Немачка порука југословенском амбасадору у Москви: Борићемо се немилосрдно, свим средствима. С тим будите начисто (6)

Шта је амбасадор Краљевине Југославије у Москви уочи почетка Другог светског рата забележио о порукама које је добио од немачког посланика у Београду – Ексклузивни фељтон базиран на историјском бестселеру „Истина о 27. марту“

„Када је московски радио објавио моје именовање за краљевског посланика у Москви, после пола сата добио сам позив немачког посланика у Београду. Фон Херен ме је примио сутрадан и чим сам сео, отпочео је“, бележи Милан Гавриловић.

– Морам да вам кажем отворено да ваше наименовање није било по вољи мојој влади. И одмах ћу вам рећи и зашто.

Прво: Ваш идеолошки став. Ви сте познати као човек који се увек борио за слободу као либерални демократ. И већ по том ставу морате бити противник национал-социјализму.

Друго: По том свом ставу, по свом васпитању и школовању ви сте у симпатијама нарочито с Французима, а и с Енглезима.

Треће: Наше је уверење да вас шаљу у Москву да покварите наше односе с Русијом. Али, ја вам кажем одмах: Борићемо се немилосрдно, свим средствима. С тим будите начисто.

Четврто: То су моје информације. Али све моје информације се слажу и да сте веома интелигентан човек, па ћете ваљда увидети, да се мора рачунати с чињеницама.

Говорио је око пола часа. Слушао сам га мирно, пушећи. Нисам га ниједном прекинуо, а онда сам почео, мирно:

– Ви сте, господине министре, били тешки и врло искрени. Искреност за искреност. Допустите ми само да с немачког пређем на француски. Мислим да ћу бити прецизнији и јаснији.

Признајем, имате веома добру обавештају службу. Али, видите, и најбољој служби деси се да нешто пропусти. Идемо редом:

Прво, о мом либералном демократизму имам да кажем: Ја сам с неколико другова после рата оснивао земљорадничку сељачку странку. И на првом партијском конгресу, 1. августа 1920, поднео сам реферат о уређењу државе и тражио, можда први у Европи, да утврдимо корпоративни систем, али на нашој сељачкој бази.

Друго, моје симпатије за Французе. Да, господине министре, признајем то, и то на целој линији, искрено, отворено, и тога се не стидим нимало. И показујући му руком кроз прозор: „Видите, посејана је овде земља гробовима француским, све довде, до Београда, а овај народ је благодаран, поштује он те гробове и поштоваће их увек“. И ја сам део овог народа, а цео је наш народ такав. Ко вам другачије каже, не каже истину.

До прошлог рата у оној малој Србији није било мржње, ни нерасположења према Немачкој. Откуда сада да се оно појави, јер признајем, оно стоји. Одмах ћу вам рећи. Ви сте стали на гледиште расне теорије. По тој теорији, ви сте виша раса, ми Словени, а ја сам Србин, Југословен и Словен, нижа раса.

Ту ме је прекинуо:

– Молим вас, не треба тако схватити. Није то смисао који ми дајемо тој теорији. Она је поникла из географског положаја Немаца и Словена. Ми смо горе са Словенима били граничари, борили се узајамно, то је више израз те наше историје.

И неубедљиво се упустио у разлагање, бар за мене неубедљиво.

– Можда, господине министре, али је у нашем народу такав утисак. Ако није тачан, на вама је да га исправите.

Треће. Ви сте рекли једну врло тешко ствар: да идем у Москву да покварим ваше односе с Русијом. Могао бих то да схватим и као комплимент, највећи комплимент који сам икада добио. Али, господине министре, како можете и помислити да бих ја могао да покварим односе које је ваш фирер склопио с Русијом. Видите, господине министре, ви волите своју земљу?

– Да.

– И ви бисте дали свој живот и живот своје деце за своју земљу?

– Да!

– Е, видите, и ја волим своју земљу, и ја бих дао живот свој и своје деце за њу: бранићу интересе своје земље до краја.

И сад последње:

Ви кажете да ваше информације кажу да сам ја интелигентан човек. И то је претерано. Ја сам интелигентан колико и сваки наш сељак здраве памети. Али, једно је сигурно тачно. Дошли су догађаји преко којих се не може прећи. Ви имате извесне споразуме с Русијом и ја морам да браним земљу у оквиру тих интереса. Овај народ воли Русију, без обзира на режим, због прошлости. Много сам вас задржао. И сад на крају, нећете да ми пожелите успеха у мојој мисији?

Испратио ме врло љубазно, али ми среће у послу није пожелео.

