2017 - Страница 159 од 270 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2017 » Страна 159

Хрватска редакција Радио Ватикана залаже се за „повијесни ревизионизам“ о Јасеновцу

7. јун 2017.

Уочи подгоричког сусрета Комисије о Степинцу, Хрватска редакција Радио Ватикана објавила је овај „знаковит“ „епистемолошки“ текст у о одбрану повјесног ревизионизма, у коме се тврди да је и службена хрватска бројка о 83 000 страдалих у Јасеновцу претјерана и најављује „ревизија мита“ о страдању дјеце. О жртвама јасеновачкога логора и повијесноме ревизионизму – Марито Миховил Летица О политичкој, идеолошкој и афективној подијељености хрватскога друштва с обзиром на одређена мјеста и догађања из Другога свјетског рата – више него јасно говоре три одвојене комеморације које су крајем травња 2017. одржане у Јасеновцу. Координација жидовских опћина и Жидовска вјерска заједница ″Bet Israel″, Српско народно вијеће и Ромско национално вијеће те Савез антифашистичких

Споменик у Долима у Пиви гдје је обиљежено 74 године од страдања православног народа.

Обиљежене 74 године од страдања православаца од Нијемаца и усташа

7. јун 2017.

У Долима у Пиви обиљежене су 74 године од страдања православног народа када је за вријеме Пете офанзиве 1943. године јединица „Принц Еуген“, састављена од њемачких фолксдојчера и херцеговачких усташа, оставила за собом пустош убивши око 1.260 Пивљана. Само у Долима 7. јуна за сат су убили 522 људи, међу којима 109 дјеце, од којих је једно рођено на губилишту. Невине жртве биле су подијељене у три групе – једну су чинили мушкарци старији од 15 година, другу жене и дјевојке, а трећу дјеца. Свету архијерејску литургију служио је епископ будимљанско-никшићки владика Јоаникије са бројним свештенством и монаштвом, а на мјесто страдања окупио се већи број Пивљана. „Ово мјесто, као

У Подгорици почела пета сједница Мјешовите комисије о Степинцу

7. јун 2017.

Пета сједница Мјешовите католичко-православне комисије за дијалог о контроверзном кардиналу Алојзију Степинцу, који се налазио на челу Римокатоличке цркве у усташкој Независној Држави Хрватској за вријеме геноцида над Србима у Другом свјетском рату. Оквирна тема је однос поратне, комунистичке власти према Степинцу и судски процес који је против њега вођен. Домаћин подгоричке сесије је Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије, један од сталних чланова комисије. Осим њега, Српску православну цркву у мјешовитој комисији представљају митрополит загребачко-љубљански Порфирије, епископ бачки Иринеј и епископ славонски Јован. Чланови мјешовите комисије заклели су се на ћутање док засједају, као и да неће износити детаље са сједница у јавности. Један од редовних чланова јесте и професор

ЕКСКЛУЗИВНО Најсуровија фотографија нацистичких злочина у Србији скривана 70 година

7. јун 2017.

Сведочанства о борби против нациста у коjоj су страдали многи равногорци, као што jе капетан Милош Гагић (32), и даље су непозната и скривена од шире jавности. Милош Гагић (обележен са X), Миодраг Костић (обележен са О), учитељ у селу Велика Дренова, и њихова три саборца чиjа су тела изложили нацисти у Трстенику као опомену. Имена осталих нису позната Доказе о Гагићевом jунаштву у првом покрету отпора поробљењу Европе у Југословенскоj воjсци у отаџбини (ЈВО), под командом Драгољуба Драже Михаиловића, пронашао jе у заплењеноj архиви Гестапоа истраживач Ратко Лековић. У тоj архиви су и три фотографиjе коjе “Блиц” обjављуjе после 70 година скривања. Међу њима jе jедна од наjсуровиjих фотографиjа

Једно писмо српских устаника упућено комшијама муслиманима 1941. године

7. јун 2017.

Мере самоодбране, које су предузимали Срби у тренуцима тоталног безнађа, прерастале су у суров облик освете по прастарој девизи: „Око за око, зуб за зуб.” Чувени енглески филозоф Бекон рекао је: „Освета је нека врста дивље правде.” То подразумева да она увек води другој неправди, али са осветом се мора рачунати у тренуцима безумља. Римски песник Вергилије, у Енејиди, ставио је у уста свом јунаку речи много пута навођене: „О нек се роди осветник неки из пепела мога.” Према записима очевидаца злочина, сличне поруке остављале су жртве усташког терора пре бацања у поноре и зверског убијања. Речи умирућих увек се претварају у аманет, а у рату постале су обавеза

Календар геноцида НДХ над Србима у Херцеговини: ЗЛОЧИН У СУРДУПУ (МОРИНЕ)

7. јун 2017.

