arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Дан сјећања на Јадовно 1941 .

У СУБОТУ НА ВЕЛЕБИТУ ПАРАСТОС ЈАДОВНИЧКИМ ЖРТВАМА

Парастос јадовничким жртвама биће служен у суботу, 15. јуна, код Шаранове јаме на Велебиту, поводом обиљежавања Дана сјећања на Јадовно 1941. године када је у том комплексу логора за вријеме Независне Државе Хрватске на најсвирепији начин убијено више од 40.000 углавном Срба и Јевреја. Предсједник Удружења “Јадовно 1941” Душан Басташић изјавио је Срни да ће у 12.00 часова бити служен парастос, након чега ће учесници молитвеног окупљања посјетити мјесто некадашњег сабирног логора Јадовно у Чачића долцу, гдје су подигли Часни крст 2012. године. “Недалеко од мјеста логора налази се девастирани споменик подигнут на бетонском плочом покривеној јами у којој и данас леже мошти жртава, гдје је прошле године подигнут Часни

ЈАМА ПАНДУРИЦА – 13. јун 2019. : Помен за 36 мученика страдалих од усташа

Изнад јаме Пандурица код Љубиња у четвртак, 13. јуна 2019. године у 10 часова биће одржан помен за 36  мученика пострадалих у ноћи између 13. и 14. јуна 1941. године које су усташе живе бацили у ову јаму. Већина пострадалих били су у то вријеме на важним руководећим мјестима (жандари, инжињери, учитељи…) или угледни домаћини у Љубињу. Списак жртава пострадалих од усташа на јами Пандурици, у ноћи између 13. и 14. јуна 1941. године : 1. Божидар Шаренац – свештеник 2. Обрен Јахура – учитељ 3. Томо Јахура – земљорадник 4. Гојко Козић – трговац 5. Ђорђе Тохољ – службеник 6. Богдан Турањанин – земљорадник 7. Милан Турањанин – жандар 8.

Шампиони из православне школе: ‘Шта је чудно у томе да смо нас тројица, ученици Српске гимназије, побиједили на натјецању из хрватског језика?!’

Они, заправо, уопште нису “квизаши”. Не спадају у пасиониране љубитеље тестова знања који викендима крстаре кафићима и пабовима како би властито знање тестирали на квизовима. Но, то им није сметало да у једноме од њих “помету” конкуренцију. Пише: Марина Kарловић-Саболић Ниједан од њих тројице није из Загреба. Двојица долазе из Далмације, а један из Славоније. То им, међутим, није била препрека да “растуре” на квизу који је, током пуних седам мјесеци, организовала загребачка Градска књижница. Они, ако ћемо право, нису ни Хрвати. Сва тројица су ученици трећег разреда Српске православне опште гимназије “Kантакузина-Kатарина Бранковић”. Но, то их није омело да побједе у натјецању из – хрватског језика. – Ако нетко

КОМЕНТАР: Лов

Брутално нападнути истакнути представник српске заједнице у Ријеци и двојица од петоро претучених сезонских радника на острву Брач били су – Срби И убиство Радоја Петковића и дивљаштво у Супетру догодили су се само из једног разлога. Брутално нападнути истакнути представник српске заједнице у Ријеци и двојица од петоро претучених сезонских радника на острву Брач били су – Срби. Петковићев убица мирно је шетао Хрватском, без обзира на то што је осумњичен за бројне ратне злочине, од силовања до премлаћивања, а од двадесеторо “јунака” који су млатили девојку, двојицу младића српске националности из Вуковара, двојицу Хрвата из Славоније и ватрогасца који им је прискочио у помоћ, ухапшена су засад само

Јавни час историје на локацији логора Топовске шупе 15. јуна

Центар за примењену историју (ЦПИ) позива све заинтересоване грађане да се у суботу, 15. јуна, придруже јавном часу о депортацији Рома у логор Топовске шупе. Kако се наводи у саопштењу, окупљање је у 12 часова у Чубурском парку, одакле ће се пешке ићи до места где се налазио логор. Јавни час води историчар Milovan Pisarri, историчар и директор ЦПИ, а учешће је бесплатно. Због организационих разлога, обавезна је пријава на мејл: [email protected] . Kако из Центра за примењену историју у најави наводе, у близини центра Београда између августа и новембра 1941. године налазио се логор за Јевреје и Роме познат као логор Топовске шупе. Сви, осим ретких случајева, убијени су

Нико као ми Срби!

