Zločin Архиве - Страница 158 од 172 - Јадовно 1941.

Томислав Јосић признао српске цивилне жртве у Вуковару!

23. фебруар 2019.

Садашњи саветник за бранитеље града Вуковара и бивши председник бившег „Стожера за одбрану хрватског Вуковара“ Томислав Јосић одржао је 21. фебруара у просторијама градске скупштине конференцију на којој се осврнуо на недавни списак са именима српских цивилних жртва у Вуковару који је јавности представио заменик градоначелника Вуковара из реда припадника српске заједнице Срђан Милаковић. Томислав Јосић оспорио је списак Срђана Милаковића и на основу докумената које је према његовим речима користио Хашки суд закључио како се од 36 споменутих имена налазе имена 15 војника, али и људи страдалих изван Вуковара те неколико особа чији је статус непознат. Он је додао да је то покушај изједначавања двадесетак српских жртава с хиљадама убијених након окупације Вуковара.

ЗАБОРАВЉЕНА ХЕРОИНА: Рат баба Вишње против Аустроугарске

23. фебруар 2019.

Међу именима заборављених српских хероина сигурно се налази и баба Вишња Мосић из вишеградског села Горње Дубово коjа jе десетак година пре Сараjевског атентата и почетка Првог светског рата била припадник организациjе Млада Босна. Ова виспрена и писмена српска сељанка, коjа jе 1906. године остала без мужа Пера, не само да се бринула о броjноj фамилиjи него jе преко увек немирне границе између Босне и Херцеговине и Србиjе, чиjа jе гранична линиjа пролазила на стотинак метара од њене куће, преводила све оне коjи су jе за помоћ замолили. Аустроугарске власти у предвечерjе Првог светског рата поjачале су контролу границе између села Дубова у БиХ и Заовина у Србиjи, али то

КОМЕНТАР: Анђео

22. фебруар 2019.

Све бомбе на свету убијају, само су америчке „лековите“. У Вашингтону их називају анђелима које су послали на Југославију 1999. Све бомбе на свету убијају, само су америчке „лековите“. У Вашингтону их називају анђелима које су послали на Југославију 1999. А, бомбардовање Либије било је „хуманитарна мисија“. И тако, од завршетка Другог светског рата, за 74 године, САД су војно интервенисале у педесетак земаља света. У сукобима, ратовима, инцидентима, самопроглашени миротворци заправо су само додавали уље на ватру, а страдало је око 20 милиона људи. Сада је на ред дошла Венецуела. На став Србије да нећемо да се мешамо, стигла је опомена америчког амбасадора Кајла Скота да смо на „погрешној

Војин Бакић – забрањени кипар

22. фебруар 2019.

Прије 27 година срушен је један од највећих партизанских споменика у Хрватској аутора Војина Бакића, једног од највећих екс-југословенских кипара српског поријекла – споменик на Папуку у Славонији, подигнут на територији слободној од усташа. Споменик је подигнут у част погинулим партизанским борцима, односно Шестом славонском корпусу. Рад на споменику Бакић је почео 1957. године, а завршио 1968. Био је висок 30 метара, а изграђен од нерђајућег челика. Када је откривен, био је највећа постмодернистичка апстрактна скулптура у свијету. Бакићев монументални споменик срушен је између 21. и 22. фебруара 1992. године. Споменик су уништили припадници 123. бригаде Хрватске војске након пуних пет дана минирања, потврдили су свједоци. Тадашњи хрватски медији тврдили

Београд спомеником одаје почаст херојима са Кошара

22. фебруар 2019.

Београд ће овог лета, на двадесету годишњицу Битке на Кошарама, на Косову у време НАТО агресије, подићи споменик у част херојима са Кошара. Место споменика још није дефинитивно одабрано, а највероватније ће браниоци Србије из 1999. године достојан монумент добити недалеко од булевара који носи њихово име. Иза иницијативе да се у Беогаду подигне споменик погинулим припадницима Војске Југославије стоји њихов ратни командант, пуковник у пензији Љубинко Ђурковић. Он је за „Новости“ изјавио да се нада да ће то обележје бити постављено до 23. јуна када се обележава 20 година од одбране карауле Кошаре. „Споменик је завршен још крајем прошле године, а тренутно се налази у Београду, на Теразијском платоу. Био сам командант тим јунацима, а 108 погинулих хероја обавезује мене

Хитлерови есесовци и даље примају пензије

22. фебруар 2019.

