Тајно удружење „Конспирација“: Ко је све рушио намеснички режим кнеза Павла (14)

*Фељтон „Истина о последњим данима Краљевине Југославије“ базиран на историјском бестселеру “Кнез Павле, истина о 27. марту”, аутора Миодрага Јанковића и Вељка Лалића

Противници кнеза Павла су још 1938. године оформили тајно удружење које су назвали „Конспирација“. Најпознатији чланови овог превратничког удружења су били: Слободан Јовановић, Драгослав Страњаковић, Драгиша Васић, Живојин Балугдшић… сви већ чланови „Српског културног клуба“. „Конспирација“ је била организована по угледу на „Црну руку“, у групе по пет официра. Организатори су била два „црнорукца“ Антоније Антић и Велимир Вемић.

У војсци је било више петорки којима су на челу били мајор Живан Кнежевић, потпуковник Милош Банковић, мајори Светислав Вохоска, Данило Зобеница и Властимир Рожђаловски, капетан Вељко Гостиљац, и потпоручник Никола Станисављевић. Од свих шефова петорки једино је Срба Попов, зет Драгише Васића, био позиван на седнице Главног одбора „Конспирације“. Генерали Симовић и Мирковић су били у мрежи „Конспирације“ – нове „Црне руке“ под шеширом „Српског културног клуба“.

У заверу против кнеза Павла били су уплетени многобројни истакнути политичари и јавни радници, али и професори београдског Универзитета. Осим Слободана Јовановића, завереници су били професори Божидар – Божа Марковић и Мирко Косић. Од бивших министара: Милан Грол, Миша Трифуновић, Крста Милетић, Петар Живковић и Богољуб Јевтић. Занимљиво, Јевтић је био онај премијер који је измислио последње речи краља Александра у Марсељу: „Чувајте ми Југославију.“ Одмах пошто га је кнез Павле сменио и заменио Стојадиновићем, Јевтић је пришао завереничкој групи Николе Узуновића (после убиства краља, Узуновића је кнез Павле заменио Јевтићем) која се ројила око краљице Марије и пунила јој главу „узурпацијом њених права“, активно сплеткарећи против кнеза Павла. Богољуб Јевтић је, тако, не могавши кнезу да опрости што га је сменио, дочекао својих пет минута и напокон у Симовићевој влади добио ресор транспорта.

Генерал Симовић се пред пуч састајао са људима из „Српског културног клуба“ и преко њих са великодостојницима СПЦ. Видео се са патријархом Гаврилом и владикама Николајем (Велимировићем) и Иринејем (Ђорђевићем). Од патријарха је Симовић тражио да му омогући везу са Димитријем Љотићем вођом „Збора“. Преко Драгише Васића, који је „радио за Русе“, Симовић је успоставио везу са совјетским амбасадором у Београду Плотњиковим.

У припремама за пуч активну улогу су играла и браћа Поповић. Пуковник Угљеша је био шеф војне обавештајне службе, а пуковник Жарко војни аташе Југославије у Москви. Њихов брат Сава је био совјетски агент и ликовни критичар „Политике“. Сава је имао надимке Глиста и Анархиста, а био је и сликар не без талента. Он је своја два брата пуковника довео у везу са још једном чувеном „зверком“ Мустафом Голубићем.

На овој листи завереника, видно место заузима Божин Симић (после рата Титов амбасадор у Анкари). Он је умро у Београду 24. фебруара 1966. у 85. години. У Првом светском рату је био командант батаљона, па онда пука и после 1917. године је био прогањан као „црнорукац“. Двадесет година се није враћао у Југославију, а онда је илегално прешао границу, био ухапшен и спроведен у Пожаревац на издржавање казне од 15 година, коју му је био изрекао суд у Солуну. Његова сестра Зора Поповић је молила Стојадиновића да јој брата пусте и – било како било, Божин Симић се нашао на слободи. Симић је био искрени обожавалац Лењина и совјетског амбасадора Плотњикова је обучавао у конспиративном начину играња санса. Био је у дослуху са Симовићем и вече уочи пуча га је известио о „совјетском расположењу да закључе споразум са Југославијом“. Симовић га је, по доласку на власт, послао у Москву и Симић је тамо био један од потписника споразума са СССР-ом. У Лондону је био амбасадор пучистичких влада код Де Гола све док није поднео оставку јула 1943, да би се нешто касније прикључио Титу. Истакнути „црнорукац“, брат Димитрија Туцовића, пуковник Владимир Туцовић је за Божина Симића рекао да је он прави „међународни хохштаплер“.

