Nikola Milovančev: O srpskoj deci u Švajcarskoj 1942.

Datum objave: ponedeljak, 6 jula, 2020
Veličina slova: A- A+

Povodom članka Veljka Đurića Mišine „Nepoznata epizoda iz Drugog svetskog rata – srpska deca na oporavku u Švajcarskoj“, prenetom i na „Stanju stvari“ .

Srpska deca igraju Kosovsko kolo, Rovio kod Lugana, 1942.

Dr Veljko Đurić Mišina objavio je članak „Nepoznata epizoda iz Drugog svetskog rata – srpska deca na oporavku u Švajcarskoj“, o višemesečnom oporavku preko 500 dece iz Srbije u Švajcarskoj, 1942. godine.

Treba spomenuti da je Crveni krst Srbije tada vodio dr Petar Zec (Kuruzari na Baniji, 1881. – Beograd, novembar 1944), kojeg je časno vođenje Crvenog krsta koštalo glave i ubijen je od titovaca, posle njihovog ulaska u Beograd (dr P. Zec nije video razlog zašto bi trebalo da se skloni).

Mnogo lepog o radu dr Zeca pričali su mi kao studentu u Zagrebu oko 1980. poznati zagrebački advokat Vladimir Ivković i ekonomista Veljko Pribić (brat istoričarke Branke Pribić), koji su kao mladići izbeglice boravili u Beogradu 1941–44. Zanimljiva je činjenica da je P. Zec medicinu doktorirao u Insbruku, rodnom gradu Diane Budisavljević.

U vezi sa boravkom srpske dece u Švajcarskoj 1942. moglo bi se više saznati kada bi se neka od nadležnih institucija obratila Crvenom krstu Švajcarske: uveren sam da bi se arhivski podaci dobili.

Srpska deca u Švajcarskoj 1942, sa srpskom i švajcarskom zastavom

Na sreću, i na Internetu, na sajtu gettyimages, mogu se naći (i otkupiti) fotografije sa tog boravka, pa prilažem četiri fotografije iz mestašca Rovio kod Lugana, u kantonu Tićino. Napaćena deca (verovatno je među njima bilo i stradalnika iz NDH) tada su dobila trenutak predaha i oporavka izvan okupirane otadžbine.

Srpska deca na oporavku u Roviu 1942: na nekima se vide tragovi od ratnih povreda

Apsolutno prihvaćam zaključak V. Đurića Mišine: „Gotovo osam decenija kasnije, ova operacija se prvi put pominje u srpskoj javnosti. Ostaje pitanje: zašto se sve to krilo posle rata! Najverovatnije komunističkim vlastima to nije išlo u prilog jer bi se znalo da je politika Milana Nedića bila odveć višeslojna!“. Tadašnja okupirana Srbija brinula je o preko 400.000 izbeglica, među njima o više od 80.000 dece bez roditelja (NDH).

Autor članka je zapisao: „Nema pouzdanih podataka kada je Milan Nedić započeo seriju molbi nemačkoj vojno okupacionoj upravi u Srbiji da mu dozvole pružanje pomoći srpskom narodu koji strada u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj“. Ja bih ukazao barem na jedan protest zbog ustaških zločina.

Citiraću dr. Dušana Lukača („Treći Rajh i zemlje Jugoistočne Evrope“, treći deo, Beograd 1987, str. 233), u vezi sa usmenim i pismenim protestom Nedića nacističkim okupatorima, avgusta 1942: „Nabrojao je Nedić mnogo primera: Srbija je potpuno osakaćena; žitnica Beograda, Srem na pragu samog grada preko Save, odvojena je od Srbije; u Zemunu, nadomak Beograda, nalazi se koncentracioni logor sa oko 10.000 Srba čiji vapaji dopiru u sam centar grada“.

Ali, ni taj, ni drugi Nedićevi protesti do prve polovine 1944. godine nisu urodili plodom: nacistički satrapi i njihovi ustaški pomagači ubili su u logoru Zemun još hiljade i hiljade nevinih žrtava.

U učionici, Rovio 1942.

A ima danas obmanjivača, koji bi da logor Zemun (sada pogrdno zvan „Staro Sajmište“), posle više od 75 godina izmeste na drugu (desnu) obalu Save.

Dokle god ima nas živih Zemunaca – čija porodična tradicija pamti poslednjih tristotinjak godina istorije Zemuna, pa tako i tužno razdoblje 1941–1944, natopljeno krvlju nacističko-ustaškog genocida nad zemunskim Srbima, Jevrejima i Romima, kao i ubistvima antifašista drugih nacija – to neće moći.

Izvor: Stanje stvari


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top