Dušan Bastašić, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Dušan Bastašić » Страна 152

Важно је да знамо чији смо и коме припадамо

8. јун 2020.

Народ који је устао да брани цркву заправо брани не само Српску православну цркву у Црној Гори већ и своје претке, своју историју и свој народни идентитет. Стари српски средњовековни манастир Рмањ пет пута је рушен и обнављан, три пута су га палили Турци, затим су га бомбардовали Немци 1941, да би деведесетих година био на мети муслиманских војних јединица. Његова најновија обнова датира у наше дане, а његова историја много говори о животу епархије у којој се налази – Епархије бихаћко-петровачке – у којој православни Срби живе вековима, у таласима мира и обнове и поновних ратова и рушења. Тачно је тридесет година откако је Епархија бихаћко-петровачка обновљена, а на

Годишњица покоља у Пиви: Стријељани, убијани ножем, бацани са литица…

7. јун 2020.

Најтеже је пострадало село Дола у коме је побијено преко 500 људи, од којих су чак петина били – Дјеца. Најмлађа жртва била је новорођенче, рођено непосредно пред стријељање сопствене мајке и, без имена, недужно страдало. Пише: Милош Ћуић На данашњи дан навршава се 77 година од злочина који су у Пиви починили припадници злогласних СС дивизија, фолксдојчерске „Принц Еуген“ и муслиманске „Ханџар“, те усташе из Гацка. Тачан број жртава никада није утврђен, али процјењује се да су тог 7.6.1943, на Тројичиндан и дан Трећег Обретења главе Светог Јована Крститеља, током свега неколико сати зликовци побили метком, ножем, бацањем са литица и спаљивањем преко 1200 недужних људи (оба пола и

Енвер Kазаз: Сарајево током НДХ није био искључиво невин град

7. јун 2020.

Гости емисије Изван овкира били су професор Универзитета у Сарајева Енвер Kазаз и предсједница Хелсиншког одбора за људска права у Србији, Соња Бисерко. Према ријечима професора са Филозофског факултета, Енвера Kазаза, недавна миса у Kатедрали у Сарајеву је одржана у организацији неофашистичке невладине удруге Блајбуршки вод: “Окружена је једним исказом који врло близу поставља метафизику идеологију, а то је да су покрети војних јединица које је повео Анте Павелић названи крижним путем. Миса је – не само религијски чин и вјерско право, већ идеолошки чин прве врсте, и то онај чин који наставља обрисе Степинчеве цркве”, казао је Енвер Kазаз осврнувши се на антифашистичке демонстрације у којима је учествовало више

Одата почаст Споменку Гостићу: Најмлађи борац ВРС није заборављен

7. јун 2020.

Најмлађем борцу Војске Републике Српске Споменку Гостићу данас је одата почаст на мјесном гробљу Горњи Улишњак у федералној општини Маглај. Најмлађем борцу Војске Републике Српске Споменку Гостићу данас је одата почаст на мјесном гробљу Горњи Улишњак у федералној општини Маглај. Пошту младом српском борцу, који је страдао од гранате 20. марта 1993. године, почаст су одали чланови породице, некадаши саборци и поштоваоци. Аутор документарног филма „Споменко на вечној стражи“ и књиге „Споменко и Озрен“ Миле Савић рекао је да је одавање поште Споменку пролонгирано за данас због епидемиолошке ситуације узроковане вирусом корона. -Човек умире када и последња особа престане да о њему прича, а данашње окупљање ми даје наду да

Матија о избацивању Десанке из гимназије: Већу пропаст не могу замислити

6. јун 2020.

„Путовао сам са Десанком деведесетих година на један од Вукових сабора, у време оне опште еуфорије. Тад су свуда биле српске заставе, њу су поздрављали са три прста и са песмама које се дотад нису певале, а она је отпоздрављала грађанима који су нас мимоилазили“. „И у сред те велике еуфорије, како смо били у истим колима, она се у једном тренутку сагнула према мени и шапатом питала: `Да ли ћемо пропасти?` Кад сам чуо да је избачена из школског програма у Србији, сетио сам се тог њеног питања. Још је симболичније да је из школског програма избачена њена књига `Тражим помиловање`. Ја већу пропаст не могу замислити…“ Овако академик

Милан Ружић: Ћути и склањај се!