*Фељтон „Истина о последњим данима Краљевине Југославије“ базиран на историјском бестселеру “Кнез Павле, истина о 27. марту”, аутора Миодрага Јанковића и Вељка Лалића

НАСТАВИЋЕ СЕ…

Аутори: Миодраг Јанковић и Вељко Лалић

Извор: НЕДЕЉНИК

Везане вијести:

Ексклузивни фељтон: Истина о последњим данима Краљевине Југославије (1)

Тајна оставке кнеза Павла: Написана је месецима пре него што су пучисти уперили цеви (2)

Сведочење кнеза Павла о сусрету са Хитлером: Рекао сам му да моја земља мрзи Италијане, нисам му свакако могао рећи да мрзи и Немце (3)

Писмо краља Џорџа упућено кнезу Павлу: Заиста бих желео да можемо да ти пошаљемо оружје (4)

Британски државни секретар: Срби, сетите се Лазара коме је важније било небеско него земаљско царство (5)

Немачка порука југословенском амбасадору у Москви: Борићемо се немилосрдно, свим средствима. С тим будите начисто (6)

Кнез Павле о Хитлеру: Осећате језу од њега, лице му је жуто као у воштане фигуре (7)

Слободан Јовановић о кнезу Павлу уочи потписивања Тројног пакта: Он је чудан човек. Много пуши, потамнео је у лицу (8)

Како је краљевска војска дочекала рат: „Издржећемо око шест недеља. После нећемо имати ни хране, ни муниције“ (9)

Писмо кнеза Павла војводи од Кента: Ти си знао да је последња ствар коју сам желео, да се бакћем с југословенском политиком (10)

Како су Енглези купили пуч: „Срби се не могу позивати на 27. март 1941, јер смо ми ту револуцију купили“ (11)

Степинац о пучу 27. марта: Срби и Хрвати су два света која се никад неће ујединити, док је један од њих у животу (12)

Генерал Бора Мирковић: Пре него што сам одлучио да извршим државни удар, ломио сам се данима (13)

Драгиша Цветковић пише кнезу Павлу: Како је измишљено да нам је Немачка обећала Солун (15)

Мусолинијева понуда кнезу Павлу: Заменом становништва Истре и Косова можете да посрбите територију која вам је важна (16)

Како се око кнеза Павла водила полемика: Да ли је Југославија желела Солун? (17)

Како је припреман пуч 27. марта: „Кроз британску амбасаду је прошло толико експлозива да је чудо што цела Југославија није одлетела у ваздух“ (18)

Планови Петра Другог: Како је малолетни краљ припремио војску за бекство у Грчку (19)

Адолф Хитлер о српској војсци: Немачки војник је научио да поштује свог храброг противника (20)

Немачки амбасадор после пуча: „На фиреровом месту бих рекао да поштујем народ који љубоморно брани своју независност“ (21)

Захвалите другу Стаљину: Како је Југославија споразумом са Совјетским Савезом покушала да се сачува Хитлеровог напада (22)

Како је Слободан Јовановић „преломио“ кнеза Павла (23)

Тајна архива коју је кнез Павле доставио једном америчком историчару: „У ове папире не сме да има увид ниједан Југословен“ (24)

Последње речи кнеза Павла: Не, немојте их убити (25)

Шта је било после: Емигрантски рат виновника и жртви 27. марта (26)

Како је Драгиша Цветковић одговорио Черчилу: Желео сам да уштедим Југославији несрећу и уништење (27)

Дан када су југословенски комунисти клицали „живео Хитлер!“ (28)

Анте Павелић о 27. марту: „Пучисти су спремили спровод, наша усташка ствар је посве сигурна“ (29)

Београд је био препун шпијуна. Нарочито опасни били су немачки, пошто су се издавали за енглеске (30)

Милан Стојадиновић и све о афери „два одсто ратне штете“ (31)

Душан Симовић: Мене су као поштеног официра злоупотребили (32)

Сведочења пред Недићевом комисијом: „Ухватио сам кнеза Павла за капут да не поднесе оставку“ (33)

Сведочење Димитрија Љотића о 27. марту: Пучисти су ми понудили да уђем у владу и да се изјасним за Енглезе. Одбио сам, наравно (34)

Трећи српски устанак „без иједне капи крви“: Како је припреман државни удар (35)

Како је пропао покушај да се спречи пуч 27. марта: „Не сме се проливати братска крв!“ (36)

Још једна тајна 27. марта: Британци нудили Стаљину цео Балкан (37)

Како се Геринг захвалио пучистима на 27. марту: Сада можемо да рашчистимо старе рачуне (38)

Последње године Краљевине Југославије: Доба када је у Београду цветала уметност (39)

Кнез Павле и Милан Кашанин: Пријатељство које је родило најмодернији музеј у овом делу Европе (40)