arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Чедомир Антић

Антић: Хрватска извршила агресију на Бошњаке и Србе

Историчар Чедомир Антић сматра да је Хрватска деведесетих година прошлог вијека извршила агресију на Бошњаке у БиХ, али и на Србе, док су Југославија и Србија, углавном, посредно подржавале Републику Српску и Републику Српску Крајину. “Југославија и Србија су повукле своје организоване оружане формације и браниле свој народ од оружаног напада не само Бошњака и Хрвата, него и Хрватске и великих сила НАТО-а. Међутим, нису учествовале на начин како је учествовала Хрватска”, рекао је Антић. Антић, који је и предсједник “Напредног клуба”, каже за “Глас Српске” да је Хрватска годину дана ратовала против Бошњака с идејом да створи своју државу у БиХ, иако је себе непрекидно представљала као угрожену и

Фото: ИН4С

Кристофер Блек: Случај Младић – Мрља на образу цивилизације

Генерал Младић је жртвени јарац ратних злочина NATO у Југославији, злочина које Хашки трибунал заташкава „Све су то лажи. Ово је NATO суђење“. Пркосне речи генерала Младића судијама ad hoc сида за ратне злочине у Југославији, који је под NATO контролом, одјекнуле су јасно и гласно у дану када су одглумили да су му изрекли пресуду. Могао је додати: „али историја ће ме ослободити“, и много тога још да га главни судија Ори није избацио из суднице у свом покровитељском маниру као да се обраћа несташном ученику, а не човеку оптуженом за злочине које није починио. Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова поновила је генералове речи 23. новембра: „Морамо

Владимир Гаћиновић: Хајдук западних манира (ВИДЕО)

О човеку кроз чије су прсте прошли сви видовдански атентатори, који је дао смисао и име Младој Босни и мистериозно умро пре тачно сто година у Швајцарској „Српски револуционар, ако хоће да победи, мора бити и уметник и конспиратор, имати талента за борбу и страдања, бити мученик и завереник, човек западних манира и хајдук, који ће заурлати и повести бој за несрећне и погажене“, писао је Владимир Гаћиновић. Дечко који је повео бој за несрећне и погажене, бој против колонијализма који ће барем трајати наредних 60 година, рођен је 1890. у Херцеговини, а умро 1917. у Швајцарској. Живео је само 27 година, а живот је посветио борби за слободу. Зато

Логор Дретељ

Брисел условљава Загреб!?

Хрватска ће морати да се одрекне ратног злочинца Фрање Туђмана под притиском ЕУ! После хашке пресуде у којој стоји да су Туђман и Хрватска организовали удружени злочиначки подухват у Босни и Херцеговини, Загреб ће морати да преиспита однос према првом председнику Хрватске, оцењују саговорници Српског телеграфа. У најмању руку, загребачки аеродром и многи други објекти и улице неће моћи да носе Туђманово име. Прва почаст која је додељена Туђману била је именовање главне улице у Вуковару његовим именом на дан његове смрти, 10. децембра 1999. Најпознатији је сигурно аеродром у Загребу који носи његово име. Установе су се такође утркивале да дају име по бившем хрватском председнику, тако да се

Застава Краљевине Југославије Фото: Wikipedia

Прва заједничка држава Јужних Словена проглашена прије 99 година

На данашњи дан 1918. године проглашена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, прва заједничка држава Јужних Словена. Стварање нове државе у палати Крсмановић на Tеразијама у Београду прогласио је регент Александар Карађорђевић, који је 1921. године постао краљ. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца заузимала је територију данашње Србије, БиХ, Македоније и Црне Горе, те највећи дио данашње Хрватске и Словеније. На челу монархије била је династија Карађорђевића. Краљевина Србија је још почетком Првог свјетског рата званично објавила да су њени ратни циљеви уједињење Срба, Хрвата и Словенаца, што је потврђено Нишком декларацијом Скупштине Краљевине Србије 7. децембра 1914. године. Формирање Југословенског одбора услиједило је 1915. године, а сачињавали су га

“Хитлер” на трибинама, шок на терену (ВИДЕО)