6. јун 2020.

Не желим да ћутим и склањам се од осуде онога што мислим, јер као слободан човек имам право на своје мишљење, иако се оно не улива у ове популарне токове. Колико се само шљама, муља и шута слегло иза чувених изговора: „Народ воли“, „Такво је време“, „Свуда се то ради“, „Сналазе се људи“ или „Ћутиш и склониш се“. У ери слободе говора почели смо слободно да говоримо једино лажи, а свака истина је „позив на мржњу“. Како смо само толико одлутали од оног пута који су за нас пропутили и пропртили наши претходници које данас многи називају „тупавим сељачинама које су се ложиле на Библију“. Те „тупаве сељачине“ су нас

Милош Ковић: Жарко Видовић – човек Завета

5. јун 2020.

Поводом годишњице упокојења Жарка Видовића (18. мај 2016 – 18. мај 2020.) доносимо његов животопис и интервју Милоша Ковића. Када сте први пут чули за Жарка Видовића и колико сте знали о њему и његовом раду? Милош Ковић: За име Жарка Видовића по први пут сам чуо пре тридесетак година, отприлике 1988. или 1989, у кући свог друга са студија и потоњег кума, Станоја Бојанина. Његов отац, неуропсихијатар Светомир Бојанин, био је Видовићев пријатељ и саговорник. Том кругу припадали су и писац Ђорђе Оцић и филмски критичар Богдан Златић, које сам ту такође сретао. Било је занимљиво видети како његове идеје плодно утичу на креативне људе различитих духовних усмерења. Биле

И ове године положен је венац на споменик јасеновачким жртвама у Парку холокауста у Њујорку

5. јун 2020.

Гост емисијеКонтрапункт, извршни директор Истраживачког института за Јасеновца из Њујорка, проф. др Бери Литучи (Barry Lituchy) поводом 75. годишњице пробоја преживелих заточеника из логора Јасеновац и окончања холокауста у бившој Југославији 22. априла 2020. положио је венац на споменик јасеновачким жртвама у Парку холокауста у Њујорку. ИНТЕРВЈУ – АУДИО Тим поводом Истраживачки институт за Јасеновац из Њујорка издао је саопштење за јавност у коме је између осталог речено: „Данас док се сећамо жртава и борбе од пре 75 година: тог хладног и кишног јутра 22. априла 1945. неколико стотина последњих заробљеника у Јасеновцу трчало је кроз митраљеску кишу метака у слободу, многи су једино мислили да ако само један од

Од Срба праве нове нацисте уз евре из Берлина: Нови портал НВО обилује лажима

5. јун 2020.

Иницијатива за људска права покренула портал о наводним злочинима у логорима у нашој земљи од 1991. до 2001. Помињу „злодела“ у Шљивовици и Митровом Пољу, иако је и Хаг одбио да се о томе изјашњава. Иза обнављања кампање да се докаже „историјска кривица“ српског народа за дешавања током деведесетих година на простору бивше Југославије и Срби поново оптуже за многобројне наводне злочине, на које је и Хашки трибунал ставио тачку – стоји интерес западних центара моћи да прекроје истину и на овај начин изврше додатни притисак на Београд, у јеку важних и регионалних и глобалних гибања. Овако већина саговорника „Новости“ тумачи покретање портала „ратусрбији.рс“, иза којег стоји невладина организација Иницијатива

Moравац, космополита, трагалац за новим и модерним: Сељак са наочарима

3. јун 2020.

Добрица Ћосић у потрази за истином о КиМ (2): Његове књиге доспеле су у сваку кућу. Мора да је њима нешто озбиљно погодио, кад је толике читаоце усрећио, а режим унесрећио и нагнао да на најјаче укључи све аларме. Аутор: Матија Бећковић ; Извор: НОВОСТИ Ваљало би и овим поводом рећи шта је све овај самоуки дуговеки „сељак с наочарима“, како га је назвао Михиз, научио и од себе начинио док је постао дргоценост српског језика и „најзначајнији Србијанац после Другог светског рата“, како га је оценио Милован Ђилас. Од великих писаца који су се бавили високом политиком Ћосић спада у оне којима је политика највише скрајнула и затамнила књижевно

Обиљежено 79 година од страдања Срба у Корићкој јами

3. јун 2020.

