Адолф Хитлер о српској војсци: Немачки војник је научио да поштује свог храброг противника (20)

Како је Хитлер током посете кнеза Павла 1939. године уверавао југословеснког регента у „најбоље намере“ немачке нације

Данима у другој половини маја 1939. године немачка штампа је најављивала посету кнеза Павла. Описивана је Југославија у најлепшим бојама, представљана вољена краљевска породица. Хитлер је намеравао не само да импресионира кнеза, него и читаву Европу једним дотле невиђеним дочеком.

Осмодневни боравак ЊКВ у Немачкој био је до најмањих појединости испланиран.

1. Првог јуна дочек и банкет који је Хитлер приредио у Рајхсканцеларији;

2. Другог јуна војна парада (трајала је више од три часа), увече опера „Мајстори певачи“ са свечаним пријемом и вечером у паузи;

3. Трећег јуна одлазак у Потсдам на ручак који даје Рибентроп у Новој палати, затим чај са Гебелсом и вечера са Хитлером у Кајзерхофу;

4. Четвртог јуна шетња по Берлину и Герингов пријем у Шарлотенбургу: вечера са свећама, балетом на трави, ватрометом и спуштањем застава падобранима;

5. Петог јуна ручак утроје са Хитлером, а затим поподне састанак само између кнеза Павла и Хитлера у Дрездену;

После тога приватна посета Герингу на његовом пољском имању у Каринхолу.

Војна парада је била нарочито импресивна: бескрајни низ потпуно нових тенкова, оклопних кола и топова док изнад њих лете авиони у савршеним формацијама. Тридесет хиљада СА трупа је било мобилисано за службену безбедност и шпалир.

Хитлер, Геринг и Рибентроп су хтели да придобију кнеза за пакт пријатељства са Немачком, или, да им бар обећа да неће склапати са Енглеском никакав уговор о гарантијама.

У Архиви кнеза Павла налази се Хитлерова здравица.

„Ваше Краљевско Височанство!

Велика ми је част и задовољство, што могу да пожелим добродошлицу Вашем Краљевском Височанству регенту Краљевине Југославије и Њеном Краљевском Височанству принцези Олги у главном граду Немачког Рајха.

Али ја Вас такође поздрављам и у име целог немачког народа, јер он је пун осећања срдачног пријатељства према Његовом Величанству Краљу Петру ИИ, према Вашој отаџбини и југословенском народу.

Немачко пријатељство према југословенском народу није само спонтано, већ је своју дубину и трајност стекло у трагичном метежу светског рата. Немачки војник тада је научио да цени и поштује свог изузетно храброг противника. Верујем да је то било обострано. Ово међусобно поштовање потврдиће се у заједничким политичким, културним и економским интересима.

Тако и у Вашој садашњој посети, Ваше Краљевско Височанство, видимо само живи доказ исправности овог нашег уверења и црпимо истовремено из ње наду да ће се немачко-југословенско пријатељство развијати и у будућности и попримати све блискије видове.

У Вашем присуству, Ваше Краљевско Височанство, видимо такође и одличну прилику за отворену и пријатељску размену мишљења, која – у то сам убеђен – по оба наша народа и државе, у овом смислу може вити само од користи. Верујем у то, тим више, како ће један чврсто утемељен и пун поверења однос Немачке према Југославији – пошто смо стицајем историјских догађаја постали суседи заувек утврђених заједничких граница – да осигура не само трајан мир између наша два народа и земље, него ће такође представљати умирење нашем раздраженом континенту. Овај, пак, мир, циљ је свих оних који су вољни за истински градитељски рад.

Допуштам себи наду, да ће Ваше Краљевско Височанство током Вашег кратког боравка у Немачкој стећи јасну слику о градитељству и вољи за рад и мир немачког народа, који нема други циљ, до очувања основа свог постојања и свог природног права да неисцрпним радом крене у сусрет сигурној будућности Европе у којој ће завладати мир.

Будите сигурни да Немачка и њена влада са искреним симпатијама прати пут успона, којим југословенски народ одан завету краља Александра на исти начин и тако успешно стреми. Овај Ваш рад достојан је најбољих жеља, мојих и немачког народа.

У том духу дижем моју чашу у здравље Његовог Величанства Краља Петра ИИ, у лично здравље Вашег Краљевског Височанства и Њеног Краљевског Височанства принцезе Олге, за добро Вашег високог регентства, и за напредак југословенског народа“, поручио је том приликом Хитлер.