Кореографија Хитлера и натпис “холокауст” на фудбалским утакмицама је шамар спорту у 21. веку. На утакмици суданског шампионата виђена је непријатна сцена током које су навијачи Ал-Хилал Омдурмана “прошетали” кореографију са ликом нацистичком вође Адолфа Хитлера и споменути натпис. Контроверзна кореографија и транспарент су уклоњени након реакције полиције, а клубу чији су навијачи изнели кореографију прети озбиљна казна. Утакмица је прекинута док је трајао инцидент, а играчи су отишли у свлачионице док се стање није нормализовало. Следи истрага коју ће спровести група Фудбал против расизма, а група је изразила згроженост потезом навијача, потеза ког се стиди читава подсахарска Африка. Извор: Б92

Србе у “Олуји” су убили без казне

Процес против Готовине оголео дупле аршине Хага. Фила: Ту је било много више доказа за УЗП Последње две одлуке Хашког трибунала, у само седам дана, бациле су другачије светло на сукобе из деведесетих година и улогу Србије и Хрватске у њима. На ово указују правни стручњаци, по којима ће пресуда Трибунала руководству босанских Хрвата бити тег око врата Загребу, јер је потврђено да је део некадашњег политичког врха, са Фрањом Туђманом био део удруженог злочиначког подухвата, док је одлука у случају генерала Ратка Младића од прошле среде недвосмислено изоставила државно руководство Србије из УЗП. Адвокат Тома Фила каже, за “Новости”, да је после ових пресуда јасно да су Србија и

Зграда некадашњег Дома здравља Фото С. Мишљеновић

Не дају да Дрвар оживи

Репортери “Новости” у посети највећој српској општини у Федерацији БиХ. У граду има 7.000 Срба, али им Хрвати и даље не дозвољавају да раде Дрвар, град који је у бившој Југославији носио предзнак Титов и био понос целе државе, јер Немци ни поред великог десанта нису успели да се домогну “највећег сина наших народа и народности”, данас је – град рушевина. Тешко је страдао у рату, а није се опоравио ни након две деценије у миру. Постао је град у којем људи живе од данас до сутра. Место где је време стало 1991. године. Заборављена су и Титова пећина и највећи гигант дрвне индустрије СФРЈ “Грмеч”, дрења се спомиње само за “Дане дрење”… Пре рата

Мркоњић Град: Спомен плоча Фото: РТРС

Нико не спомиње злочине над Србима

Хашка пресуда шесторици лидера некадашње Херцег-Босне, којом је потврђена умијешаност хрватског државног врха у удружени злочиначки подухват у БиХ, још више је разочарала начелнике западнокрајишких општина јер се нигдје не спомињу стравични злочини почињени над Србима на овим просторима. Начелник општине Рибник Раденко Бањац рекао је Срни да није компетентан да коментарише пресуду суда у Хагу, али да му је жао што су поново негиране српске жртве у одбрамбено-отаџбинском рату. “И општина Рибник била је нападнута од регуларне хрватске војске, која је у септембру 1995. године извршила агресију на западнокрајишке општине. Наша општина је претрпјела велика материјална разарања, а било је и цивилних жртава”, навео је Бањац. Он је истакао

Трибунал у Хагу

Од љубави до мржње

Ко данас укључи хрватске телевизијске и радио канале, погледа портале, прелиста штампу или прочита изјаве десних и лијевих хрватских политичара суочиће се са истим примједбама о Хашком трибуналу које су управо они исмијавали скоро 20 година. Приредио: Ненад ТАДИЋ Дио у коначној пресуди Хашког трибунала шесторци Херцег-Босне који говори о међудржавном сукобу и учешћу хрватских јединица у рату у БиХ, не узима у обзир општепознату чињеницу о страдањима српских цивила са почетка сукоба током деведесетих година прошлог вијека. Злочини на Купресу, Сијековцу, Броду, Дервенти и Посавини уопште, безбројни докази о преласку трупа из Хрватске… Све је то у међународној јавности игнорисано зарад организованог прећуткивања српске несреће у сукобима унутар БиХ.

Геноцид аустроугарске војске над Србима у Мачви, у којем су учествовали и Хрвати

Злочини над Србима у Босни и Херцеговини 1914. године (Други дио)

Чим је аустроугарска влада упутила ултиматум Србији, започело је у Босни и Херцеговини хапшење и интернирање српског цивилног становништва. У пограничним срезовима према Србији и Црној Гори аустроугарске власти су муњевитом брзином извршиле мобилизацију да би тако предуприједиле било какав покушај отпора или побуне. Затим су почели масовна хапшења и интернирања становништва у унутрашњост или у злогласне логоре широм Монархије. Најпознатији аустроугарски логори за Србе били су Арад, Коморан, Шопроњек (Нежидер), Кечкемет, Туроњ и други широм Монархије, а у Босни Добој, Жегар код Бихаћа и многи мањи логори. Тако је прве концентрационе логоре на тлу Европе формирала Аустро-Угарска 1914. године за Србе, чак и за жене и дјецу. Према непотпуним

Историјски преокрет у финалу Хага: Туђман једини агресор у СФРЈ — шта следи…

Не желим да тријумфујем над тиме, каже Тома Фила, али то је нешто што је коначно увело неки ред — да се види тамо ко је шта радио и како је радио. Србија је, наглашава Фила, потпуно склоњена из интервенције у Босни и Херцеговини, а Хрватска је, на челу са Туђманом и министром Бобетком, извршила агресију на Босну и Херцеговину. Ни Трибунал не помаже два пута, па се обистинило оно чега се хрватски државни врх највише прибојавао — ратни председник Хрватске Фрањо Туђман нашао се у правоснажној пресуди суда као део злочиначког подухвата деведесетих у Херцег-Босни, па је Хрватска која гради себе на одбрамбеном рату, проглашена и за нападача на друге. Има ли тачке на „У“? Правоснажном одлуком у случају

Фото Н. Јанковић

Сећање на Спартанце са Кадињаче

Обележено страдање 200 српских младића који су 1941. бранили Ужичку републику. Херојство занатлија окупило антифашисте из Ужица, Сарајева, Словеније… Историчари су данас макар у једном сложни: више од 200 голобрадих српских младића, Ужичана, Посаваца и Орашана, 29. новембра 1941. године, мењали су на Кадињачи сопствену будућност – за будућност потомака, бранећи од фашиста Ужичку републику, тада једину слободну територију у покореној Европи. Време је расветлило и то да су само неколицина међу њима припадала Комунистичкој партији, а херојство без мрље овдашњих обућара, ткача, пекара и кројача, 76 година после велике битке, надвисило је сваки покушај да спартански чин покошене генерације буде замагљен супротстављеним идеологијама. На брду Кадињача пошту страдалима одало је таман

Тензије у подељеном граду: Мостарске улице пуне полиције; Хрватски ветерани организују протест

Данашња пресуда Хашког трибунала у случају “Прлић и остали”, која се у једном делу односи на учешће Хрватске у удруженом злочиначком подухвату у БиХ, подигло је тензије у Мостару Данашња пресуда Хашког трибунала у случају “Прлић и остали”, која се у једном делу односи на учешће Хрватске у удруженом злочиначком подухвату у БиХ, подигло је тензије у Мостару, иначе, дубоко подељеном граду. Како јављају локални медији, улице су пуне припадника полиције и док се у западном, хрватском делу Мостару затварају многи кафићи, у источном, муслиманском делу, врви од полиције. За 19 сати заказано је окупљање у Мостару, а у Чапљини и Широком Бријегу се грађани позивају на окупљање. “У име

Аваз: Праљак као Геринг; Мирослав Туђман: Хрватска није производила зло

Гест хрватског хашког осуђеника Слободана Праљка дневни лист Аваз оцењује “већ виђеним” и пореди га са Нирнбершким процесом. Милан Антонијевић каже да је ситуација и даље нејасна због околности на суђењу Хашки трибунал данас је потврдио удружени злочиначки подухват, у којем је учествовао део хрватског политичког врха, са Фрањом Туђманом на челу и потврдио бившем председнику владе Херцег Босне Јадранку Прлићу (58) казну од 25 година затвора. Судје такође, потврдио казну од 20 година затвора бившем министру одбране Бруну Стојићу (62), док је начелнику генералштаба ХВО Слободану Праљаку (72) потврђена казна од 20 година. Након изрицања пресуде дошло је до ванредног стања у судници, пошто је Слободан Праљак попионешто, а према наводима његовог

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ко су Арнауташи?

Балканолошким историчарима и етнолозима је добро познат процес конвертирања (преверавања) аутохтоног етничког

Причe из Бљeскa

Породицама жртaвa стрaдaлих у мajу 1995. дo дaнaс ниje признaтa пaтњa: ‘Пeтaр

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.