Код Корићке јаме у билећком селу Корита, у коју су усташе бациле и мучки убиле више од 130 Срба, мјештана овог и околних села, данас је служен помен и обиљежено 79 година од овог страшног злочина. Мјештани села Корита су организовали овај одржавање овог помена, који је служио парох гатачки Миодраг Вртикапа. Злочин у Коритима догодио се у ноћи између 3. и 4. јуна 1941. године, а кости корићких страдалника извађене су 1953. године, када је на основу 180 пронађених лобања установљено да је број жртава Корићке јаме био знатно већи. Најстарија жртва те страшне ноћи био је осмадесетогодишњи Јевто Сворцан, док је најмлађи био четрнаестогодишњи дјечак Коста Глушац, који

Национално буђење академика из Дренове: Забринутост за будућност Космета

2. јун 2020.

Добрица Ћосић у потрази за истином о КиМ (1): Велики писац је скренуо пажњу партијском врху Србије на појаву сепаратистичких идеја. Аутор: Др Љубодраг Димић ; Извор: НОВОСТИ После тзв. Брионског пленума (1. јул 1966. године), на коме је најављена борба против „негативних појава“ у партији и друштву, извршена „демонтажа“ Удбе (одстрањено је преко 50 одсто кадрова) и одлучена политичка судбина Александра Ранковића, од српских комуниста и до тада оптерећених хипотекама о „великодржавном хегемонизму“ и „великосрпском национализму“, додатно је тражено да обрате пажњу, како је говорио Јосип Броз Тито, да даљи развој догађаја не буде пребачен на „националистичке трачнице“. У питању је био страх партијског врха да смена Ранковића не

Политичка фарса и лицемјерна политика према НДХ?

2. јун 2020.

СНП – Избор је наш, подстакнут расправама српских политичара на Посебној сједници НСРС о „Резолуцији о поштовању жртава фашистичког режима и покрета“ (1.6.2020.), пита све српске политичаре и посланике НСРС каква им је то политика према злочинима Независне државе Хрватске (НДХ), када са једне стране осуђују те злочине, а са друге имају споменик испред зграде НСРС који је увреда за здрав разум јер прикрива истину тог времена, а и недостојан је српских жртава? Ни једна установа Србије и Републике Српске никада није званично тражила од међународних организација, али и саме садашње Републике Хрватске да осуде најмонструозније злочине НДХ у Другом свјетском рату, а институције Републике Хрватске да покажу дубоко жаљење

Скупштина РС одбацила сарајевско прекрајање историје Другог светског рата

2. јун 2020.

Резолуција о поштовању жртава фашистичких режима и покрета не одговара историјским чињеницама и као таква не може се примјењивати у Републици Српској. Народна скупштина Републике Српске очекивано је одбацила „Резолуцију о поштовању жртава фашистичких режима и покрета“. За усвајање Закључака гласала су 52 посланика од 53 присутна, док суздржаних и против није било. Ево пуног текста закључака: Народна скупштина Српске одбацује Резолуцију о поштовању жртава фашистичких режима и покрета коју је усвојио Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ на 8. сједници одржаној 15.05, 19.05. и 20.05.2020. године. Констатујемо да је Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ усвајањем Резолуције приступио срамном прекрајању историјских чињеница и придружио се ревизионистичким снагама, којима је циљ уопштавање

Влада Србије прихватила правно необавезујућу дефиницију антисемитизма

2. јун 2020.

Влада Републике Србије је на седници одржаној 26. фебруара ове године, на предлог Министарства спољних послова усвојила Закључак о прихватању правно необавезујуће дефиниције антисемитизма Међународне алијансе за сећање на холокауст (IHRA). Према дефиницији: „Антисемитизам је одређено виђење Јевреја, које се може изразити као мржња према Јеврејима. Реторичке и физичке манифестације антисемитизма усмерене су према Јеврејима и појединцима који нису Јевреји, односно њиховој имовини, институцијама и религијским објектима јеврејске заједнице“. Текст радне дефиниције антисемитизма је усвојен први пут на пленарном заседању IHRA 2016. године. Дефиниција није законски обавезујућа за државу и поступање органа јавне власти, али може значајно допринети препознавању и утврђивању случајева антисемитизма и процесуирања истих, као и схватања јавности