Како године пролазе тако ми заборављамо своје мученике, своје кости. Љути ме чињеница да смо ми као народ, православни српски народ, постали незаинтересовани за сва страдања која су се десила у нашој историји. Кад кренемо од Косова, преко Првог, Другог српског устанка, Првог Свјетског рата, о Другом да и не пишем. И дошао нам и посљедњи рат, па бомбардовање, па погром са Косова и Метохије.. Пише: Сандра Благић Видим да смо овце, овчетине, којима свако може радити шта је воља. Нико нам не може забранити Ћирилицу, до нас самих! Постепено пишући латиницу заборављамо своје писмо. Цркве су нам скоро па празне, молимо се Господу само када нас нешто боли или

Ранко Гојковић: Рођена „Сербирија“, друштво српско-руског пријатељства

У четвртак 23 маја 2019. године у сибирском граду Омску основано је друштво српско-руског пријатељства „Сербирија“ – на руском језику Сибир зову Сибирија, па је ово својеврсна кованица са заједничким именитељем Србије и Сибира  Епископ Тарски и Тјукалински Саватије потписује оснивачки акт „Сербирије“ … Други народи нас не знају и не схватају, они се плаше Русије, не саосећају са њом и спремни су да се радују њеном слабљењу. Само једна малена Србија инстинктивно је саосећала са Русијом… Иван Иљин Пре почетка приче о оснивању „Сербирије“, нужно је неколико напомена. У свом дугогодишњем преводилачком и публицистичком раду, уверио сам се да, уколико човек том послу приступа чиста срца и у славу

Прeминуo прeмлaћeни Рaдoje Пeткoвић

Пoтпрeдсjeдник Виjeћa српскe нaциoнaлнe мaњинe Грaдa Kaствa и члaн жупaниjскe oргaнизaциje СДСС-a Рaдoje Пeткoвић умрo je oд пoсљeдицa нaпaдa у кojeм гa je приje мjeсeц и пoл дaнa брутaлнo прeмлaтиo Илиja Глaвић, чиjи мoтиви joш нису рaсвиjeтљeни. Пише: Паулина Арбутина Истaкнути члaн српскe зajeдницe Примoрскo-гoрaнскe жупaниje Рaдoje Пeткoвић (63) прeминуo je у субoту 8. липњa, пoдлeгaвши тeшким тjeлeсним oзљeдaмa зaдoбивeнимa у брутaлнoм нaпaду приje мjeсeц и пoл дaнa. Грaђeвински пoдузeтник Рaдoje Пeткoвић биo je пoтпрeдсjeдник Виjeћa српскe нaциoнaлнe мaњинe Грaдa Kaствa и члaн нaдзoрнoг oдбoрa жупaниjскe oргaнизaциje СДСС-a. Пeткoвић je брутaлнo прeтучeн 24. трaвњa испрeд jeднoг кaфићa у Вишкoву крaj Риjeкe, a риjeчкa пoлициja je кao нaпaдaчa идeнтифицирaлa Илиjу Глaвићa

ГРАДОНАЧЕЛНИЦА СУПЕТРА УСКРАТИЛА ДОНАЦИЈУ ЗБОГ НАПАДА НА СРБЕ

Градоначелница града Супетра на острву Брачу, Ивана Марковић оштро је осудила напад на националној основи у овом граду у којем су страдала четири младића и једна дјевојка српске националности и одлучила да ускрати донацију “Tорцида купу”. “Сваки чин насиља, икада, игдје и према било коме је неприхватљив, а поготово да се овако нешто деси јер неко припада другој националности или прича другим језиком. Супетар је одувијек био и биће толерантан и отворен за све који желе доћи и посјетити наш град, радити и живјети. Оно што ме тјеши је да нико од нападача није био из Супетра”, наводи се у саопштењу Марковићеве. С обзиром на то да су нападачи били

Милан Ружић: Филипу Давиду, одговор

Писац, барем га тако ословљавају, Филип Давид, изјавио је да Косово није Србија, нити ће икада бити и како ово сви у Србији знају, али је тако нешто тешко рећи. Међутим, не видим да је њему било тешко да изјави нешто овако скандалозно, пре свега нетачно, а после свега злонамерно и идиотско. Извор: Н1 Наравно, знајући природу таквих псеудоуметника, ово не може бити ништа друго до препорука за неке нове изворе финансирања или наметање себе као фаворита неком другом жирију за неке нове књижевне награде. Нашао је за сходно да спомене и како Србија сада пропушта прилику за историјски договор са Албанцима. Али Филип Давид заборавља да се са окупаторима,

Злочини над Србима Ливањског поља, 28. јула – 3. августа 1941.

