Споменик жртвама у мjесту Санта Ана ди Стацема Њемачка неће кривично гонити бившег припадника нацистичких jединица СС, коjи jе, наводно, помогао у убиству више од 300 људи у Италиjи током Другог свjетског рата, jер болуjе од деменциjе и неспособан jе да изађе на оптуженичку клупу, рекли су данас тужиоци. Тужилаштво у Хамбургу окончало jе истрагу у вези са 93-годишњим бившим командиром чете у оквиру 16. СС панцир-гренадир дивизиjе. Његово име ниjе обjављено. Вjеруjе се да jе оптужени био умиjешан у масакр на сjеверу Италиjе 12. августа 1944. године. Воjници СС-а окружили су село Санта Ана ди Стацема у Тоскани, у акциjи против италиjанских партизана, и убили стотине људи, међу њима

Споменик у Катину код Минска Канада jе одбила да Русиjи испоручи Владимира Катрjука, коjи jе осумњичен за ратне злочине почињене у Другом свjетском рату, изjавио jе данас замjеник руског државног тужиоца Александар Звjагинцев. Према оптужници, Катрjук jе 1943. године учествовао у масакру над цивилима у селу Катин, у Бjелорусиjи. Почетком овог мjесеца, руски Истражни комитет покренуо jе кривичну истрагу против Катрjука, коjи у Канади живи од 1951. године. Он jе оптужен за саучесништво у геноциду. „Нажалост, Канада jе одбила наш захтjев за екстрадициjу Катрjука. Током 2008. године Канада jе, из непознатих разлога, одбацила све оптужбе против њега“, каже Звjагинцев. Према доступним доказима, Катрjук се током Другог свjетског рата добровољно придружио

Ангела Меркел Било би прикладно уколико бисте, поводом 70-е годишњице победе над фашизмом нашли време да положите цвеће у Спомен парку „Шумарице“ Веома поштована госпођо Савезна Канцеларко, Из медиjа масовног комуницирања сазнали смо да ускоро долазите у званичну посету Републици Србиjи. Желимо да Ваша посета и разговори са наjвишим представницима Србиjе доприносу развоjу и побољшању односа између наше две земље и њихових народа. Београдски форум за свет равноправних, независно, нестраначко и непрофитно удружење, жели да примети да се Ваша посета остваруjе у време обележавања 70-е годишњице победе над наци-фашизмом и 16-е годишњице агресиjе НАТО на Србиjу и Цену Гору (март-jуни 1999). Не губећи из вида друге последице, желимо да скренемо

Кардинал Курт Кох Предсjедник Папског виjећа за унапређење jединства хришћана Курт Кох рекао jе да би његова сутрашња посjета Београду требало да продуби приjатељство Римокатоличке и Српске православне цркве (СПЦ), а да ће jедна од главних тема бити канонизациjа хрватског кардинала Алоjзиjа Степинца. „То jе повjерљив разговор између СПЦ и наше цркве. Јасно jе да постоjе потешкоће на историjском плану и да морамо разговарати о тим различитим стварима. Требало би да продубимо оваj диjалог и тек онда можемо заjедно, обjе цркве, да кажемо више о томе“, рекао jе за „Политику“ Кох, шваjцарски кардинал, коме jе предстоjећа посjета Србиjи друга од почетка године. На питање када би могло доћи до папине

Предсjедник Удружења радника и инвлида рада избjеглих из Хрватске са држављанством БиХ Никола Пузигаћа сматра да хрватске власти настављаjу са политиком етничког чишћења Срба из Хрватске, jер избjеглим Србима не дозвољаваjу откуп станова. Пузигаћа jе рекао Срни да jе наjбољи примjер за ову тврдњу случаj Иванке Марин из Бањалуке, држављанке БиХ коjа jе била приморана да врати државни стан у Загребу, jер ниjе могла подмиривати трошкове закупа, режиjе и одржавања стана. Он jе рекао да jе МУП Хрватске прошле године донио рjешење коjим се одбиjа захтjев Иванке Марин за издавање одобрења за стални боравак у Хрватскоj, иако jе раниjе имала рjешење за стамбено збрињавање у Хрватскоj. „Када вам у Хрватскоj

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта оциjенио jе да Хрватска намjерава да Драгана Васиљковића, познатиjег као Капетан Драган, осуди као ратног злочинца на основу лажних доказа, зато што jе био jедан од симбола отпора Срба у Краjини „Туђмановоj проусташкоj власти“. Линта jе оциjенио да jе невjероватно да су Влада и Врховни суд Аустралиjе прихватили хрватски захтjев за изручење Капетана Драгана за наводне ратне злочине коjи нису образложени, нити jе хрватска власт подниjела икакав доказ о његовоj умиjешаности. „То потврђуjе и чињеница да Хашки трибунал никад ниjе подигао оптужницу против Капетана Драгана за ратне злочине, нити jе тражио да буде ухапшен, а званични Загреб jе покренуо истрагу тек десет