arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Русији, с љубављу

6. јун 2017.

Пише Јован Б. Душанић Липљански У центру Бањалуке ускоро почиње изградња српско-руског православног храма Почетком априла 2017. године званично је објављено да ће се у срцу Бањалуке (на тргу у насељу Алеја центар на Бањалучком пољу) градити српско-руски православни храм, и тако отпочети с реализацијом идеје старе скоро стотину година. Његово преосвештенство, епископ бањалучки господин Јефрем изјавио је да се у јулу 2018. навршава сто година од страдања руске царске породице Романов, те да се нада како ће тада бити освештани темељи храма. НИКОЛАЈ ДРУГИ И СРБИ После мученичке смрти руског цара Николаја Другог Романова у српском народу се спонтано појавило масовно убеђење да Срби не смеју да забораве како

Алојзије Степинац

„Српска страна није доказала да је Степинац био злочинац“

6. јун 2017.

Загреб — Хрватски медији тврде да српска страна није успела да докаже да је Алојзије Степинац био злочинац у Другом светском рату. Су среду и четвртак требало би да се одржи скуп Мешовите православно-католичке комисије о лику и делу кардинала Католичке цркве у Хрватској Алојзија Степинца у Подгорици. На предстојећем састанку Мешовите комисије тема ће бити “Надбискуп Степинац и комунистички прогон од 1945. до 1960.”, а загребачки Јутарњи лист из пера Дарка Худелисте преноси да би „излазна стратегија“ овог дијалога, према најновијем развоју догађаја, могла да „фрустрира екстремнији део своје националистички расположене јавности“. „Наиме, колико је познато, ништа се битно, за српску страну, на претходна четири састанка мешовите комисије (последњи

Уметност и црвени терор: Иринеј Ћирић (1884-1955) или каменовани владика

6. јун 2017.

Аутор: Биљана Бошњак Поред уметничке и верске, највећа заоставштина епископа Иринеја јесте 2.800 српске деце спасене из мађарског логора Епископ бачки Иринеј Ћирић, родољуб, песник, сликар и преводилац, током Другог светског рата спасио је око 2.800 деце и 180 мајки са бебама из мађарског логора Шарвара и удомио их у породице по Бачкој. Основао је Епархијску дечију болницу за лечење малишана оболелих у логору од туберкулозе, а нова власт сачекала га је камењем и батинама, од којих се није опоравио. Када се 19. августа, на Преображење Господње, 1946. године епископ бачки Иринеј Ћирић упутио у Оџаке, уз веран народ, сачекала га је и група скојеваца и чланица АФЖ. Чим је

Верујем у Бога, Српство и у доброг човека

6. јун 2017.

Ове вечери гледам у звездано небо над својим родним крајем. Све чешће, тако, последњих година мисли ми лете док сам загледан у звезде. Вечерас су на Косову и у Метохији, где сам прошле године, баш на овај дан – Тројичиндан, први пут посетио село Мушутиште. Мушутиште је до 1999. било мешовито, српско-албанско село, једно од највећих у покрајини. Налази се око 11 километара југоисточно од Суве Реке, у призренском крају. Карактеристично за многа насеља, Срби су и овде претежно били настањени око својих светиња: оне су им давале снагу да издрже све тешкоће у периодима дугог робовања. Слично је било и у Ђаковици и у Липљану и у Ораховцу и

Србија обнавља споменик српским јунацима: Завршни радови на обнови и ревитализацији спомен капеле у Вардишту

6. јун 2017.

Грађевинско предузеће „Петковић“ Ново Горажде приводи крају обимне радове  на обнови и ревитализацији капеле српским ратницима у Вардишту код Вишеграда. Комплетне радове, чија прва фаза је почела средином  2016. године, у износу од 90.000 евра финансира Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања владе Србије, а предходиле су им добровољне акције Грађевинске секције Српског соколског друштва „Соко“ Добрун-Вишеград током 2015. године. Градилиште око капеле посјетила је делегација „Сокола“, коју су предводили архимандрит Јован Гардовић, духовник овог друштва и предсједник одбора за обнову овог здања, Славко Хелета, предсједник „Сокола“ и Александар Савић, уредник у Соколовој издавачкој секцији. Они су се увјерили да се радови изводе изузетно квалитетно, под стручним надзором

Побијене лажи о Капетану

6. јун 2017.