Покољ у шуми Копривници био је крвави увод у масовне покоље који ће се догодити до краја јула 1941. године на двадесет губилишта у околини Ливна, која су до сада утврђена. Усташе су упорно тврдиле да Србе протерују у Србију, а егзекуције су вршиле најчешће ноћу, све до масовних покоља које су извршили 29. и 30. јула. Када је, нажалост касно, Србима постало јасно да је почело њихово истребљење, више није било могућности за озбиљнији и организовани отпор јер су већ били разоружани, а они који би отпор могли организовати били су побијени. Дана 28. јула усташе су поклале Србе који су се лечили у ливањској болници. Истог дана у

Пише нам Радусин Томо, пензионер из Новог Сада

“Благо гробу, и у тами што се сјаји, гдје кандило припаљују нараштаји.” Све честитке за рад Удружења и његовог предсједника. Гледао сам инсерт вашег ходочашћа 30. јуна ове године, и по први пут (тако мислим), одласка групне посјете, уласка у цркву и полагања часног крста код масовне гробнице. У Меморијалном центру “Николе Тесле” био сам са фамилијом два пута. Сметала ме је ограда, између цркве и њених покојних вјерника. Ипак је то првенствено огњиште Милутина Тесле, од којег је одпао Никола. Због тога, било ми је још драже, када сам видио све вас тамо. Да неко, бар колико толико, исправи отужну слику о комплексу, а да не кажем, о накарадном

Обележена годишњица страдања народа и свештенства из Црне Горе и Боке 1945. у Камничкој Бистрици код Љубљане

Верни народ из Камника и Љубљане и свештенство из Љубљане, Постојне и Новог места обележили су у суботу, 8. јуна 2019, 74. годишњицу страдања народа и свештенства из Црне Горе и Боке у Камничкој Бистрици, близу градића Камник, у непосредној близини Љубљане. У гробницама на том подручју лежи најмање 3.500, по неким оценама до 6.000 људи из Црне Горе и Боке – бораца Југословенске војске у отаџбини, жене, деце и стараца, које су Титови џелати из црногорских партизанских јединица без суда убили после завршетка Другог светског рата, маја и јуна 1945. На месту највеће гробнице у Камничкој Бистрици је 2015, после дугогодишњег залагања Удружења „Открићемо истину – Душан Никлановић“ из

Одржан 10. јубиларни Сабор Билогораца у Београду

У организацији Завичајног удружења Билогора Београд  у недјељу, 2. јуна у Белом Потоку  одржан је Сабор Билогораца. Био је то десети по реду, јубиларни скуп бивших житеља Западне Славоније, чији је родни крај смјештен у троуглу који чине градови Вировитица, Бјеловар и Дарувар. Први овакав скуп одржан је у Смедеревској Паланци, 10. јула 2010. Ранко Раделић нам је рекао да идеја о потреби да се бар једном годишње окупе сународници и обнове сјећања на отети завичај, настала је још 2008, када се у Гроцкој 15. марта састала група од 13 иницијатора за оснивање Завичајног удружења Билогора. – Покренули смо широку активност на евидентирању културне баштине Билогораца, истраживању њихове историје, етнологије

Зaштo сaм глaсaлa прoтив зaкључкa o пoдизaњу спoмeникa жртвaмa Хoлoкaустa

Tрeбa ли мe, и мoje кoлeгe из Лиjeвoгa блoкa кojи смo jeдини глaсaли прoтив у зaгрeбaчкoj Скупштини, бити срaм зaтo штo сaм у пoсвeту спoмeникa хтjeлa уписaти жртвe Хoлoкaустa рeжимa НДХ? Пише: Рада Борић Oвaj тjeдaн су зaступници у Грaдскoj скупштини грaдa Зaгрeбa изглaсaли зaкључaк, тj. дoниjeли oдлуку o ‘пoдизaњу спoмeникa жртвaмa Хoлoкaустa’. ‘Грaд Зaгрeб ћe пoдићи Спoмeник жртвaмa Хoлoкaустa (у дaљњeм тeксту: Спoмeник), прeмa идejнoм урбaнистичкo-aрхитeктoнскoм-oбликoвнoм рjeшeњу Урeђeњa jaвнe пoвршинe и oбликoвaњa спoмeн oбиљeжja жртвaмa Хoлoкaустa у Брaнимирoвoj улици у Зaгрeбу, aутoрa aкaдeмскoг кипaрa Дaлибoрa Стoшићa и дипл.инг.aрх. Kрeшимирa Рoгинe, кao првoнaгрaђeнoм рaду нa jaвнoм oпћeм нaтjeчajу.’ Грaд Зaгрeб je зajeднo с Удружeњeм хрвaтских aрхитeкaтa (УХA) joш пoлoвицoм 2017. прoвeo ‘Нaтjeчaj

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.