Dr Zoran Milivojević* Analitičke i medijske reakcije na rezoluciju nemačkog Bundestaga kojom se osuđuje genocid Turske nad Jermenima 1915. u najvećoj meri su koncentrisane na nemačko-turske bilateralne odnose i moguće ponašanje turskog predsednika Erdogana u kontekstu izbegličke krize i daljih odnosa Turske i EU. Međutim, rezolucija ima daleko šire političko značenje. Vodeća nemačka stranka CDU ovom rezolucijom, kao njen predlagač, potvrdila je doslednost političkog stava i strateškog opredeljenja u važnom pitanju za položaj zemlje i njenu dalju politiku. To je učinila u delikatnim političkim uslovima: indirektnim rezervama nekih političkih struktura i izvršne vlasti, uz odsustvo na glasanju šefa stranke i kancelarke Merkel, vicekancelara Gabrijela i ministra inostranih poslova Štajnmajera; uz

Od našeg stalnog dopisnika Banjaluka – Može li poruka reisa Islamske zajednice u BiH Huseina Kavazovića da se „pravo pomirenje može postići samo priznanjem geno­ cida u Srebrenici” zaustaviti otpočeti proces mirenja između dva međusobno najviše upućena naroda na Balkanu? „Genocid u Srebrenici se mora priznati, greši svako ko misli da se istinsko i pravo pomirenje može postići bez toga, to bi bila iluzija”, rekao je reis za televiziju N1. Srpska javnost još je u šoku nakon serije uvredljivih izjava reisa Kavazovića. Međutim, umesto poniznog izvinjenja nakon prvobitnih uvreda sa govornice u Švajcarskoj, kad je vređao Srbe, nazivajući ih Vlasima, i pominjao krv i ratne opcije –usledili su stavovi koje

No, Tesla se ni tu – posle obelodanjivanja istraživanja i eksperimentisanja s brodom kojim se upravlja sa rastojanja, bežičnim putem – ne zaustavlja. S proleća 1899. godine prihvatio je predlog Leonarda Kertisa, člana električarskog društva iz Kolorado Springsa, da na njegovom zemljištu sagradi laboratoriju. U ovom poduhvatu pružio mu je novčanu pomoć Džon Džekob Astor, vlasnik njujorškog hotela Valdorf-Astorija, u kojem je inače Tesla stanovao, da bi laboratoriju opremio neophodnim instrumentima. Nimalo nije sumnjao u mogućnost realizacije  Iz Tesline knjige „Dnevnik istraživanja – Kolorado Springs 1899-1900.“ stručnjacima nije bilo teško da odgonetnu koji su mogli biti naučni razlozi da tu sagradi svoju veliku laboratoriju i da pristupi svojim grandioznim eksperimentima. Ipak,

Sud u Tićinu kaznio je švajcarskog političara Donatela Pođija zbog rasne diskriminacije, jer je „negirao genocid u Srebrenici“. Zbog toga će morati da plati kaznu od 6000 franaka i sudske troškove. Navodi se da je Pođi prije četri godine objavio radove u kojima je „umanjuje broj žrtava genocida u Srebrenici“. Pođi je na ovu presudu najavio žalbu. Smatra da nikoga nije uvrijedio, te da je iznio svoje mišljenje o događajima na osnovu postojećih činjenica. Beogradske Večernje novosti pominju Pođija kao političara koji je ukazivo da je oko Srebrenice stradalo hiljade Srba, pretežno civila. On je u novinama objavio tekst “Srebrenica – kako se zaista zbilo”, napisan na osnovu knjige Aleksandra

Gordana Dujanović, čiji je muž Veljko uhapšen po hrvatskoj Interpolovoj poternici ogorčena na srpsku policiju Poslednje čega se sećam na makedonskoj granici je da mi je Veljko držao glavu u krilu posle intervencije lekara, jer mi je pozlilo kada mi je rekao da će biti uhapšen po Interpolovoj poternici koju je raspisala Hrvatska. Oboje smo plakali. Invalid sam 90 odsto i meni život bez njega ne treba. Rekao mi je da se ne brinem i da će sve biti u redu, ali kada sam videla da mu Makedonci stavljaju lisice na ruke, bila sam ogorčena na srpsku policiju koja nam nije rekla da je za njim raspisana poternica, govori za

Predsjednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta ocijenio je neprihvatljivom izjavu hrvatskog ministra kulture Zlatka Hasanbegovića o broju žrtava koncentracionog logora Jasenovac, ističući da je to još jedan dokaz da se Hasanbegović nije odrekao ustaške ideologije. „Ovo je još jedan u nizu dokaza da se Hasanbegović nije odrekao ustaške ideologije, iako s vremena na vrijeme, pod pritiskom međunarodne i dijela domaće javnosti, daje neuvjerljive izjave kojima, tobože, osuđuje ustaški režim i njegove zločine“, saopštio je Linta. On je podsjetio da Hasanbegović nije nikada rekao da je napravio grešku kada se kao student istorije fotografisao sa ustaškom kapom i pisao tekstove u listu „Nezavisna Država Hrvatska“ /NDH/ u kojima ustaše smatra

Sud BiH potvrdio je presudu Huseinu Bilalu Bosniću koji je prvostepenom presudom osuđen na sedam godina zatvora, zbog podsticanja i vrbovanja na terorističke aktivnosti, te organiziranja terorističke grupe. Kao pripadnik selefijske zajednice Husein Bosnić je u prethodne dvije godine propagirao i širio radikalizam kako u BiH tako i regionu, ali i javno podstrekivao na priključenje terorističkim organizacijama. Okupljao je sljedbenike u nekoliko gradova na području BiH, prije svega u zajednicima u Velikoj Kladuši i u Gornjoj Maoči, a svoje poruke objavaljivao je i upućivao putem društvenih mreža. Direktna posljedica ovakvog djelovanja je smrt najmanje šestorice mladića iz BiH na sirijskom ratištu, a koji su poginuli kao pripadnici Islamske države. Na