*Фељтон „Истина о последњим данима Краљевине Југославије“ базиран на историјском бестселеру “Кнез Павле, истина о 27. марту”, аутора Миодрага Јанковића и Вељка Лалића

НАСТАВИЋЕ СЕ…

Аутори: Миодраг Јанковић и Вељко Лалић

Извор: НЕДЕЉНИК

Везане вијести:

Ексклузивни фељтон: Истина о последњим данима Краљевине Југославије (1)

Тајна оставке кнеза Павла: Написана је месецима пре него што су пучисти уперили цеви (2)

Сведочење кнеза Павла о сусрету са Хитлером: Рекао сам му да моја земља мрзи Италијане, нисам му свакако могао рећи да мрзи и Немце (3)

Писмо краља Џорџа упућено кнезу Павлу: Заиста бих желео да можемо да ти пошаљемо оружје (4)

Британски државни секретар: Срби, сетите се Лазара коме је важније било небеско него земаљско царство (5)

Кнез Павле о Хитлеру: Осећате језу од њега, лице му је жуто као у воштане фигуре (7)

Слободан Јовановић о кнезу Павлу уочи потписивања Тројног пакта: Он је чудан човек. Много пуши, потамнео је у лицу (8)

Како је краљевска војска дочекала рат: „Издржећемо око шест недеља. После нећемо имати ни хране, ни муниције“ (9)

Писмо кнеза Павла војводи од Кента: Ти си знао да је последња ствар коју сам желео, да се бакћем с југословенском политиком (10)

Како су Енглези купили пуч: „Срби се не могу позивати на 27. март 1941, јер смо ми ту револуцију купили“ (11)

Степинац о пучу 27. марта: Срби и Хрвати су два света која се никад неће ујединити, док је један од њих у животу (12)

Генерал Бора Мирковић: Пре него што сам одлучио да извршим државни удар, ломио сам се данима (13)

Тајно удружење „Конспирација“: Ко је све рушио намеснички режим кнеза Павла (14)

Драгиша Цветковић пише кнезу Павлу: Како је измишљено да нам је Немачка обећала Солун (15)

Мусолинијева понуда кнезу Павлу: Заменом становништва Истре и Косова можете да посрбите територију која вам је важна (16)

Како се око кнеза Павла водила полемика: Да ли је Југославија желела Солун? (17)

Како је припреман пуч 27. марта: „Кроз британску амбасаду је прошло толико експлозива да је чудо што цела Југославија није одлетела у ваздух“ (18)

Планови Петра Другог: Како је малолетни краљ припремио војску за бекство у Грчку (19)

Адолф Хитлер о српској војсци: Немачки војник је научио да поштује свог храброг противника (20)

Немачки амбасадор после пуча: „На фиреровом месту бих рекао да поштујем народ који љубоморно брани своју независност“ (21)

Захвалите другу Стаљину: Како је Југославија споразумом са Совјетским Савезом покушала да се сачува Хитлеровог напада (22)

Како је Слободан Јовановић „преломио“ кнеза Павла (23)

Тајна архива коју је кнез Павле доставио једном америчком историчару: „У ове папире не сме да има увид ниједан Југословен“ (24)

Последње речи кнеза Павла: Не, немојте их убити (25)

Шта је било после: Емигрантски рат виновника и жртви 27. марта (26)

Како је Драгиша Цветковић одговорио Черчилу: Желео сам да уштедим Југославији несрећу и уништење (27)

Дан када су југословенски комунисти клицали „живео Хитлер!“ (28)

Анте Павелић о 27. марту: „Пучисти су спремили спровод, наша усташка ствар је посве сигурна“ (29)

Београд је био препун шпијуна. Нарочито опасни били су немачки, пошто су се издавали за енглеске (30)

Милан Стојадиновић и све о афери „два одсто ратне штете“ (31)

Душан Симовић: Мене су као поштеног официра злоупотребили (32)

Сведочења пред Недићевом комисијом: „Ухватио сам кнеза Павла за капут да не поднесе оставку“ (33)

Сведочење Димитрија Љотића о 27. марту: Пучисти су ми понудили да уђем у владу и да се изјасним за Енглезе. Одбио сам, наравно (34)

Трећи српски устанак „без иједне капи крви“: Како је припреман државни удар (35)

Како је пропао покушај да се спречи пуч 27. марта: „Не сме се проливати братска крв!“ (36)

Још једна тајна 27. марта: Британци нудили Стаљину цео Балкан (37)

Како се Геринг захвалио пучистима на 27. марту: Сада можемо да рашчистимо старе рачуне (38)

Последње године Краљевине Југославије: Доба када је у Београду цветала уметност (39)

Кнез Павле и Милан Кашанин: Пријатељство које је родило најмодернији музеј у овом делу Европе (40)