arrow up
Latinica | Ćirilica
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Latinica | Ćirilica
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Sveti vladika Nikolaj

Sveti Vladika Nikolaj: O budućoj srećnoj Otadžbini

25. januar 2021.

Odbacite nedostojno ubeđenje, da će vas osloboditi i ojačati jedan čovek. Oslobađajte i jačajte svaki samog sebe, i kad svi budete naposle slobodni i jaki, onda će i otadžbina vaša to biti. Gle, spoljašnja sloboda ne vredi mnogo bez unutrašnje slobode, i spoljašnja moć bez unutrašnje moći. Vi u Srbiji imate spoljašnju slobodu, no šta vam ona pomaže, kad je duša vaša zarobljena u sumnju i očajanje? Odbacite smešnu šalu, da će jedan čovek sazidati buduću srećnu Srbiju. Držite se zbilje, a zbilja je, da vi svi morate u željenu građevinu uložiti po jednu dobru ciglu. Jer svi ste vi zidari vaše narodne budućnosti. Budite veliki u istrajnosti. Gazite trnje

Mediji i reagovanja o skrnavljenju spomenika poklanim Srbima u Čelebiću

25. januar 2021.

U masovnoj grobnici u selu Čelebić nalaze se posmrtni ostaci više od 400 Srba koje su ustaše zaklale, ubile na drugi način ili su ih žive bacale u jamu bezdanku Bikušu. Sve dok nadležni ne počnu da pronalaze počinioce ponavljaće se nedjela poput skrnavljenja spomen-ploče u Čelebiću kod Livna za više od 400 Srba iz ovog i okolnih sela koje su ustaše ubile 1941. godine, kaže delegat iz reda Srba u Domu naroda parlamenta Federacije BiH /FBiH/ Aleksandar Štrbac. „Nakon 80 godina od stravičnog zločina u Čelebiću, sljedbenici ustaške ideologije ovim divljačkim činom pokazuju da ni mrtvima ne daju mira, a danas malobrojnim Srbima u Livnu šalju uznemirujuće i zastrašujuće

Čak i Aušvic bio humaniji od „Silosa“: 30 odsto Srba ubiti, 30 poslati na robiju, nešto ostaviti

25. januar 2021.

Jedan od preživjelih zatočenika logora za Srbe „Silos“ u Tarčinu Vinko Lale rekao je za Srnu da su svi logoraši u tom zloglasnom logoru bili izloženi stravičnom mučenju i psiho-fizičkom zlostavljanju od pripadnika muslimanskih snaga. Lale je ispričao da su ga pripadnici muslimanske vojske zarobili 1992. godine u porodičnoj kući njegove supruge u Hadžićima pod izgovorom da treba da da izjavu u policijskoj stanici. – Nažalost, moje ispitivanje je trajalo više od godinu dana, jer sam odmah iz policijske stanice odveden u „Silos“ gdje su me u jednoj prostoriji u centralnom dijelu logora nastavili da ispituju i tuku – priča Lale. Jedan od stražara u logoru udario ga je kundakom

Čekao ih je preki sud zbog izdaje u Austrougarskoj, a oni su se ipak borili za Kraljevinu Srbiju

25. januar 2021.

Dobrovoljci srpske vojske u Prvom svetskom ratu bili su mahom Srbi koji su bili austrougarski državljani. Oni su se kao pečalbari u Americi ili ratni zarobljenici u Rusiji, Srbiji i Italiji opredelili da se bore na strani Kraljevine Srbije. Ona je bila njihova otadžbina koju pre toga nikada nisu videli. Bili su unapred osuđeni na smrt. Kao austrougarske državljane u slučaju zarobljavanja čekao ih je preki sud i konfiskacija imovine zbog izdaje, a njihove porodice odvođene su u logore. Da bi zaštitili svoje najbliže u kritičnim ratnim situacijama vršili su samoubistva. Posle okupacije Srbije 1915.godine, pa do kraja rata bili su poslednja i jedina popuna srpske vojske. Pre početka rata

Ona spasavala, on ubijao: Bolan film o Austrijancima i nama

24. januar 2021.

Veći deo srpske javnosti će sigurno biti iznenađen činjenicom da je najsvirepiji i najmasovniji zločin u Drugom svetskom ratu na prostoru okupirane Srbije počinjen od strane Vermahta bio u Dragincu, jednom malom mestu nedaleko od Loznice. Tu je broj žrtava veći nego u Kragujevcu, kaže za Nova.rs novinar Austrijske državne televizije ORF Zoran Dobrić, autor dokumentarnog filma „Dva lica rata“. Ovaj dokumentarni film o zločinima Vermahta u okupiranoj Srbiji i ustaškog režima u fašističkoj Hrvatskoj za vreme Drugog svetskog rata, premijerno je prikazan 13. januara na austrijskom javnom servisu. POGLEDAJTE FILM Priču o dobru i zlu Dobrić je protkao kroz sudbinu dvoje Austrijanaca koji su bili aktivni na tlu bivše

Američki portal o „Dari iz Jasenovca“: Zločini iz logora za istrebljenje za koje je malo ko u svetu čuo

24. januar 2021.

Selekciona komisija američke nagrade „Zlatni globus“ objavila je zvanično na svom portalu goldenglobes.com analitički tekst o filmu „Dara iz Jasenovca“ u kom se kaže da je reč o priči iz jednog od najvećih logora za istrebljenje za koji je u svetu malo ko čuo. „Većina priča iz Drugog svetskog rata ispričana je iz perspektive žrtava na osnovu istinitih svedočanstava, ali retko vidimo priču deteta iz koncentracionog logora za koji je retko ko čuo, a Jasenovac je bio jedan od najvećih“, piše na portalu goldenglobes.com na početku prikaza filma „Dara iz Jasenovca“ reditelja Predraga Gage Antonijevića. Prikazivanje Antonijevićevog filma kreće u bioskopima širom Sjedinjenih Američkih Država početkom februara, a pored trke

KLALI, UBIJALI, SILOVALI, BACALI POD LED: U ovom mestu je krenulo etničko čišćenje Srba – zločini koje su izvršili su jezivi (FOTO)

24. januar 2021.

Kao što je Jasenovac simbol stradanja i genocida nad Srbima i Jevrejima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, tako je i Čurug, pitomo bačko selo na obali Tise, simbol stradanja i etničkog čišćenja Srba i Jevreja u Južnoj Bačkoj. Piše: J.Simić Uoči obeležavanja Novosadske racije koju su 1941. mađarski fašisti počinili prvenstveno nad Srbima i Jevrejima, u Arhivu Vojvodine u Novom Sadu otvorena je izložba dokumenata „Mučenici čuruški – otrgnuti od zaborava“ čiji su autori: sekretar Eparhije bačke protojerej Vladan Simić, dr Nebojša Kuzmanović, direktor Arhiva i Ljiljana Dožić, arhivski savetnik. Prenosimo uvodno slovo protojereja Vladana Simića: Okupacijom dela Kraljevine Jugoslavije, 11. aprila 1941. godine, i kršenjem Sporazuma o (večnom) prijateljstvu Kraljevine

Vojvoda Жivojin Mišić

VEK OD SMRTI VOJVODE ЖIVOJINA MIŠIĆA: Ko ne zna za strah taj ide napred

24. januar 2021.

Pre sto godina, tačnije 20.1.1921. godine, posle teške bolesti u 66. godini života u Beogradu je umro proslavljeni srpski vojvoda Жivojin Mišić. Iz valjevskog sela Struganika u kome je rođen 7.7.1855. godine kao seosko dete otisnuo se u oficirske vode i kao veoma školovan oficir širokog vojnog obrazovanja napredovao je  od čina narednika do najvišeg čina vojvode.  Postao je legendarni strateg s osobinama velikog vojskovođe. Krasilo ga je to što je uvek verovao u svoj narod i moralnu snagu svoje vojske. Učestvovao je u dva oslobodilačka rata protiv Turske 1876. i 1877-1878. godine kao komandant Kolubarskog bataljona Valjevske brigade. Kao komandant 1. bataljona 5. puka Drinske divizije 1885. godine učestvovao

Darko Đogo: Ko nas je delio, nije dangubio

24. januar 2021.

Nemanjićki svetorodni kraljevi su gotovo svi stremili Carstvu Božjem. Da li danas i najbolji od naših vlastodržaca imaju ikakvu tranccendentnu svrhu i etičku vertikalu? Opstaćemo samo ako se vratimo vitalizmu, integralizmu i zavjetnosti – što su najtemeljnije osnove Svetosavlja. Narod koji ne voli djecu, narod koji te posmatra kao ludaka jer imaš troje, četvoro djece – nema budućnost. Narod koji je od Crkve načinio kesu sa likom svetitelja – nema budućnost. Narod kome su Kosovo i Metohija „teret“, a seks na rijaliti programima – događaj, nema budućnost. Uprkos svemu tome, čvrsto vjerujem u čudo. U božansku intervenciju, poput one u Crnoj Gori. U neku djecu koja će nići ispod radara

Mira Furlan: Pismo sugrađanima iz 1991.

23. januar 2021.

Glumica Mira Furlan preminula je 20 januara u 65. godini. Rođena je i živjela u Zagrebu do 1991. Nakon što je dobila otkaz u Hrvatskom narodnom pozorištu, oduzet joj je i stan koji je naslijedila od bake, a dnevno je dobijala oko 50 prijetnji smrću. Te, sada već davne 1991. godine, Mira se odselila u Ameriku gde je otpočela potpuno novi život. Te godine napisala je pismo sugrađanima u Zagrebu. Pismo sugrađanima „Ovim putem želim zahvaliti svojim sugrađanima koji su se bezrezrevno pridružili ovoj maloj, usputnoj i, po svemu sudeći, ne naročito značajnoj hajci na mene. Iako usputna, ona će ipak promijeniti i označiti cijeli moj život. Što je, naravno,

DRAGOSLAV MIHAILOVIĆ: Goli otok je bila državna politika protiv Srba

23. januar 2021.

Treba da postanemo svesni toga da je Tito izabrao Srbe kao svoje neprijatelje. Goli otok je bila državna politika protiv Srba. Treba da postanemo svesni toga da je Tito izabrao Srbe kao svoje neprijatelje. To je bio jedan opasan režim. Nedavno je akademiku Dragoslavu Mihailoviću, jednom od najznačajnijih savremenih srpskih pisaca, autoru knjiga Frede, laku noć, Kad su cvetale tikve, Petrijin venac, Čizmaši, Zlotvori, Goli otok…, dodeljena „Velika nagrada – Ivo Andrić” za životno delo, Andrićevog instituta u Andrićgradu, koja će mu biti uručena 27. januara. Povodom ovog priznanja, ali i novih planova, za naš list Dragoslav Mihailović naglašava: „Objavio sam do sada 22 knjige. Radio sam na svakoj sa velikim žarom. Zadovoljan sam njima, mislio

Đurđica Dragaš: Udar „Oluje“ i usud krajiških suza

22. januar 2021.

Svi biju svoje bitke. Svi traže nekoga, žene se grozničavo raspituju za muževe, braću, sinove koji su ostali negde iza kolone, starci plaču za „blagom“ (tako je naš narod nazivao ovce, krave, konje…) koje nisu stigli ni da puste iz štala i torova, deca se više ne igraju već preplašeno vire iz pretrpanih traktorskih prikolica. Eksplozija me budi iz sna, onog najslađeg, pred svitanje. Ubrzo se čuje još jedna, druga, treća, a onda zatišje… Ustajemo, u polumraku se oblačimo. Struje nema odavno. Tako je svakog leta pošto jedini izvor, hidroelektrana Obrovac, nema dovoljno vode. Mama uključuje radio na baterije, pokušava da pronađe neku stanicu. Čini se da radi uzaludan posao

LUKAJIĆ U BANJALUCI: Pukovnik Vojske RS posle dve i po godine izručen iz Hrvatske

22. januar 2021.

Pukovnik Vojske RS u penziji Dane Lukajić, koji je u Hrvatskoj u maju 2019. godine osuđen na šest godina zatvora zbog ratnog zločina, prebačen je iz Hrvatske u zatvor u Banjaluci. U Sudskoj policiji RS „Novostima“ je rečeno da su Lukajića preuzeli sa graničnog prelaza Velika Kladuša. Lukajiću je Жupanijski sud u Zagrebu na teret stavio ratni zločin nad zarobljenicima na Manjači kod Banjaluke iz 1992. godine. Osim po komandnoj odgovornosti, optužen je i da je lično maltretirao zarobljenike. Uhapšen je 30. juna 2018. godine u Ličkom Petrovom Selu dok je putovao na obeležavanje Dana sećanja na Jadovno i 77 godina od stradanja više od 40.000 ljudi u kompleksu ustaških

U Crkvi Svetog Marka u Beogradu danas je služen parastos za Srbe iz Ravnih Kotara u Hrvatskoj koji su ubijeni prije 23 godine u vojnoj akciji hrvatske vojske "Maslenica" i na Malom Alanu.

Savo Štrbac: Junaci Ravnih Kotara

22. januar 2021.

Hrvatske oružane snage 22. januara 1993. godine izvršile su agresiju pod kodnim nazivom “Maslenica” na južne delove Republike Srpske Krajine, iako je to područje bilo pod zaštitom plavih šlemova. Osmog dana od početka agresije Ravnim Kotarima i Bukovicom bolno je ođeknula vijest da je poginuo komandant benkovačke brigade pukovnik Momčilo Bogunović (42), rodom iz Biljana Donjih, sela na prvoj liniji fronta. Pričalo se da je poginuo jurišajući na neprijatelja ispred svojih boraca i da je život izgubio zbog neadekvatne prve pomoći. Iako sam tih prvih dana agresije na ravnokotarska sela dnevno beležio i po desetak imena poginulih srpskih boraca, smrt pukovnika Momčila me posebno potresla, pošto sam ga znao još

Parastos za stradale Srbe u Ravnim Kotarima i Malom Alanu

21. januar 2021.

             Ove godine kao i do sada, porodice nestalih i poginulih Krajišnika obilježiće Parastosom 28. godišnjicu stradanja srpskog naroda u Ravnim Kotarima i na Malom Alanu. Parastos će se služiti u crkvi Svetog Marka, u Beogradu, 22.  januara 2020. godine (petak), s početkom u 11 časova. Nakon parastosa, u tašmajdanskom parku biće položeno cvijeće na spomen ploču stradalim Srbima. Vaše prisustvo parastosu značilo bi saosjećanje sa našim porodicama koje su izgubile svoje najmilije. S poštovanjem, Predsednica udruženja „SUZA“: Dragana Đukić Vezane vijesti: Jedna od najtužnijih priča Maslenice: Milan (7) i Milena (5) Gagić poginuli u kući, Snježana

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA