arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Владимир Умељић – како су Срби постали Хрвати?

26. август 2019.

Како је текло „ишчезавање“ Срба западно од Дрине у Краљевини СХС, потом у Краљевини Југославији, као и у Титовој комунистичкој држави, у земљама од којих ниједна није била отворено папофилна, напротив. Србофобија је основ хрватског идентитета. То видимо сваки пут кад се Хрватска показује у свом правом светлу: од дочека фудбалера после Мундијала 2018. преко неоусташког оргијања у Книну поводом „Олује“ све до забране фестивала ојкања у Петрињи. Чињеница је да је ова мржња често плод конвертитског синдрома: многобројни данашњи Хрвати су потомци покатоличених Срба. То је био повод да разговарамо с нашим угледним геноцидологом др Владимиром Умељићем, чија нова књига разматра управо ову битну историјску тему. „Балкански гамбит Ватикана“,

Дачић: Хрватско друштво дотакло дно, Европе ћутке посматра насиље над Србима

22. август 2019.

„Кад практично легализујеш поклич ‘за дом спремни’, протјераш ћирилицу, а Србе оставиш без струје и то у родном крају ‘свог’ Николе Тесле, онда постаје природно да разуларени хулигани упадну у кафић и почну да туку чак и дјецу само зато што гледају Звезду“. Mинистар спољњих послова Србије Ивица Дачић оцијенио је да су напади на Србе код Книна резултат дугогодишњег ‘флерта’ актуелне хрватске власти са усташтвом и величања злочина над Србима. „Кад практично легализујеш поклич ‘за дом спремни’, протјераш ћирилицу, а Србе оставиш без струје и то у родном крају ‘свог’ Николе Тесле, онда постаје природно да разуларени хулигани упадну у кафић и почну да туку чак и дјецу само

ГОДИШЊИЦА ТЕШКОГ ЗЛОЧИНА НАД ЦАПРАШКИМ СРБИМА

22. август 2019.

Један од најтежих злочина над Србима на подручју општине Сисак у рату деведесетих година догодио се на данашњи дан 1991. године, када су хрватске јединице у раним јутарњим часовима у транспортерима са ознакама ЈНА протутњале кроз седам цапрашких српских села и насумице пуцајући на локално становништво убиле 15 цивила, а више десетина ранили. У њиховом крвавом походу зауставили су их мјештани Брђана, који су се, чувши пуцњаву кроз друга села, на брзину организовали и поставили успјешну засједу, саопштио је данас Документационо-информациони центар „Веритас“. Најмлађа међу убијенима Жељка Боиновић /23/, по занимању текстилна радница, устријељена је кроз прозор у кући свог дједа Милоша Вранешевића у Tрњанима. Сви убијени, осим Жељке, били

Устaшки вeликaни

19. август 2019.

Унaтoч прoгрaму пo кojeм ћe студeнти учити o нoтoрним устaшaмa, студиj ‘Дeмoгрaфиja и хрвaтскo исeљeништвo’ oву jeсeн пoчињe с рaдoм. Из Mинистaрствa joш нису дoбили oдлуку Нaциoнaлнoг виjeћa, aли кaжу дa je зaтрaжeнa тe дa ћe нaкoн oдoбрeњa уписaти студиj у Уписник. Успркoс низу нejaснoћa вeзaних уз нoвoпoкрeнути студиj ‘Дeмoгрaфиja и хрвaтскo исeљeништвo’, кao и нa joш увиjeк нeриjeшeн стaтус Хрвaтских студиja гдje би сe oд руjнa трeбao извoдити, oд љeтa je ипaк пoчeo упис студeнaтa нa нajaвљeну студиjску групу. Пише: Горан Борковић Прeмдa би сe у нeким срeђeниjим држaвaмa мoглo oчeкивaти дa ћe свeучилишнo и држaвнo вoдствo joш jeднoм – бaрeм нaкoн писaњa Нoвoсти приje мjeсeц дaнa – прeиспитaти

У СПОМЕН-МАУЗОЛЕЈУ СРБИМА СТРАДАЛИМ ОД УСТАША: Ћутање о жртвама је још један злочин!

18. август 2019.

