EKSKLUZIVNO Najsurovija fotografija nacističkih zločina u Srbiji skrivana 70 godina

Datum objave: sreda, 7 juna, 2017
Veličina slova: A- A+

Svedočanstva o borbi protiv nacista u kojoj su stradali mnogi ravnogorci, kao što je kapetan Miloš Gagić (32), i dalje su nepoznata i skrivena od šire javnosti.

Miloš Gagić (obeležen sa X), Miodrag Kostić (obeležen sa O), učitelj u selu Velika Drenova, i njihova tri saborca

Miloš Gagić (obeležen sa X), Miodrag Kostić (obeležen sa O), učitelj u selu Velika Drenova, i njihova tri saborca čija su tela izložili nacisti u Trsteniku kao opomenu. Imena ostalih nisu poznata

Dokaze o Gagićevom junaštvu u prvom pokretu otpora porobljenju Evrope u Jugoslovenskoj vojsci u otadžbini (JVO), pod komandom Dragoljuba Draže Mihailovića, pronašao je u zaplenjenoj arhivi Gestapoa istraživač Ratko Leković.

U toj arhivi su i tri fotografije koje “Blic” objavljuje posle 70 godina skrivanja. Među njima je jedna od najsurovijih fotografija nacističke odmazde u Srbije na kojima se vide izložena tela Gagića i njegovih saboraca.

Gagić, rodom iz Kladova, nakon završene Vojne akademije aprila 1929. u Beogradu služi kao pešadijski potporučnik. Od 1930. pohađa pilotsku školu u Novom Sadu i 1935. postaje instruktor letenja. Napušta aktivnu vojnu službu i radi kao pilot.

Šalju ga kao ilegalca u Beograd da prikuplja podatke o nacistima. Nemci dobijaju dojavu od Ljotićevaca da je pripadnik JVO i 12. decembra 1941. hapse ga srpski agenti i istog dana predaju Gestapou.

Držali su ga zavorenog i mučili sve do 3. marta 1942. U dokumentaciji Gestapoa stoji da je negirao bilo kakvu povezanost sa pokretom otpora i da ništa nije odao i pored mučenja.

Pušten je uz obrazloženje “ne može biti dokazano ni jedno kažnjivo delo”. Nastavlja da obaveštajne podatke dostavlja komandantima JVO.

Zaštitio suprugu
Miloš Gagić na saslušanju u Gestapou nije otkrio ni da se oženio neposredno pre hapšenja sa Milenom Lelom Čuturilo, kako je ne bi ugrozio. Zabeleženo je i da je iz Beograda u poslednji čas, uspeo da izvuče svoju suprugu, koju je Gestapo hteo da uzme kao taoca. Neposredno posle njihovog bekstva agenti Gestapoa pretresaju njihov stan u Ulici Bosanska 11/2 i pronalaze nekoliko fotografija koje su posvedočile da imaju posla sa, kako su zabeležili, “opasnim DM (Draža Mihailović) banditom”.

Miloš Gagić sa suprugom Milenom Lelom Čuturilo

Miloš Gagić sa suprugom Milenom Lelom Čuturilo

Krajem 1942. Gagić se uz pomoć svojih obaveštajnih veza zapošljava se u rudniku “Jankova klisura” kod Blaca, gde uspostavlja ilegalnu mrežu.

Zahvaljujući njegovoj organizaciji u noći između 3. i 4. aprila 1943. ovaj rudnik su razorili ravnogorci. Gestapo je počeo da ga traži, ali nije uspevao da mu uđe u trag, iako je delovao po celoj Srbiji.

Kao kapetan vodi Župsku brigadu Rasinskom korpusa JVO u više bitaka sa nacistima o čemu su građani Rasine spevali pesme.

Miloš Gagić komanduje Župskom brigadom Rasinskom korpusa (obeležen sa "X")

Miloš Gagić komanduje Župskom brigadom Rasinskom korpusa (obeležen sa “X”)

Bio je jedan od glavnih aktera najvećeg sukoba ravnogoraca i ljotićevaca 25. avgusta 1943, kod Stopanje, blizu Trstenika. Ljotićevcima su pomagali Nemci i Bugari.

U ovoj bici poginulo je 12 četnika (14 ranjenih i 3 nestala) i čak 157 ljotićevaca (84 ranjenih). Ranjen je i zloglasni ljotićevski komandant Marisav Petrović koji je učestovao u Kragujevačkom streljanju.

Kapetan Gagić, kako je zabeleženo, gine je smrću junaka – predvodeći svoju brigadu u jurišu ispred svih. Nemci dolaze do njegovo tela, i još četvorice njegovih poginulih saboraca.

Prema rečima istraživača Lekovića sudbina kaptana Gagića je samo jedna od mnogih pripadnika JVO koji su dali život za slobodu.

– Ti ljudi se uopšte i ne spominju, a kamoli da ih ima u udžbenicima ili da su im podginuti spomenici – navodi Leković, koji je u arhivi Gestapoa pronašao podatke o stradanju brojnih ravnogoraca, što će pretočiti u knjigu.

Izvor: BLIC

 

Vezane vijesti:
Valter branio Beograd – Jadovno 1941.

Dragomir Anđelković: Temelji moderne srpske tragedije

Dr Nikola Žutić: Četnički liberalizam i antinacizam u




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top