У Белгији и Великој Британији, али и још неким земљама, припадници Хитлерових СС јединица или њихове породице и даље примају немачке пензије. Белгијски лист „Morgen“ преноси да има још 27 колаборациониста који су на немачким „државним јаслама“, а пензије примају и британски есесовци. Све је откривено када су четири посланика у белгијском парламенту затражила прекид исплате тих примања и предочила доказе да исплате постоје, наводи белгијски лист, преноси Срна. Ипак, са правне стране, нема неправилности — Немачка је наследила обавезе Трећег рајха и преузела на себе и исплату пензија, позивајући се на декрет који је потписао Хитлер 1941. године. То је једини Хитлеров декрет који је правно остао на снази и након Потсдамске конференције. Белгијске власти не знају о коме је реч јер информацију о томе имају

Цела БиХ пуна је српских Сребреница!

22. фебруар 2019.

Територија БиХ препуна је српских стратишта из Другог светског рата за која, све до уназад две деценије, готово нико није ни знао, изузев ретких преживелих и родбине несрецћника који су тамо скончали од усташке руке! Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 2. августа 2017. године. Пријатељи, родбина и потомци покланих Срба тек након пада комунизма почели слободно да посјецћују места на којима су страдали њихови најближи, историчар Зоран Пејашиновицћ ипак истиче да је погрешно у комунистичкој репресији тражити искључивог кривца за недостојно обележавање локација на којима је извршен геноцид над српским народом. – Кривица за такав однос у највећој мери лежи у нама

Изетбеговићева превара изазвала рат

22. фебруар 2019.

Муслиманској делегацији, односно делегацији СДА, објашњено је да два народа, Срби и Хрвати, имају услов за независност – кантоне и да им се мора изаћи у сусрет, али да се излази у сусрет и муслиманима јер и Срби и Хрвати прихватају нову државу На данашњи дан 1992. године постављени су темељи Кутиљеровог плана за БиХ, који је предвиђао њену кантонизацију и независност – план су прихватили Срби и Хрвати, а тадашње муслиманско руководство га је прво потписало, а потом одбацило. Српско прихватање тог плана је историјски значајно јер потпуно негира наводну српску кривицу за рат у БиХ и тврдње да су Срби започели сукобе јер су, наводно, хтјели да руше

Мрачне тајне Савамале: Смрт београдских Јевреја у камиону гасној комори у Другом светском рату

21. фебруар 2019.

Од 8. децембра 1941, почела су појединачна убиства јеврејских жена, деце и старих у Београду, да би од марта 1942. кренуло масовно уништење свих 6.300 заточених у логору Сајмиште, у злогласном камиону „душегупки“ који је полазио из данашње Савамале… Био је почетак октобра месеца 1953. године када је у Прибој, градић на југозападу Србије, из Аустрије стигло троје људи у великом камиону. У групи су били возач Нуман Зекић, руководилац нове фабрике која је управо изграђена у месту, Вехбо Врцић, и представник аустријске компаније Saurer Werke, Kарл Егер, од које је управо купљена лиценца за производњу новог возила, модела „6 GGF-L“. Месец дана касније, 30. октобра исте године, у 10.30

У Ослу представљена књига „Логор смрти”

21. фебруар 2019.

На угоститељско-туристичкој манифестацији „Крчма”, коју је у суботу у Ослу организовало Српско друштво „Рас”, представљена је књига „Логор смрти”, коју је написала норвешка новинарка и списатељица Ингебјерг Јенсен, а превела Кристина Стаменковић. У књизи се на нијансиран начин прати однос норвешких и немачких чувара према логорашима, али и покушаји локалног становништва да помогне заробљеницима и дотури им храну. Читалац има прилику да се упозна са страдањем заробљеника у нацистичком логору у Норвешкој и са чињеницом да су многи умрли од болести или брутално убијени далеко од своје земље. На прве две странице налази се скица логора са распоредом просторија за логораше и логорску стражу, а у наставку је илустрован боравак

Владимир Умељић: „Свети“ Алојзије Степинац и Срби

21. фебруар 2019.

