задатак да Координационом телу владе

БиХ и даље најзагађенија минама у Европи

4. април 2018.

Поводом 4. априла, Дана свесности о опасности од мина и помоћи жртвама, из босанскохерцеговачких и међународних организација које се баве разминирањем БиХ упозоравају да је, више од 20 година након рата, Босна и Херцеговина и даље европска држава која је најзагађенија минама, које представљају директну претњу за више од пола милиона становника. Босанскохерцеговачки Центар за уклањање мина (БХМАЦ) објавио је да је у БиХ тренутно несигурно око 2,1 одсто укупне површине државе, пренела је Хина. Процена је да је на тој површини и даље између 75.000 и 80.000 скривених мина, односно експлозивних направа, које су претња становништву 129 општина, односно готово 1.400 насеља. „Контаминираност минама директно утиче на сигурност око

Рат за цивилизацију: БиХ у време аустроугарске владавине (видео)

4. април 2018.

У првој епизоди новог циклуса серијала „Рат за цивилизацију“ било је речи о БиХ у време аустроугарске владавине У организацији Одјељења за историју Андрићевог института у Андрићграду снимљена је прва емисија из новог циклуса серијала „Рат за цивилизацију“ који је емитована на Радио-телевизији Републике Српске. У првој епизоди новог циклуса серијала „Рат за цивилизацију“ било је речи о БиХ у време аустроугарске владавине. О овој теми говорили су директор Андрићевог института Емир Кустурица, руководилац Одељења за историју Андрићевог института Мирослав Перишић, писац Мухарем Баздуљ и историчар из Бањалуке Боривоје Милошевић. Водитељ емисије је историчар професор Милош Ковић. (Искра/РТРС, 2. 4. 2018) Извор: Стање ствари

Обиљежен Дан формирања ратних јединица Источне Илиџе

4. април 2018.

У храму Светог Василија Острошког на Вељинама у Источном Сарајеву, служен је парастос поводом обиљежавања 4. априла- Дана формирања свих ратних јединица Источне Илиџе. Предсједник Предсједништва Општинске борачке организације Илиџански борац, Горан Шеховац, истакао је да су сви батаљони, бригаде и полицијске јединице на подручју општине Источна Илиџа дале велики допринос у стварању и очувању Републике Српске. – Хвала Богу, успјели смо одбранити територију Српске Илиџе. Данас смо овде поводом тога и у част свим борцима са територије Српске Илиџе – каже Шеховац. У Административном центру Града Источно Сарајево одржан је округли сто на тему „Запошљавање дјеце погинулих бораца“. – Покушаћемо да изнесемо одређене закључке и на основу њих покренемо ствари

Предсједник Републике Српске Милорад Додик и министар унутрашњих послова Драган Лукач положили су вијенце на спомен-обиљежје за 782 погинула припадника МУП-а у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату.

Дан полиције Српске- Отворен Центар за обуку полиције (ФОТО)

4. април 2018.

Министарство унутрашњих послова Републике Српске данас у Бањалуци обиљежава 4. април – Дан полиције Републике Српске. Тим поводом предсједник Републике Српске Милорад Додик, премијерка Жељка Цвијановић и министар унутрашњих послова Драган Лукач отворили су Центар за обуку полиције. Присуствовати су и свечаном пријему у бившој касарни Залужани. Пријем су увеличали делегација Главне управе МУП-а Руске федерације за Москву и министар унутрашњих послова Србије, Небојша Стефановић. Предвиђено је и освештање спомен-собе и помен погинулим припадницима МУП-а Републике Српске. Испред зграде Министарства унутрашњих послова Републике Српске у Бањалуци служен је парастос и положени су вијенци на спомен-обиљежје за 782 погинула припадника МУП-а у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату. Вијенце су положили предсједник Републике Српске Милорад Додик,

Колинда Грабар Китаровић међу екстремистима

4. април 2018.

Агенција Асошијетед прес /АП/ сврстала је хрватског предсједника Колинду Грабар Китаровић у екстремну европску десницу. АП описује Китаровићеву као особу која захваљује Аргентини јер је након Другог свјетског рата прихватила пронацистичке ратне злочинце. У тексту о европској десници наводи се да то Китаровићеву ставља у друштво водећих бугарских политичара који Роме описују као „подивљале хуманоиде“ и мађарског премијера Виктора Орбана, који сматра да се „Европљани не би смјели мијешати са Арапима и Африканцима“. Водећи свјетски медији преносе текст АП-а, у којем се истиче да је Китаровићева против ратификације Истанбулске конвенције о заштити од породичног насиља и насиља над женама. За Хрватску се у тексту наводи да је од уласка у

Десничари траже архивску грађу из Београда

4. април 2018.

Хрватски десно оријентисани портали процјењују да Србија неће дати Хрватској документацију из усташке Независне Државе Хрватске /НДХ/ и због тога криве „неспособне“ хрватске политичаре. Хрватска десница сматра да Србија том документацијом указује на геноцидност НДХ. Хрватски десничари настоје да ублаже или фалсификују историјске доказе о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима и сматрају да би им уступање документације могло помоћи у томе. У београдским архивама налази се 340 кутија оригиналне грађе о НДХ. Милан Tерзић, директор Архива Југославије, не зна зашто се та прича сада подгријава у јавности, јер је у свијету службени став архивске струке да се фондови не могу одвајати. „Ако Хрвати хоће документе, нека дају паре и

У Бањалуци је данас поводом Дана полиције Републике Српске испред сједишта Полицијске управе служен парастос, положени вијенци и прислужене свијеће на спомен обиљежје погинулим припадницима активног и резервног састава Полицијске управе Бањалука.

Служен парастос за погинуле припаднике бањалучке полиције

4. април 2018.

Испред сједишта Полицијске управе у Бањалуци данас је, поводом Дана полиције Републике Српске, служен парастос, положени вијенци и прислужене свијеће на спомен-обиљежје погинулим припадницима активног и резервног састава ове управе. Начелник Полицијске управе Бањалука Жељко Спасојевић рекао је Срни да су у протеклом отаџбинском рату своје животе за безбједност и опстанак Републике Српске дала 252 припадника Центра јавне безбједности Бањалука. „Центар јавне безбједност из тог времена покривао је данашња подручја полицијских управа Бањалука, Градишка, Мркоњић Град и Приједор“, рекао је Спасојевић. Он је истакао да се сваке године припадници Полицијске управе Бањалука за Дан полиције Републике Српске окупљају код спомен-обиљежја и сјећају својих другова који су за одбрану Републике Српске

Убиле га зенге, а траже га у Србији

4. април 2018.

На списку несталих које Хрватска годинама уредно тражи од Србије, налази се и име Србина за кога је правоснажном пресудом утврђено да су га убили припадници Збора народне гарде 1992. године у Сиску. Реч је о Зорану Тривкановићу – једном од најмање 130 српских цивила који су брутално убијени у овом граду између 1990. и 1992. године. Тривкановић је „нестао“ 25. августа 1991. године тако што су припадници Збора народне гарде упали у његову кућу и претукли га заједно са супругом Драгицом. Затим су га извели заједно са братом Бериславом и оцем Николом. Николино тело избацила је Сава код села Гушће 28. августа те године, а у налазу обдукције стоји

Заборављени јунаци: Мајор Војислав Туфегџић

4. април 2018.

Командовао је Церским корпусом у оквиру Церско–мајевичке групе корпуса, увек у првим редовима и највећим борбама. Своје јунаштво доказао је небројено пута Мајора Воје Туфегџића готово да нема у четничким народним песмама. Песма га “није хтела“ и помиње се само у једној: ,,Краљу Перо, српски сине“ – иако се са сигурношћу може рећи да је био најбољи официр пуковника Драгослава Рачића, а његови борци елитни у сваком погледу. Командовао је Церским корпусом у оквиру Церско–мајевичке групе корпуса, увек у првим редовима и највећим борбама. Своје јунаштво доказао је небројено пута. Војислав Туфегџић – Војкан, како су га сви из милоште звали, рођен је у селу Штитару, надомак Шапца, 1914. године.

Интересује ли Србију тихо умирање старог српског света по беспућима Хрватске, света без струје, воде, лекара, продавница…

3. април 2018.

Пише: Стеван Лазић. У последње време све већи број штампаних и електронских медија у Хрватској објављује приче о условима у којима своје последње дане проводе и умиру старице и старци по пустим крајевима данашње Хрватске у којима су Срби вековима били већинско становништво. И не само да тако живе и умиру старице и старци, него и многи од оних који су пре неколико па и више година одлучили да се врате у свој завичај. Из кога су протеривани и коначно протерани, почевши од 1990. па све до „Бљеска“ и „Олује“, 1995. године. А има их доста који су морали да одлазе и касније. Новинари, а међу њима су и Срби

Тријумфални улазак победничке српске војске у Загреб 5. децембра 1918. године. Фото: Википедија, Политичка повијест Хрватске, Јосип Хорват, 1989

20.000 Сплићана и навијача Хајдука дочекало 1918. српску војску на Риви

3. април 2018.

„Добро нам дошли непобједиви соколови наши! Добро нам дошли ослободитељи наши, поносни наш цвијете, најљепши и најмилији. Благословен био час када вас видјесмо. Благословена вам свака стопа била!“ речи су којима је сплитски градоначелник др Јосип Смодлака дочекао на Риви 2. батаљон 13. пешадијског пука Тимочке дивизије 20. новембра 1918. године. Једна од најтежих деценија у модерној историји Србије – она друга у XX веку – крунисана је великом победом пробијањем Солунског фронта, ослобођењем окупиране земље и припајањем Државе Словенаца, Хрвата и Срба, формиране крајем 1918. године на јужном тлу распале Аустроугарске монархије, те формирањем Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Симболично, круна тог уједињења био је улазак трупа Српске војске

"Све за домовину - Адолф Хитлер" стоји на звону.

Уклоњена свастика са црквеног звона

3. април 2018.

Лутеранска црква у Њемачкој саопштила је данас да је уклоњена свастика са црквеног звона у Хановеру, на сјеверозападу земље. Пастор локалне цркве у Шверингену обавијестио је званичнике да је открио да је уклоњен угравирани нацистички симбол и да је остављена порука, али није саопштио више детаља. Локални лист „Харке“ објавио је слику поруке, која гласи: „Прољећно чишћење 2018“. Црква је суспендовала употребу овог звона прошле године, након што је откривена свастика. Локални црквени званичници недавно су одлучили да звоно треба поново да се користи, чему се пастор успротивио. Црква је саопштила данас да ће размотрити да ли да предузме било какву правну акцију поводом уклањања симбола. Извор: СРНА Везане вијести:

Полагањем вијенаца на споменик палим борцима у Другом свјетском рату, на Палама је данас обиљежен 3. април - Дан ослобођења ове општине.

Обиљежен Дан ослобођења у Другом свјетском рату

3. април 2018.

Полагањем вијенаца на споменик палим борцима у Другом свјетском рату, на Палама је данас обиљежен 3. април – Дан ослобођења ове општине. Секретар СУБНОР-а општине Пале Томо Терзић рекао је новинарима да су Пале на данашњи дан постале слободне и да је то историјски датум који не треба заборавити. „Са подручја Пала у народноослободилачком рату учествовало је 575 бораца, а погинуло их је 24. Нажалост, данас нема ниједног живог. Паљански СУБНОР чине потомци учесника Првог и Другог свјетског“, каже Терзић. Он је додао да представници СУБНОР-а сваке године полажу вијенце на споменик палим борцима како би сачували сјећање на оне који нису жалили животе за слободу своје земље. Начелник општине