Kako je Hitler tokom posete kneza Pavla 1939. godine uveravao jugoslovesnkog regenta u „najbolje namere“ nemačke nacije
Danima u drugoj polovini maja 1939. godine nemačka štampa je najavljivala posetu kneza Pavla. Opisivana je Jugoslavija u najlepšim bojama, predstavljana voljena kraljevska porodica. Hitler je nameravao ne samo da impresionira kneza, nego i čitavu Evropu jednim dotle neviđenim dočekom.
Osmodnevni boravak NjKV u Nemačkoj bio je do najmanjih pojedinosti isplaniran.
1. Prvog juna doček i banket koji je Hitler priredio u Rajhskancelariji;
2. Drugog juna vojna parada (trajala je više od tri časa), uveče opera „Majstori pevači“ sa svečanim prijemom i večerom u pauzi;
3. Trećeg juna odlazak u Potsdam na ručak koji daje Ribentrop u Novoj palati, zatim čaj sa Gebelsom i večera sa Hitlerom u Kajzerhofu;
4. Četvrtog juna šetnja po Berlinu i Geringov prijem u Šarlotenburgu: večera sa svećama, baletom na travi, vatrometom i spuštanjem zastava padobranima;
5. Petog juna ručak utroje sa Hitlerom, a zatim popodne sastanak samo između kneza Pavla i Hitlera u Drezdenu;
Posle toga privatna poseta Geringu na njegovom poljskom imanju u Karinholu.
Vojna parada je bila naročito impresivna: beskrajni niz potpuno novih tenkova, oklopnih kola i topova dok iznad njih lete avioni u savršenim formacijama. Trideset hiljada SA trupa je bilo mobilisano za službenu bezbednost i špalir.
Hitler, Gering i Ribentrop su hteli da pridobiju kneza za pakt prijateljstva sa Nemačkom, ili, da im bar obeća da neće sklapati sa Engleskom nikakav ugovor o garantijama.
U Arhivi kneza Pavla nalazi se Hitlerova zdravica.
„Vaše Kraljevsko Visočanstvo!
Velika mi je čast i zadovoljstvo, što mogu da poželim dobrodošlicu Vašem Kraljevskom Visočanstvu regentu Kraljevine Jugoslavije i Njenom Kraljevskom Visočanstvu princezi Olgi u glavnom gradu Nemačkog Rajha.
Ali ja Vas takođe pozdravljam i u ime celog nemačkog naroda, jer on je pun osećanja srdačnog prijateljstva prema Njegovom Veličanstvu Kralju Petru II, prema Vašoj otadžbini i jugoslovenskom narodu.
Nemačko prijateljstvo prema jugoslovenskom narodu nije samo spontano, već je svoju dubinu i trajnost steklo u tragičnom metežu svetskog rata. Nemački vojnik tada je naučio da ceni i poštuje svog izuzetno hrabrog protivnika. Verujem da je to bilo obostrano. Ovo međusobno poštovanje potvrdiće se u zajedničkim političkim, kulturnim i ekonomskim interesima.
Tako i u Vašoj sadašnjoj poseti, Vaše Kraljevsko Visočanstvo, vidimo samo živi dokaz ispravnosti ovog našeg uverenja i crpimo istovremeno iz nje nadu da će se nemačko-jugoslovensko prijateljstvo razvijati i u budućnosti i poprimati sve bliskije vidove.
U Vašem prisustvu, Vaše Kraljevsko Visočanstvo, vidimo takođe i odličnu priliku za otvorenu i prijateljsku razmenu mišljenja, koja – u to sam ubeđen – po oba naša naroda i države, u ovom smislu može viti samo od koristi. Verujem u to, tim više, kako će jedan čvrsto utemeljen i pun poverenja odnos Nemačke prema Jugoslaviji – pošto smo sticajem istorijskih događaja postali susedi zauvek utvrđenih zajedničkih granica – da osigura ne samo trajan mir između naša dva naroda i zemlje, nego će takođe predstavljati umirenje našem razdraženom kontinentu. Ovaj, pak, mir, cilj je svih onih koji su voljni za istinski graditeljski rad.