Химзија Баук из Равни,командир жандамеријске станице у Фојници, код Грцка, затражио је и добио од усташких власти одобрење да одабере десет најугледнијих Срба, заточеника у гатачком затвору да их погуби како он жели. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 23. јуна 2017. године. Ноћу 22.јуна1941. убацио је у камион Мума Хасанбеговића 10 одабраних Срба, везао их ланцима и конопцима и повезао према Невесињу. На раскрсници путева камион је скренуо у правцу Морина. Између села Плужина и клисуре Сурдуп код мјеста Чесма (Мала Чатрња) извели су их из камиона и ставили на најстрашније муке а затим им главе смрскали маљевима и чекићима.” Тако су

Радивоје Папић испред фотографије на којој партизани и четници заједно спроводе заробљене Немце (Фото С. Јовић)

Ратни дани Ужичке републике

7. јун 2017.

На поставци у Народном музеју у Ужицу види се и фотографија како партизани и четници заједно спроводе колону немачких заробљеника Ужице – Нова стална поставка „Ужичка република 1941” у Народном музеју у Ужицу, која је изложеним експонатима спојила кокарду и петокраку из тог времена, привлачи многе посетиоце из земље и иностранства. До сада ју је од октобра прошле године, када је отворена, видело преко 4.000 људи из Србије, БиХ, Хрватске, Израела, Кине и других држава, каже за наш лист аутор поставке музејски саветник Радивоје Папић, додајући да је „Ужичка република“, уз спомен-поставку на Кадињачи, постала најпосећенија изложба овог музеја. – Долазе да је виде и старији, удружења пензионера и бораца, а

У Београду промоција књиге „Тузланска колона“

7. јун 2017.

У Београду ће данас бити промовисана књига „Тузланска колона“ аутора Драгана Мркајића која свједочи о злочину муслиманских снага над војницима ЈНА 15. маја 1992. године на Брчанској малти у Тузли. У књизи, на којој је аутор радио готово годину дана, документована су свједочанства 35 преживјелих у нападу на „Тузланску колону“ у којем је убијено 59, а рањена 44 војника. Свједочанства преживјелих у књизи прати и богата фото-документација, те новински чланци о „Тузланској колони“. Како је Мркајић раније изјавио, свједочанство о нападу на „Тузланску колону“ чекало је 25 година да угледа свјетлост дана. Он је подсјетио да су била три покушаја да се суди одговорнима за Тузланску колону – налогодавцима и

Зашто Србија нема излаз на Јадранско море?

7. јун 2017.

Историчар и књижевник Мр. Миле Дакић о нестајању српске Далмације и губитка српског излаза на Јадранско море Колико је политика великих сила, посебно В. Британије и Ватикана, учиниле да Срби и Србија немају излаз на Јадранско море? Шта су на том плану учинили комунисти са Титом на челу, а шта сами Срби својом погрешном политиком сталних уступака и повлачења? Прворазредна трагична табу тема о некада српској Далмацији и српском Дубровнику, чини окосницу српских заблуда и бјежања од себе. Да ли су Хрвати средином 19. вијека, за свој књижевни језик, преко Вука Караџића и Ђуре Даничића узели српски језик,1 за свој књижевни језик,2 који им је послужио за освајање, претежно српске

Логор Старо Сајмиште чека да буде достојно обележен

6. јун 2017.

Закон о жртвама холокауста драгоцен је помак за јеврејску заједницу, каже Роберт Сабадош, председник Савеза јеврејских општина Србије Недавно је за председника Савеза јеврејских општина Србије изабран председник суботичке Јеврејске општине, адвокат Роберт Сабадош. Под окриљем Савеза налази се десет јеврејских општина од Суботице и Сомбора до Ниша које окупљају око три хиљаде Јевреја у читавој Србији. Многе од јеврејских општина имају тек 20 до 30 чланова, попут Ниша или Кикинде, у Сомбору је око 50 чланова, а остале имају преко 100 чланова. Међу њима највећа је београдска Јеврејска општина. Роберт Сабадош наводи ове податке као илустрацију колико су скромне могућности јеврејских општина по Србији да се носе са актуелним

Уређење војничког гробља

6. јун 2017.

После писања „Новости“, два и по милиона динара за простор у Шумарицама. Почивалиште 3.200 бораца запуштено после Другог светског рата За уређење одавно запуштеног Српског војничког гробља које се налази у комплексу Спомен-парка Шумарице, Министарство за рад, борачка и социјална питања обезбедило је око два и по милиона динара. Како кажу у Спомен-парку, који газдује овим комплексом, посао је у надлежности Завода за заштиту споменика, а уређење гробља биће завршено током ове године. То значи да ће се, неколико месеци после писања“Новости“ о овом проблему, уредити постојећа спомен-обележја, а има најава и да ће се коначно знати границе Српског војничког гробља где су сахрањени посмртни остаци српских војника из Првог

Након 22 године, идентификовани посмртни остаци 14 Срба

6. јун 2017.

У Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу, уз присуство чланова породица, обављена је идентификација посмртних остатака 14 жртaва српске националности које су страдале током 1995. године на територији Хрватске. Посмртни остаци ексхумирани су у Горњем Селишту, Врбовљанима, Шибенику, Задру и другим локацијама, саопштила је Комисија за нестала лица Владе Србије. Посмртни остаци 13 лица идентификовани су методом анализе ДНК, а посмртни остаци једног лица класичном методом. Њихова сахрана биће обављена у складу са жељама породица. Из регистрованих гробница на територији Хрватске, у периоду од 2001. до 2015. године, ексхумирани су посмртни остаци 1.371 жртве српске националности страдале у акцијама хрватске војске и полиције – „Бљесак“ и

Данас обиљежавање 17 година од убиства Маузера

6. јун 2017.

Удружење ветерана „Гарда Пантери“ обиљежиће данас у Бијељини 17 година од убиства Љубише Савића Маузера, легендарног команданта те гарде, оснивача и лидера Демократске странке и некадашњег начелника Управе полиције Републике Српске. Удружење ветерана „Гарда Пантери“ и ове године ће обиљежити годишњицу од Маузеровог убиства парастосом на гробљу у његовим родним Ковачићима. Предсједника Удружења ветерана „Гарда Пантери“ Стокан Стевановић рекао је да ће се на мјесту Маузеровог убиства у 19.00 часова окупити борци, грађани, породица и пријатељи покојног команданта, те чланови Удружења ветерана „Гарда Пантери“. Маузер је убијен је 7. јуна 2000. године у вечерњим часовима, код жељезничке станице у Бијељини. За ово убиство осуђен је Ђорђе Ждрале на 20 година

Петиција подршке професору Милошу Ковићу!

6. јун 2017.

Студенти Филозофског факултета овом петицијом желе да пруже јасну, недвосмислену и отворену подршку професору Милошу Ковићу, једном од најистакнутијих историчара млађе генерације, изузетном научнику, друштвено ангажованом интелектуалцу, искреном посвећенику у хуманистичке области људског знања, потиснуте у времену опште комерцијализације друштва, изузетном педагогу и патриотски освешћеном јавном делатнику, против којег је недавно, на факултету на ком држи наставу, поведена стравична хајка и медијски линч од стране једног утицајног, квази либералног дела Управе Филозофског факултета, као и дела научне и ваннаучне јавности. Део Управе Филозофског факултета, отворено нетрпељив, недемократичан и политички острашћен, жели да се на што бржи и суровији начин ратосиља свих оних научника и делатника који својим радом, достојанством, животним

Црна Гора жртве заборавила

6. јун 2017.

Четврт века од злочина над црногорским војницима бивше ЈНА у Хрватској и БиХ. Црна Гора не покреће питање злодела хрватских паравојних снага. Они који су убијали у „Лори“ и Дувну никада нису одговарали Четврт века је прошло од ратног злочина над 14 припадника ЈНА из никшићко-шавничке групе који су починили припадници војне полиције Хрватске у Војно-истражном центру „Лора“ код Сплита и хрватских оружаних формација у Дувну и Херцеговини у априлу и мају 1992. године, а да они који су окрвавили руке никада нису одговарали. Пре годину дана Удружење бораца ратова од 1990.године Црне Горе доставило је Миливоју Катнићу, главном специјалном државном тужиоцу, позамашну документацију о злочинима над њиховим саборцима, црногорским