Сасвим трезвени историjски извори сами по себи вагаjу Алоjзиjа Степинца. Писмо Владимира Умељића Епископу славонско-пакрачком Јовану Ћулибрку Преосвећени Владико, Ваш интервjу Недељнику, коjи jе – судећи по Вашем следствуjућем приговору – од стране новинара додатно политички конотиран (инструментализован?), погодан jе да изазове у наjмању руку недоумице и сумње, неће сигурно и нажалост оставити добре трагове из злог времена. Дозвољавам себи критички тон, jер сложићете се, у светосавском православљању Небеског Сведржаоца нема Богу хвала места непогрешивости, као у ватиканскоj хиjерархиjи. Шаљем Вам доњи текст, коjи сведочи да и без погрешног и грешног ослањања на комунистичку „правду и право“, сасвим трезвени историjски извори сами по себи вагаjу Алоjзиjа Степинца, те да Ваше:

Светозар Ливада: Читао сам дневник Алојзија Степинца

21. фебруар 2019.

Алоjзиjе Степинац jе био jедан од наjужасниjих свештеника у бискупиjама папе Пиjа XII. Ја сам jедан од ретких коjи jе прочитао Степинчев дневник коjи, узгред, никада ниjе штампан, нити ће икада бити обjављен – каже за „Вести“ пензионисани универзитетски професор из Хрватске др Светозар Ливада . Зашто jе Степинчев дневник и данас у рукопису? Зато што jе Степинац њиме сам себе осудио. И зато никада таj дневник неће бити обjављен jер би тиме био срушен мит о Степинцу као прелату коjи jе страдао због своjих хришћанских уверења и жртвовања за веру. Наведите неке занимљиве детаље из тог рукописа? Чувена jе његова изjава о Србима: „Када би Србина и Хрвата скухали

Једно писмо Јована Дучића са извесним напоменама проф. Радоја Л. Кнежевића

20. фебруар 2019.

„Једном масон, увек масон“ – Проф. Радоје Л. Кнежевић У „Гласу Канадских Срба“ објављен је чланак проф. Радоја Л. Кнежевића (1901 – 1983), под насловом „Једно писмо Јована Дучића“, и он гласи… Једно писмо Јована Дучића Писац ове уводне белешке налазо се од 21 јуна 1941 у Лондону, Енглеска, камо га је после Хитлерова напада на Југославију довео развој ратних догађаја. Велики српски песник Јован Дучић, кога је рат затекао у Мадриду као југословенског посланика при Шпанској влади, убрзо се нашао у Сједињеним Америчким Државама, где ће остати као Краљевски посланик на расположењу све до своје смрти, упролеће 1943. Потписани је био поштовалац Ј. Дучића, – који је, узгред, од

ПОЉА ТИШИНЕ-посета Јасеновцу и Доњој Градини

20. фебруар 2019.

Данас се навршава тачно три месеца како сам посетио Јасеновац (Хрватска) и Доњу Градину (Р.Српска). Уједно, данас је тачно и три месеца како не знам како своје утиске да пренесем на папир. Још увек и после деведесет дана и ноћи сећам се јасно сваког погледа, сваке речи и корака, сваког шапата… И те заглушујуће болне тишине. Нанесе нас пут у Јасеновац. Српско место са леве стране Саве, у Хрватској. Путници намерници. Знали смо где идемо, али нисмо знали шта нас чека. Дошли смо са уверењем да знамо много, а отишли са осећајем да, у ствари, нисмо знали ништа. Једноставно о комплексу логора Јасеновац се не учи и не сазнаје кроз

Кустурица: Не желим да молим за филм као Вељко Булајић

20. фебруар 2019.

Прослављени филмски редитељ Емир Кустурица и професор Филолошког факултета Мило Ломпар разговарали су синоћ са студентима Факултета политичких наука о изостављању српске традиције и културе у савременом уметничком стваралаштву у Србији. Кустурица је студентима казао да не жели да снима „пригодне“ филмове, нешто што је држава одлучила. „Нема шансе да ја молим за филм као Вељко Булајић. Мора неко да препозна да је мој рукопис довољно ваљан да пренесе тако величанствену тему као што је Андрићева ’На Дрини ћуприја‘, мада морам да признам да се министар културе сетио моје намере да снимим филм о Јасеновцу“, рекао је Кустурица. Цењени редитељ је нагласио да историјски филмови епохе које би он снимао