Суђење Драгану Васиљковићу, алијас Капетану Драгану, пред Жупанијским судом у Сплиту започето 20. септембра 2016, полако улази у завршну фазу. У току је испитивање последње групе сведока одбране, па се очекује да би најкасније до краја ове године могла да буде изречена и првостепена пресуда. На почетку „суђења века“, како је често овај процес називан, хрватски медији су се утркивали извештавајући о доказима које је предочило тужилаштво, а за то време сведоци одбране углавном сведоче пред празном салом, мада је процес отворен за јавност. Капетана Драгана оптужница терети у три тачке: убиства цивила у околини Глине 1991, које је наводно починила јединица коју је формирао, обучавао и којом је руководио,

Меркел не одриче историје свог народа

6. јун 2017.

Немци су, зна се, велики народ. Вебер је, дабоме, велики филозоф. Фрау Меркел, нема сумње, велики политичар. И од њих, не једном, говорио нам је наш нови председник, треба учити. Шта? Све, рекао је Вучић. И једнострано прогласио крај српске историје и почетак „практичног доба“ у односима са Немачком. Доба у коме ми „мали народ“, како вели Вучић, морамо учити од великих. И ја сам, зато, као аналитичар, почео да пратим шта ради та фрау Меркел, желећи да нешто научим и публици препоручим. Прво што сам схватио јесте да се фрау Меркел не одриче историје свог народа, чак ни њених најсрамнијих периода. А било их је. Из онога што чини

Изложба "Моје Јадовно" у Љубљани

ВИДЕО – Изложба „Моје Јадовно“ отворена у Љубљани

6. јун 2017.

У парохијском дому храма Светих Кирила и Методија у Љубљани, у суботу 3. јуна отворена је изложба „Моје Јадовно“, у спомен на Србе и Јевреје страдале у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг 1941. године. Изложба је пројекат Културног центра из Новог Сада и удружења „Јадовно 1941.“, које окупља потомке и поштоваоце жртава комплекса усташких логора Јадовно, а приредили су је студенти историје Предраг Лозо и Драгослав Илић и дугогодишњи предсједник удружења др Душан Басташић. Овом приликом, посјетиоци изложбе имали су прилику видјети документарни филм „Дан сјећања на Јадовно 1941.-2016.“ те чути предавање Душана Басташића и правника и историчара из Љубљане Николе Милованчева на тему: ,,О (не)култури заборава“. Басташић је рекао

Симонида са оцем и свештеником крај разрованог гроба мајке Сунчице 1999. у Приштини

И данас сањам НАТО бомбама разрован гроб моје Сунчице

6. јун 2017.

Трагом вапаја девојчице Симониде Максимовић из 1999. војсци – „Не дајте да ми поново убију мајку“. Дете због кога је некада плакала Србија, данас фармацеут у Норвешкој Драги официри и војници, ја не плачем од страха… Плачем од туге за мојом мамом и мојим дедом. Они зли људи из авиона су их мртве убили. Сада плачем много више него кад ми је мама умрла. Сада не знам где су моја мајка и мој деда. На гробљу их нема. Тамо је само огромна рупа. Бака каже да је моја мама на небу. Бојим се да је тамо не нађу они зли људи у авионима и поново убију. Зато вам пишем ово

Фото П. Милошевић

Држава креће у бој за спас ћирилице

6. јун 2017.

У припреми читав низ прописа и мера чији је циљ заштита матичног писма српског народа. Закон дефинише употребу језика и писма, а стратегија културе олакшице за коришћење Пореске олакшице за издаваче новина и књига на ћирилици, стимулисање компанија чији су брендови и фирме истакнути овим писмом, као и друге погодности за употребу српског језика и националног писма, суштина су нових мера државе у циљу заштите ћирилице. Оне су предвиђене Стратегијом развоја културе, који је однедавно на јавној расправи. Нацртом измена и допуна Закона о службеној употреби језика и писма, међутим, прецизиран је третман српског језика и ћирилице у јавном животу, а први пут су уведене и казне за кршење ове

Филозофски факултет: Милошу Ковићу и колегама понуђена места која немају везе са наставом

5. јун 2017.

