У најновијем контроверзном остварењу свјетске кинематографије данског редитеља Ларса фон Трира „Кућа коју је Џек саградио“, које је приказано недавно на Канском фестивалу, појављује се и слика усташког клања у логору Јасеновац. Директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић је рекао за „Блиц“ да се ова фотографија, попут многих других које илуструју наратора који говори о злу у људима, појављује на секунд. „Фотографија се појављује буквално на блиц, већина је и није препознала, уз многе друге које илуструју рат и зло које ратови носе са собом“, рекао је Пантелић, додајући да међу фотографијама има највише слика Хитлера. Ова фотографија се може наћи на „Википедији“ у тексту „Геноцид у НДХ“, потписана са „Усташки

Најбројнија је група оних критичара који воле да другима држе лекције. Волео би да за почетак од таквих чујем одговор на питање: Шта је дотични урадио да се направи списак страдалника из његовог родног места Од времена почетка распада Југославије 1991. године па до данас у јавности се оглашавају нови тумачи прошлости, нарочито српске, са обиљем неутемељених података, уз кривљење прихваћених чињеница и голим лажима. Њихове омиљене теме су Срби из периода Винчанске културе, ратне жртве (са посебним освртом на Јасеновац)… Немам намеру да расправљам са мноштвом разноразних скрибомана и универзалних зналаца свега и свачега. Реаговао сам и то ћу чинити убудуће само на тврдње из области којом се бавим

Чланови Српског културног друштва из Офенбаха су на путу ка Бањалуци посетили Меморијални центар Јасеновац, који се налази на месту некадашањег концентрационог логора у коме су током Другог светског рата усташе масовно убијале Србе, Јевреје и Роме. Мартина Барешић, кустос Музеја Јасеновац, која је у двоипочасовном обиласку члановима СКЦ детаљно описала много тога што се у тим несрећним временима дешавало. Иницијатор доласка у Јасеновац био је Душан Бачкоња. Он је провео два месеца у музеју припремајући практични рад. – Пре неколико година смо отац и ја посетили Јасеновац. Мог прадеду Благоја Бачкоњу одвеле су усташе и овде је убијен. Моји су пореклом из Срема, који је тада припадао НДХ. Били

У Београду је синоћ премијерно приказан документарни филм „Дијанина деца“ о Дијани Обексер Будисављевић, која је спасила више од 7.500 српске дјеце из усташког логора Јасеновац. Премијери у Југословенској кинотеци присуствовао је и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, који је рекао Срни да то што је Дијана Будисављевић урадила треба да буде порука свима, те да је њена хуманост и доброта у најтежим условима дошла до изражаја. Он је додао да Дијана Будисављевић дјецу спашавала, ризикујући властити и живот своје породице. „То је порука која треба да буде примјер свим хуманим људима“, рекао је Савановић. Према његовим ријечима, Дијана Будисављевић је имала снаге, храбрости, хуманости, развијену

Нови ауторски пројекат ауторке РТС- а Слађане Зарић, „Дијанина деца“ посвећен је жени која је спровела највећу акцију спасавања деце у Другом светском рату. Осим документарног филма који ће бити емитован на РТС- у, у Дому војске у Београду току је и истоимена мултимедијална изложба. Дијана Будисављевић, Аустријанка удата за српског хирурга Јулија Будисављевића, спасла је од сигурне смрти више од 7.500 српских девојчица и дечака из концентрационог логора Јасеновац у Независној држави Хрватској. У систему логора Јасеновац убијено је око 20.000 српске, јеврејске и ромске деце. „Заједно са Министарством одбране и РТС- ом одлучила сам да направимо свеобухватан пројекат, да то не буде само документарни филм, већ да то