Dopuštam sebi nadu, da će Vaše Kraljevsko Visočanstvo tokom Vašeg kratkog boravka u Nemačkoj steći jasnu sliku o graditeljstvu i volji za rad i mir nemačkog naroda, koji nema drugi cilj, do očuvanja osnova svog postojanja i svog prirodnog prava da neiscrpnim radom krene u susret sigurnoj budućnosti Evrope u kojoj će zavladati mir.
Budite sigurni da Nemačka i njena vlada sa iskrenim simpatijama prati put uspona, kojim jugoslovenski narod odan zavetu kralja Aleksandra na isti način i tako uspešno stremi. Ovaj Vaš rad dostojan je najboljih želja, mojih i nemačkog naroda.
U tom duhu dižem moju čašu u zdravlje Njegovog Veličanstva Kralja Petra II, u lično zdravlje Vašeg Kraljevskog Visočanstva i Njenog Kraljevskog Visočanstva princeze Olge, za dobro Vašeg visokog regentstva, i za napredak jugoslovenskog naroda“, poručio je tom prilikom Hitler.
*Feljton „Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije“ baziran na istorijskom bestseleru “Knez Pavle, istina o 27. martu”, autora Miodraga Jankovića i Veljka Lalića
NASTAVIĆE SE…
Autori: Miodrag Janković i Veljko Lalić
Izvor: NEDELjNIK
Vezane vijesti:
Ekskluzivni feljton: Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije (1)
Tajna ostavke kneza Pavla: Napisana je mesecima pre nego što su pučisti uperili cevi (2)
Pismo kralja Džordža upućeno knezu Pavlu: Zaista bih želeo da možemo da ti pošaljemo oružje (4)
Knez Pavle o Hitleru: Osećate jezu od njega, lice mu je žuto kao u voštane figure (7)
General Bora Mirković: Pre nego što sam odlučio da izvršim državni udar, lomio sam se danima (13)
Tajno udruženje „Konspiracija“: Ko je sve rušio namesnički režim kneza Pavla (14)
Dragiša Cvetković piše knezu Pavlu: Kako je izmišljeno da nam je Nemačka obećala Solun (15)
Kako se oko kneza Pavla vodila polemika: Da li je Jugoslavija želela Solun? (17)
Planovi Petra Drugog: Kako je maloletni kralj pripremio vojsku za bekstvo u Grčku (19)
Kako je Slobodan Jovanović „prelomio“ kneza Pavla (23)
Poslednje reči kneza Pavla: Ne, nemojte ih ubiti (25)
Šta je bilo posle: Emigrantski rat vinovnika i žrtvi 27. marta (26)
Dan kada su jugoslovenski komunisti klicali „živeo Hitler!“ (28)
Ante Pavelić o 27. martu: „Pučisti su spremili sprovod, naša ustaška stvar je posve sigurna“ (29)
Milan Stojadinović i sve o aferi „dva odsto ratne štete“ (31)
Dušan Simović: Mene su kao poštenog oficira zloupotrebili (32)
Svedočenja pred Nedićevom komisijom: „Uhvatio sam kneza Pavla za kaput da ne podnese ostavku“ (33)
Treći srpski ustanak „bez ijedne kapi krvi“: Kako je pripreman državni udar (35)
Kako je propao pokušaj da se spreči puč 27. marta: „Ne sme se prolivati bratska krv!“ (36)
Još jedna tajna 27. marta: Britanci nudili Staljinu ceo Balkan (37)
Kako se Gering zahvalio pučistima na 27. martu: Sada možemo da raščistimo stare račune (38)
Poslednje godine Kraljevine Jugoslavije: Doba kada je u Beogradu cvetala umetnost (39)
Knez Pavle i Milan Kašanin: Prijateljstvo koje je rodilo najmoderniji muzej u ovom delu Evrope (40)