Interesuje li Srbiju tiho umiranje starog srpskog sveta po bespućima Hrvatske, sveta bez struje, vode, lekara, prodavnica…

Datum objave: utorak, 3 aprila, 2018
Veličina slova: A- A+

Piše: Stevan Lazić.

U poslednje vreme sve veći broj štampanih i elektronskih medija u Hrvatskoj objavljuje priče o uslovima u kojima svoje poslednje dane provode i umiru starice i starci po pustim krajevima današnje Hrvatske u kojima su Srbi vekovima bili većinsko stanovništvo.

I ne samo da tako žive i umiru starice i starci, nego i mnogi od onih koji su pre nekoliko pa i više godina odlučili da se vrate u svoj zavičaj. Iz koga su proterivani i konačno proterani, počevši od 1990. pa sve do „Bljeska“ i „Oluje“, 1995. godine. A ima ih dosta koji su morali da odlaze i kasnije.

Novinari, a među njima su i Srbi i Hrvati, a i neki od predstavnika lokalnih vlasti, obilaze sela Severne Dalmacije, Like, Korduna, Banije, Zapadne Slavonije… I na videlo dana iznose sav jad i čemer u kojima živi srpski svet koji je ostao ili se vratio.

A taj stari, napušteni i zapušteni srpski svet, na početku 21. veka, živi, preživljava i umire u opustošenim selima, zaseocima, zabitima… u nekima po jedno, dvoje ili više njih. Po kojima danas haraju divlje svinje, sve češće vukovi, lisice… i italijanski lovci. Po kojima haraju bolest, glad, usamljenost, beznađe…

U tim selima, zaseocima, zabitima… nema škola, nema prodavnica, nema zdravstvenih usluga, nema saobraćajnih veza, ponegde ni puteva… Neka su bez vode, struje, telefona, ogreva…

Ta stara i napuštena ljudska bića često žive i u ruševinama bivših kuća, drvenim bajtama, šupama… U kojima prokišnjava, neke su bez prozora, vrata… A u njima se provode poslednji dani i umire bez bilo kakvih sredstava za život.

Državu Hrvatsku baš briga za Srbe. Ona i dalje, dosledno i strpljivo, provodi u delo projekat i doktrinu Ante Starčevića, Ante Pavelića, Franje Tuđmana… i da ne nabrajamo sada i neizbrojive druge, svoje najveće vrednosti: mržnju prema Srbima i svemu što je srpsko i njihov konačni izgon, sve do jednoga.

Može li se bilo šta očekivati od hrvatskih vlastodržaca koji su od 1991. do 1995. godine, pojedinih godina i kasnije, uništili, porušili više od 3.500 spomenika i spomen-obeležja antifašističke borbe u Drugom svetskom ratu, na tlu današnje Hrvatske? Može li se bilo šta očekivati od onih koji veličaju genocid, ustaštvo, fašizam, nacizam, mržnju, pesme i filmove o klanju Srba, Jevreja, Roma i Hrvata antifašista? Može li bilo ko, ko je bar donekle normalan, odnosno bar malko pri zdravoj pameti, izjednačavati Jasenovac i Blajburg? Može li bilo ko takav izjednačavati Ovčaru i Jasenovac? Da, zločine treba istražiti i zločince kazniti (i u ovom, poslednjem, građanskom ratu, bilo ih je na obema stranama), ali jasenovačku i starogradišku fabriku smrti, u kojima su ubijana deca, starice, starci, za biološku reprodukciju najsposobnija populacija – e, to je genocid!

Pa gde su tu fašistički hrvatski logori u Jastrebarskom, Jadovnom, Staroj Gradišci, u Koprivnici, na Starom sajmištu u Zemunu, pa logor na Pagu, pa gde su glinska crkva, Banski Grabovac, pa zverstva po Kordunu, Lici, po Zapadnoj Slavoniji, konkretno: bezbrojna srpska sela po Papuku, po Kozari… i da ne idemo sada do Prebilovaca i Korićke jame u Hercegovini, do zverstava u duvanjskom i livanjskom kraju…

A takvi, koji sve to izjednačuju, koji pevaju Tomsonove pesme o srpskoj krvi koja teče Neretvom, koji ga obožavaju, primljeni su u Evropsku uniju. U čemu su im i srpske vlasti svesrdno pomogle. A kako se Srbiji i Srbima vraća – gledamo, slušamo, čitamo!

Znaju li vlasti Republike Srbije i za tu užasnu, crnu stranu života kojim žive Srbi u najbližoj dijaspori? Ako se uzdaju u Milorada Pupovca i njegove najbliže koji vire iz njegovog šinjela, onda tu leka nema. Što bi rekli Italijani: Pupovac je druga „kancona“!

A predsednika Srbije, Aleksandra Vučića i njegovu pratnju, odveli su nedavno u Vrginmost i predstavili im „perspektivu suživota“ u kojoj nema bilo šta od ovoga o čemu pišemo. To, prema onome kako se izveštavalo, nije ni pomenuto.

Pa to Srba što je ostalo, prepušteno je onoj narodnoj: Neka im je Bog u pomoći.

I na kraju, postavlja se pitanje: sme li neko od saradnika predsednika Srbije i predsednice Vlade Srbije, Ane Brnabić, da pomene svojim, i našim, predsednicima i takve Srbe?

Sme li da pomene te stare, bolesne, izmučene i svakakvom neljudskom istorijom i svakakvim neljudskim zlom već ionako uništene Srbe?

Izvor: Intermagazin

Vezane vijesti:

Dejan Jović: Srbi u Hrvatskoj osuđeni na nestanak | Jadovno 1941.

Sudbina Srba u Hrvatskoj: Kada Gavrilo postane Gabrijel …

Srbi u Hrvatskoj – Ni na nebu ni na zemlji | Jadovno 1941.


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Jedan komentar za Interesuje li Srbiju tiho umiranje starog srpskog sveta po bespućima Hrvatske, sveta bez struje, vode, lekara, prodavnica…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top