Др Зоран Миливојевић* Aналитичке и медијске реакције на резолуцију немачког Бундестага којом се осуђује геноцид Турске над Јерменима 1915. у највећој мери су концентрисане на немачко-турске билатералне односе и могуће понашање турског председника Ердогана у контексту избегличке кризе и даљих односа Турске и ЕУ. Међутим, резолуција има далеко шире политичко значење. Водећа немачка странка ЦДУ овом резолуцијом, као њен предлагач, потврдила је доследност политичког става и стратешког опредељења у важном питању за положај земље и њену даљу политику. То је учинила у деликатним политичким условима: индиректним резервама неких политичких структура и извршне власти, уз одсустvo на гласању шефа странке и канцеларке Меркел, вицеканцелара Габријела и министра иностраних послова Штајнмајера; уз

Од нашег сталног дописника Бањалука – Може ли порука реиса Исламске заједнице у БиХ Хусеина Кавазовића да се „право помирење може постићи само признањем гено­ цида у Сребреници” зауставити отпочети процес мирења између два међусобно највише упућена народа на Балкану? „Геноцид у Сребреници се мора признати, греши свако ко мисли да се истинско и право помирење може постићи без тога, то би била илузија”, рекао је реис за телевизију Н1. Српска јавност још је у шоку након серије увредљивих изјава реиса Кавазовића. Међутим, уместо понизног извињења након првобитних увреда са говорнице у Швајцарској, кад је вређао Србе, називајући их Власима, и помињао крв и ратне опције –уследили су ставови које

Но, Тесла се ни ту – после обелодањивања истраживања и експериментисања с бродом којим се управља са растојања, бежичним путем – не зауставља. С пролећа 1899. године прихватио је предлог Леонарда Кертиса, члана електричарског друштва из Колорадо Спрингса, да на његовом земљишту сагради лабораторију. У овом подухвату пружио му је новчану помоћ Џон Џекоб Астор, власник њујоршког хотела Валдорф-Асторија, у којем је иначе Тесла становао, да би лабораторију опремио неопходним инструментима. Нимало није сумњао у могућност реализације  Из Теслине књиге „Дневник истраживања – Колорадо Спрингс 1899-1900.“ стручњацима није било тешко да одгонетну који су могли бити научни разлози да ту сагради своју велику лабораторију и да приступи својим грандиозним експериментима. Ипак,

Суд у Тићину казнио је швајцарског политичара Донатела Пођија због расне дискриминације, јер је „негирао геноцид у Сребреници“. Због тога ће морати да плати казну од 6000 франака и судске трошкове. Наводи се да је Пођи прије четри године објавио радове у којима је „умањује број жртава геноцида у Сребреници“. Пођи је на ову пресуду најавио жалбу. Сматра да никога није увриједио, те да је изнио своје мишљење о догађајима на основу постојећих чињеница. Београдске Вечерње новости помињу Пођија као политичара који је указиво да је око Сребренице страдало хиљаде Срба, претежно цивила. Он је у новинама објавио текст “Сребреница – како се заиста збило”, написан на основу књиге Александра

Гордана Дујановић, чији је муж Вељко ухапшен по хрватској Интерполовој потерници огорчена на српску полицију Последње чега се сећам на македонској граници је да ми је Вељко држао главу у крилу после интервенције лекара, јер ми је позлило када ми је рекао да ће бити ухапшен по Интерполовој потерници коју је расписала Хрватска. Обоје смо плакали. Инвалид сам 90 одсто и мени живот без њега не треба. Рекао ми је да се не бринем и да ће све бити у реду, али када сам видела да му Македонци стављају лисице на руке, била сам огорчена на српску полицију која нам није рекла да је за њим расписана потерница, говори за

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је неприхватљивом изјаву хрватског министра културе Златка Хасанбеговића о броју жртава концентрационог логора Јасеновац, истичући да је то још један доказ да се Хасанбеговић није одрекао усташке идеологије. „Ово је још један у низу доказа да се Хасанбеговић није одрекао усташке идеологије, иако с времена на вријеме, под притиском међународне и дијела домаће јавности, даје неувјерљиве изјаве којима, тобоже, осуђује усташки режим и његове злочине“, саопштио је Линта. Он је подсјетио да Хасанбеговић није никада рекао да је направио грешку када се као студент историје фотографисао са усташком капом и писао текстове у листу „Независна Држава Хрватска“ /НДХ/ у којима усташе сматра

Суд БиХ потврдио је пресуду Хусеину Билалу Боснићу који је првостепеном пресудом осуђен на седам година затвора, због подстицања и врбовања на терористичке активности, те организирања терористичке групе. Као припадник селефијске заједнице Хусеин Боснић је у претходне двије године пропагирао и ширио радикализам како у БиХ тако и региону, али и јавно подстрекивао на прикључење терористичким организацијама. Окупљао је сљедбенике у неколико градова на подручју БиХ, прије свега у заједницима у Великој Кладуши и у Горњој Маочи, а своје поруке објаваљивао је и упућивао путем друштвених мрежа. Директна посљедица оваквог дјеловања је смрт најмање шесторице младића из БиХ на сиријском ратишту, а који су погинули као припадници Исламске државе. На