*Фељтон „Истина о последњим данима Краљевине Југославије“ базиран на историјском бестселеру “Кнез Павле, истина о 27. марту”, аутора Миодрага Јанковића и Вељка Лалића

НАСТАВИЋЕ СЕ…

Аутори: Миодраг Јанковић и Вељко Лалић

Извор: НЕДЕЉНИК

Везане вијести:

Ексклузивни фељтон: Истина о последњим данима Краљевине Југославије (1)

Тајна оставке кнеза Павла: Написана је месецима пре него што су пучисти уперили цеви (2)

Сведочење кнеза Павла о сусрету са Хитлером: Рекао сам му да моја земља мрзи Италијане, нисам му свакако могао рећи да мрзи и Немце (3)

Писмо краља Џорџа упућено кнезу Павлу: Заиста бих желео да можемо да ти пошаљемо оружје (4)

Британски државни секретар: Срби, сетите се Лазара коме је важније било небеско него земаљско царство (5)

Немачка порука југословенском амбасадору у Москви: Борићемо се немилосрдно, свим средствима. С тим будите начисто (6)

Кнез Павле о Хитлеру: Осећате језу од њега, лице му је жуто као у воштане фигуре (7)

Слободан Јовановић о кнезу Павлу уочи потписивања Тројног пакта: Он је чудан човек. Много пуши, потамнео је у лицу (8)

Како је краљевска војска дочекала рат: „Издржећемо око шест недеља. После нећемо имати ни хране, ни муниције“ (9)

Писмо кнеза Павла војводи од Кента: Ти си знао да је последња ствар коју сам желео, да се бакћем с југословенском политиком (10)

Како су Енглези купили пуч: „Срби се не могу позивати на 27. март 1941, јер смо ми ту револуцију купили“ (11)

Степинац о пучу 27. марта: Срби и Хрвати су два света која се никад неће ујединити, док је један од њих у животу (12)

Генерал Бора Мирковић: Пре него што сам одлучио да извршим државни удар, ломио сам се данима (13)

Тајно удружење „Конспирација“: Ко је све рушио намеснички режим кнеза Павла (14)

Драгиша Цветковић пише кнезу Павлу: Како је измишљено да нам је Немачка обећала Солун (15)

Мусолинијева понуда кнезу Павлу: Заменом становништва Истре и Косова можете да посрбите територију која вам је важна (16)

Како се око кнеза Павла водила полемика: Да ли је Југославија желела Солун? (17)

Како је припреман пуч 27. марта: „Кроз британску амбасаду је прошло толико експлозива да је чудо што цела Југославија није одлетела у ваздух“ (18)

Планови Петра Другог: Како је малолетни краљ припремио војску за бекство у Грчку (19)

Немачки амбасадор после пуча: „На фиреровом месту бих рекао да поштујем народ који љубоморно брани своју независност“ (21)

Захвалите другу Стаљину: Како је Југославија споразумом са Совјетским Савезом покушала да се сачува Хитлеровог напада (22)

Како је Слободан Јовановић „преломио“ кнеза Павла (23)

Тајна архива коју је кнез Павле доставио једном америчком историчару: „У ове папире не сме да има увид ниједан Југословен“ (24)

Последње речи кнеза Павла: Не, немојте их убити (25)

Шта је било после: Емигрантски рат виновника и жртви 27. марта (26)

Како је Драгиша Цветковић одговорио Черчилу: Желео сам да уштедим Југославији несрећу и уништење (27)

Дан када су југословенски комунисти клицали „живео Хитлер!“ (28)

Анте Павелић о 27. марту: „Пучисти су спремили спровод, наша усташка ствар је посве сигурна“ (29)

Београд је био препун шпијуна. Нарочито опасни били су немачки, пошто су се издавали за енглеске (30)

Милан Стојадиновић и све о афери „два одсто ратне штете“ (31)

Душан Симовић: Мене су као поштеног официра злоупотребили (32)

Сведочења пред Недићевом комисијом: „Ухватио сам кнеза Павла за капут да не поднесе оставку“ (33)

Сведочење Димитрија Љотића о 27. марту: Пучисти су ми понудили да уђем у владу и да се изјасним за Енглезе. Одбио сам, наравно (34)

Трећи српски устанак „без иједне капи крви“: Како је припреман државни удар (35)

Како је пропао покушај да се спречи пуч 27. марта: „Не сме се проливати братска крв!“ (36)

Још једна тајна 27. марта: Британци нудили Стаљину цео Балкан (37)

Како се Геринг захвалио пучистима на 27. марту: Сада можемо да рашчистимо старе рачуне (38)

Последње године Краљевине Југославије: Доба када је у Београду цветала уметност (39)

Кнез Павле и Милан Кашанин: Пријатељство које је родило најмодернији музеј у овом делу Европе (40)