Поједини доценти и ванредни професори Филозофског факултета у Београду могли би ускоро да изгубе радна места у настави и да буду премештени у администрацију. Због проблема у раду факултета, 38 предавача месецима је чекало да буде поново изабрано у иста звања или унапређено у виша. Додатни проблем за њих четворо је то што им је у међувремену истекао уговор о раду, јер универзитетски наставници, осим редовних професора, потписују уговоре на пет година. Кликните на слику за увећање После више седница Наставно-научног већа које су прекидане пре самог гласања за избор наставника, прекјуче је одржана једна на којој су именовања усвојена, али четворо наставника, због блокаде Већа, и даље нема уговор

Логораши Лоре Фото: РТРС

Логораши сплитске Лоре траже одштету од Хрватске (ВИДЕО)

5. јун 2017.

Након што је Жупанијски суд у Сплиту крајем априла првестепеном пресудом у процесу „Лора 2“ осудио тројицу војних полицајаца за злочине почињене у овом логору, бивши заточеници Лоре очекују да се активирају њихови захтјеви за одштету. Међутим, пошто се одштетни захтјеви разматрају у парничном поступку, због високих трошкова нису сигурни хоће ли успјети у намјери да од државе Хрватске наплате одштету за тортуре које су прошли у сплитском логору смрти. Првостепеном пресудом у процесу „Лора 2“ Тончи Вркић осуђен је на шест, а Анте Гудић и Анђелко Ботић на по четири године затвора. Пошто већ служе казну за „Лору 1“, суд им је досудио јединствене казне од десет година за

Немци Србима нису исплатили репарацију ни за Први светски рат!

5. јун 2017.

У ауторском тексту „Муке по Срби“ Владан Ранаковић наводи податке који указују да је Немачка дужна Србији да исплати заосталу репарацију не само за Други светски рат већ и за Први. Ракановић наводи да је на име ратне одштете за Први светски рат Немачка била дужна да плати Србији сваке године у просеку око 2.100.000 рајхсмарака, и то све до 1966. године, док је исплата од 1967-1988 (када се завршавао по уговору рок за исплату ратне штетет из Првог рата) био нешто нижи, и износио је око 1.600.000 рајхсмарака годишње. Никаквог кашњења није могло бити. Дуг за преостали део ратне репарације за Први светски рат који Немачка није исплатила Србији 

Посљедице бомбардовања Фото: РТРС

Посљедице НАТО бомбардовања-становништво Хаџића и Хан Пијеска оболијева од карцинома (ВИДЕО)

5. јун 2017.

НАТО снаге, за 15 дана бомбардовања 1995. године на 15 локација, а највише на подручју Хаџића и Хан Пијеска, употријебиле су пет тона експлозива, укључујући и муницију са осиромашеним уранијумом. Већ наредне године становништво је осјетило посљедице овог дејства. Биљежи се велика смртност међу Хаџићанима, а у 99 одсто случајева, разлог смрти био је карцином. Иако се о овоме све мање јавно говори, посљедице су евидентне и након двије деценије. Као припадник ВРС, Жељко Самарџић, преживио је два бомбардовања НАТО снага. Убрзо се суочава с посљедицама – за пола године оболио је од три врсте карцинома. Да је озрачен потврђено му је и на институту у Винчи. – Ја сам

Комисија о Степинцу 7. и 8. јуна у Подгорици

5. јун 2017.

У Подгорици би у сриједу и четвртак, 7. и 8. јуна, требало да буде одржан пети састанак Мјешовите католичко-православне комисије о лику и дјелу кардинала Алојзија Степинца прије, за вријеме и послије Другог свјетског рата. Према почетном плану ово би требало да буде посљедњи састанак комисије. Tема састанка у Подгорици би, како је раније најављено, требало да буде „Надбискуп Степинац и комунистички прогон од 1945. до 1960.“. Састанци комисије су затворени за медије, а њени чланови су се обавезали на ћутање до окончања дијалога. Међувјерска комисија је формирана на иницијативу папе Фрање. Он је на тај начин практично зауставио канонизацију Степинца и затражио да се о томе поведе дијалог са

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Лидице и Пребиловци

Лидице су тешко пострадалe после убиства Хитлеровог протектора Чешке Раjнхарда Хаjдриха. У

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА