Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Bojan Panaotović: Ne treba da prolivamo krv , ne trebaju nam novi Jasenovci, Jadovna i Srebrenice

Datum objave: petak, 1 marta, 2019
Veličina slova: A- A+

U četvrtak 28. februara, u galerijskom prostoru Arhiva Vojvodine u Novom Sadu, predstavljen je prvi broj časopisa „Tragovi“, lista za „srpske i hrvatske teme“.

Bojan Panaotović
Bojan Panaotović

O časopisu, koji je u izdanju Arhiva Srba u Hrvatskoj u Zagrebu, govorili su: dr Nebojša Kuzmanović – direktor Arhiva Vojvodine, prof. dr Dejan Jović – glavni urednik časopisa, Milan Radanović – izvršni urednik časopisa „Tragovi“ i Bojan Panaotović – direktor Kulturnog centra Novog Sada.

Časopis Tragovi pokušava da se kroz humanistički, transnacionalni i globalni pristup suprotstavi amaterizmu i politikanstvu u obradi srpskih i hrvatskih pitanja. Prvi broj časopisa u Zagrebu pojavio se krajem decembra prošle godine, a izlaziće dva puta godišnje. Priprema ga dvadesetočlana redakcija.

U pozdravnoj reči, direktor Arhiva Dr Nebojša Kuzmanović izrazio je zadovoljstvo povodom velikog interesovanja za prvi broj časopisa „Tragovi“ koji izdaju Srbi u Hrvatskoj u okviru Srpskog narodnog veća u Zagrebu.

– Kao čovek koji vodi poreklo iz današnje Hrvatske, iz Bobote kod Vukovara, naravno da osećam sve ove probleme koji su zastupljeni u ovom časopisu. Ne mogu da se otmem utisku da je 20. vek ipak samo jedno od stoleća u odnosima Srba i Hrvata, a ti odnosi traju i više od hiljadu godina i obavezuju nas da i na drugi način, a ne samo kroz sukobe, analiziramo međusobne odnose  – kazao je Kuzmanović.

Glavni urednik Tragova dr Dejan Jović, univerzitetski profesor,  analitičar i doktor političkih nauka koji se prvenstveno bavio analizom raspada Jugoslavije, rekao je da se ideja dr Drage Roksandića o sličnom časopisu u Zagrebu prvi put pojavila pre oko 25 godina, ali taj časopis u tim okolnostima nije imao ni previše smisla, ni podrške, ali da je 30-ak godina od ratnih dešavanja vremenski period koji je dovoljan čak i za vrlo konzervativne institucije da se okrene novi list u istraživanjima.

– U ovom vremenu, srpsko-hrvatski odnosi više nisu centralno pitanje ni za Srbe, a ni za Hrvate. Za Srbe, čini mi se, sada su važniji odnosi sa Albancima i sa BiH, a za Hrvate, u okviru EU, sa nekim drugim narodima. Sticajem nesrećnih devedesetih godina, u Hrvatskoj je broj pripadnika manjina sa 21 odsto sveden na 7,5, a broj Srba sa 11,2 na 4,5 procenata – naveo je dr Jović, ističući da je paradoksalno i sramotno i za srpsku i za hrvatsku zajednicu da se danas o našim temama piše više izvan naših zemalja.

Milan Radanović – izvršni urednik časopisa „Tragovi“ predstavio je sadržinu prvog broja „Tragovi“ u kojem je uvodnik dr Jović, zatim studijski tekst arhiviste Dimitrija Birača o privrednom razvoju Vukovara, koji je najveći privredni razvoj imao u periodu SFRJ. U časopisu je i svedočenje Bogdana Petrovića, najstarijeg preživelog logoraša iz koncentracionog logora Jasenovac, kao i niz drugih tema.

Bojan Panaotović, direktor Kulturnog centra Novog Sada i sociolog, naglasio je da ovaj časopis „Tragovi“ treba da dopre do istoričara, geopolitičara, politikologa, filozofa, ljudi zaposlenih u KCNS i Arhivu Vojvodine „da pročitamo, nešto naučimo i da postanemo bolji ljudi, bolji Srbi i Hrvati nakon toga“.

– Ne treba da prolivamo krv, da se svetimo, ne trebaju nam novi Jasenovci, Jadovna i Srebrenice, nego nam trebaju mir i suživot. Običnom, prosečnom Hrvatu treba objasniti da nije pitanje negovanja mržnje i šovinizma samo teorijsko, apstraktno i političko pitanje. Treba da negujemo suživot, da živimo kao dva normalna suseda. Tamo gde dva suseda dobro sarađuju, postoje prosperitet, zajedništvo i duh normalnosti – kazao je Panaotović.

Izvor: KCNS

POKOLj - Naziv za sistematski državni zločin genocida počinjen nad pravoslavnim Srbima tokom Drugog svetskog rata od strane Nezavisne Države Hrvatske na cijelom njenom teritoriju.
POKOLj – Naziv za sistematski državni zločin genocida počinjen nad pravoslavnim Srbima tokom Drugog svetskog rata od strane Nezavisne Države Hrvatske na cijelom njenom teritoriju.

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top