На Дрини, код Вишеграда, никао маузолеј који чека освећење. Добротвори Спасоје Албијанић и Миодраг Давидовић Дака подигли белег. Спомен-маузолеј, на Старом Броду, на Дрини, код Вишеграда, посвећен српским жртвама од усташких злочиначких руку у пролеће 1942. године, који су подигли добротвори Спасоје Албијанић и Миодраг Давидовић Дака, још само чека освећење, које би требало да предводи патријарх српски Иринеј, као и велику државну церемонију. Изградња и уређење спомен-маузолеја су окончани на време. Академик САНУ Матија Бећковић је живо пратио изградњу тог белега на Дрини и каже да га радује што је посао приведен крају и што ће „на многаја лета да сведочи о страдњу недужних српских, цивилних жртава, од усташке

Дејан Ристић: Најављена журка на платоу испред Гроба незнаног јунака скандал невиђених размера

16. август 2019.

Од више забринутих пријатеља управо добијам информацију да је 25. августа на платоу испред Гроба незнаног јунака планирано одржавање јавног скупа, односно рејв журке. Организатор догађаја је ,,TIME : CODE“, а најављен је и наступ извесног Дениса Хорвата. Из ,,TIME : CODA“ саопштавају и то да је циљ организације ове журке промовисање културног наслеђа Србије (!!!). Ово је скандал невиђених размера јер би то значило да смо досегли и онај стадијум људског и моралног суноврата који подразумева да ћемо играти и певати на нечијем гробу. Играјући на Гробу незнаног јунака ми бисмо, истовремено, заиграли и на Газиместану, Иванковцу, Мишару, Делиграду, Чегру, Љубићу, Церу, Колубари, Крфу, Виду, Зејтинлику, Кајмакчалану, Шумарицама, Јајинцима,

Михаило Меденица

Србија јесте починила геноцид!

15. август 2019.

Једини геноцид који никад порећи нећу јесте онај који се заиста збио – над мојим родом и геноцид рода мог над сећањем о томе како је Србин вазда бирао распеће пре неголи постељу. Пише: Михаило Меденица Србија јесте починила геноцид. Један од најстрашнијих и најбезумнијих – неопростив геноцид над сећањем! Сећањем на страдања рода свог! Сећањем на историју јама, вртача, поља, логора, вешала, кланица, стратишта без броја и имена. Сећањем да се крштавамо именима предака којима се гроб не зна! Живи смо споменици својим прађедовима… Сећањем да се о задушницама ово мало Србља сабере да уз воштаницу оћути с великом Србијом! Великом, небеском, страдалничком и мученичком. Више нас је под

Свијећа Фото: РТРС

Свети Ранђел 1944.

9. август 2019.

Посвећено Јелици Митровић, професорки Немачког језика у Гимназији чију су мајку стрељали партизани по уласку у Лесковац у октобру 1944. године. Увек када одемо на гробље моја мајка и ја посетимо породичну гробницу велетрговца Митровића и мајка положи букет цвећа на – ЊЕН гроб. Само то – положи цвеће на ЊЕН гроб. Затим неколико минута стојимо – ћутећи. Знао сам да моја мајка док стојимо крај гроба – плаче. Тај плач се није чуо. Али, ја сам знао да плаче јер је из ташне вадила марамицу и брисала сузе. А знао сам то и по томе што је њена рука којом је држала моју руку дрхтала са прекидима – онако

Усташки злочин над српским народом у Пребиловцима у Херцеговини (трећи део)

8. август 2019.

Отварање jама, сахрана усташких жртава и градња Спомен храма у Пребиловцима, посвећеног новомученицима, поред старих и нових усташа, сметало jе и другима, у земљи и иностранству, чиjи jе главни политички циљ био разбиjање Југославиjе по авноjевским шавовима, на српску штету и несрећу. Ови догађаjи откривали су, дотле сакривену или замагљену истину о ужасном страдању Срба у Независноj Држави Хрватскоj, чиjу су обнову многи тада спремали. Кости из jама су упозоравале да би такви планови били, не само неправедни него и опасни. Такође, тек развиjеном култу Међугорjа, одjедном jе запретила срамота. Испало jе да се мноштво ходочасника из целог света клањало селу чиjи су мештани, у jами поред села, затрли све

Одаловић: У току идентификације тијела 400 Срба убијених у „Олуји“

6. август 2019.

Предсједник Комисије Владе Србије за нестала лица Вељко Одаловић изјавио је да је у току идентификација 400 тијела жртава страдалих у акцији хрватске војске и полиције „Олуја“ 1995. године, која су ексхумирана у Хрватској, те да је готово извјесно да је ријеч о Србима. Вељко Одаловић (Фото: Медија центар Београд) – Што се тиче `Олује` и гробница које смо ми до сада пронашли, на око 1.200 ексхумација смо присуствовали као Комисија Републике Србије. Ми смо до сада 800 тела идентификовали, још око 400 тела је у поступку и извесно је да су то Срби, немамо дилему. Треба више воље, треба више динамике – рекао је Одаловић за ТВ „Хепи“. Он

У Пребиловцима Дан Светих новомученика (ФОТО)

6. август 2019.

У Пребиловцима се обиљежава Дан Светих новомученика пребиловачких и доњохерцеговачких. У Храму Христовог Васкрсења служена је света литургија. Пребиловци, литургијаФото: РТРС У првим данима августа 1941. године, усташе су на кућном прагу убиле или живе, у јаму Шурманци, бациле више од 800 мјештана овог села, углавном жена и дјеце. Пребиловци, литургија (Фото: РТРС) Нјегова светост патријарх српски Иринеј освештао је 8. августа 2015. године Храм Васкрсења Христовог који је саграђен у знак сјећања на 4.000 Срба из доње Херцеговине страдалих од усташа у Другом свјетском рату и бачених у јаме, чије су кости миниране 1992. године у Спомен-костурници која се налазила на мјесту данашњег Храма. По повратку Срба у Пребиловце,

Усташки злочин над српским народом у Пребиловцима у Херцеговини (други део)

6. август 2019.

Дубравско село Опличићи коjе се налазе поред пута Чапљина-Столац, било jе мета усташке акциjе у исто време кад и Пребиловци. У овом селу убиjено jе око 160 Срба, углавном мушкараца стариjих од 15 година, али jе међу жртвама било и жена и деце. После мучког препада од стране комшиjа муслимана и Хрвата, опличићки Срби су прво затворени у зграду Дуванске станице на Домановићима. После понижавања и премлаћивања, везани жицом по двоjица, камионима су спроведени до jаме у оближњем Бивољем брду, у коjу jе већ био бачен велики броj Срба о Видовдану и после њега. Како се jама налази стотинак метара од пута за Мостар, бацање jе вршено ноћу, у мањим групама. Злочинци-jамари били су комшиjе,

Пребиловци -два пута убијени и заборављени

5. август 2019.

Усташки злочин над српским народом у селу Пребиловци у Херцеговини jе без примера и jедан jе од наjгорих и наjсрамниjих догађаjа у људскоj историjи. Да припадаjу неком другом народу, Пребиловци би били познати и поштовани у целом свету и заштићени у сваком погледу, попут Аушвица, Хирошиме, села Лидица у Чешкоj… Овако, пошто су српски, заборављени су и запостављени од свих, нажалост и од самих Срба. Већини жртава нацизма и фашизма из Другог светског рата обезбеђено jе поштовање и заштита. Постоjе посебни музеjи посвећени њима где им светски државници и друге значаjне личности указуjу поштовање. На међународном нивоу постоjе посебни дани посвећени овим жртвама, о њима говоре многе публикациjе и филмови, а они коjи

Календар геноцида: 06. август. Годишњица страдања Срба са Кордуна и Лике

5. август 2019.

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у Другом свjетском рату: Мехино стање, на граници Слуњског и Кладушког котара. Раниjе ископани ровови jугославенске воjске за одбрану домовине послужили су усташама Независне Државе Хрватске за масовно губилиште српског народа. У времену од 30. jула до 14. аугуста 1941. године убиjено jе на овом стратишту 7.000 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гоjковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Риjеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убиjено jе 4.000 српских сељака. Велика Кладуша, Српска православна црква, мучилиште и губилиште Срба, њих више од 2.450 у времену од 30. jула

Рођендан

4. август 2019.

Рођен сам 4. августа 1995. године, већ сам добро загазио у четрдесет и неку, не сјећам се која је била, али памтим да сам се тада родио, ја и мој ћаћа и матер и моја Анђа и дјете од пет година, пет година рата… пет година одрастања. Нико ми никада није казивао да се може човијек у годинама родити и прогледати, осим што се могло чути од попа Душана који би грдио чељад да се још родили нијесу, иако су се крстили поодавно, то би зна у љутњи, кад би ко опсова или врагета у његовој близини. Ето тако и не памтим колико ми је било година када сам се

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА