Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта поручио је потпредсједнику хрватске Владе Божи Петрову да учини нешто добро за хрватски народ и помогне му да се суочи за тамном страном своје историје и одбаци усташку идеологију. Линта оцјењује скандалозном изјаву Петрова да Србија није прошла катарзу због деведесетих година прошлог вијека, као и да већина новоизабраних посланика у Скупштини Србије има великосрпске коријене. Он подсјећа Петрова да је у коалицији са ХДЗ-ом, који је водио проусташку и ратну политику од свог оснивања с циљем стварања етнички чисте хрватске државе и протјеривања српског народа. „Садашња политика ХДЗ-а и његових коалиционих партнера је политика обнове усташке државе и порука преосталим Србима у

Најватренији навијачи Хајдука, чланови групе „Торцида“, на дербију 33. кола хрватског првенства против Ријеке у Сплиту пјевали су пјесме у којима се вријеђају Срби. Како преноси Јутарњи лист, присталице сплитског тима узвикивали су „Смрдљива Ријеко пуна си Срба, не брини Ријеко има још врба“, затим „Убиј Србина“, „Србе на врбе“ итд. Ријечани су узвратили песмом „Ви сте Титови, Тито је ваш“, са алузијом на статус Хајдука у бившој СФРЈ. Утакмица је завршена побједом Ријечана 2:1, а први гол за госте постигао је бивши фудбалер Црвене звезде Марко Вешовић. Инцидент у Сплиту десио се само седам дана након што су рукометаши Риболе Каштела вријеђали Србе и пјевали усташке пјесме послије утакмице

Прије нешто више од вијека и уочи Првог свјетског рата у центру Беча у једном су кратком тренутку живјели и Адолф Хитлер, Јосиф Стаљин, Јосип Броз Тито, Сигмунд Фројд и Леон Троцки, открива Би-Би-Си. Много година касније, прије него што су га пронашле Стаљинове убице у Мексику, Троцки је описао како је у јануару 1913. извјесни Ставрос Пападопулос из Кракова стигао у Беч возом. Имао је само дрвени кофер и покуцао је Троцком на врата. – Био је низак, мршав, смеђе-сива кожа лица била му је рошава. У његовим очима није било трунке милости – описао је Троцки човјека који је заправо био Стаљин главом и брком. Сигмунд Фројд је

Бањалука је десета локална заједница из Републике Српске која ће у августу угостити дјецу са Косова и Метохије, рекао је данас Срни предсједник Одбора за помоћ Србима Косова и Метохије Милорад Арлов. У оквиру пројекта „Спојимо дјецу Космета и Републике Српске“, који је покренуо Одбор за помоћ Србима са Косова и Метохије, 500 дјеце из јужне српске покрајине боравиће од 20. до 27. августа у Српској. Арлов каже да је Градска управа Бањалука обавијестила Одбор да ће се прикључити овом пројекту, те да ће ученици бањалучке Основне школе „Свети Сава“ угостити 50 вршњака из неке од истоимених основних школа са Космета. Осим у Бањалуци, дјеца са Косова и Метохије боравиће

МИТРОПОЛИТ СПЦ ДОЧЕКУЈЕ „БЛАЖЕНОГ ЛЕОПОЛДА“ “Био сам одушевљен што је дошло толико људи, с толиким поштовањем, с вјером у Бога”, рекао је митрополит загребачко-љубљански Порфирије у разговору за Вечерњи лист. “Свети Леополд Богдан Мандић је у љубави и смирености према Кристу чезнуо за јединством свих хришћана за које је молио и на којему је радио, што није ништа друго него испуњење Христових ријечи да сви буду једно. Зато је његов долазак управо у ово вријеме велики благослов за све нас, јер то његово путујуће, невидљиво мистично искуство сигурно утиче на све људе који га поштују”, изјавио је митрополит загребачко-љубљански Порфирије. Митрополит Порфирије је рекао и како је сигуран да је

У цркви Свете Варваре у Горњој Сутвари и Михољској Превлаци данас је поменом обиљежена 101 година од геноцида над Јерменима у Отоманској империји. Поред представника Јерменске зајендице у Црној Гори, помену су присуствовали представници руског Балканског међународног центра, Демократске српске странке и бројни вјерници. Након помена Јерменска заједница у каноници је приредила трпезу љубави, на којој су служена јерменска национална јела. Јермени су у у грбаљском православном храму исписали свијећама бројеве 1915 и 101 у знак сјећања на годишњицу геноцида. Помен су служили грбаљски пароси Јован Рајак и Миајло Бацковић. У својој бесједи, Миајло Бацковић је повезао судбину Јермена у Првом и Срба у Другом Свјетском рату. Он је истакао