arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Вештак из Србије указује да Главаш није крив за убиство Чедомира Вучковића

12. јун 2020.

Међу бројним судским поступцима који су прекинути због коронавируса је и онај против Бранимира Главаша и других оптужених за ратни злочин над српским цивилима у Осијеку 1991. године, од којих је најпознатији случај „Гаража”, односно смрт Чедомира Вучковића, наводног атентатора на Главаша, пише „Јутарњи лист”. Главаш и његова одбрана су све време тврдили да он нема везе са тим убиством, а сада одбрана има и налаз судскомедицинског вештака који тврди да су за Вучковића смртоносни били хици које је у њега испалио Крунослав Фехир, сада већ бивши крунски сведок који је у више наврата дао исказ пред судом. Пред хрватским судом то је спреман да потврди и професор др Ђорђе Алемпијевић, експерт

Саво Штрбац: Сећање на НАТО злочин у Сурдулици

8. јун 2020.

Они који су наређивали или убијали старце и децу по старачким домовима и избегличким камповима, за почињени злочин морају и одговарати. У току ноћи 30/31. маја 1999. НАТО авиони у „хуманитарној мисији”, названој „Милосрдни анђео”, у Сурдулици су бомбардовали Геронтолошки центар, Санаторијум за плућне болести и павиљон у којем су биле смештене избеглице из Републике Српске Крајине. Том приликом је убијено 20, а повређено 88 особа. У записнику о увиђају, који је трајао од 1. до 3. јуна 1999, заведеним код Општинског суда у Сурдулици, под бројем Кр.113/99, утврђен је идентитет 16 „скупова делова лешева”: Малобабић Милена, рођ.1979. у селу Горњи Сјеничак, општина Војнић; Малобабић Босиљка рођ.1946. у селу Кључ,

У Сребреници обиљежено 77 година од усташког злочина над више од 250 Срба (ФОТО)

8. јун 2020.

У Сребреници је обиљежено 77 година од усташког злочина над више од 250 Срба у овом мјесту и оближњем селу Залазје, почињен другог и трећег дана Тројичиндана 1943. године. Парастос је служен код спомен-костурнице у Сребреници, док ће код спомен-крста бити одата почаст страдалима и положени вијенци. Тачан број настрадалих и сахрањених у спомен костурници у Сребреници, никада није утврђен. Извор: РТРС

Црква Преображења Господњег у Загребу

Хрватски генерали оптужују Туђманове наследнике за лов на „усташке змије”

8. јун 2020.

Група од 16 пензионисаних генерала хрватске војске оштро је критиковала политичке гарнитуре које су, како кажу, наследиле Туђмана на кормилу државе и лично поново откопали ровове, пуни жара и заноса у тражењу „усташких змија”. Њихово понашање, сматрају генерали, је несхватљиво у, како кажу, слободној, самосталној и демократској Хрватској у односу према жртвама Другог светског рата, послератног периода и комунистичког система. У отвореном писму јавности, поводом пресуде Високог прекршајног суда о употреби усташког поздрава „за дом спремни” у песми Марка Перковића Томпсона, генерали наводе да се у Домовинском рату није питало „на чијој су страни били наши очеви и дедови у 2. светскоме рату”, преноси Танјуг. Истичу да су Хрватску, поносну

Princip_sprzene_zemlje_Medacki_dzep_poslije_napada_hrvatske_vojske.jpg

Kрмпотић ослобођен за убиства ратних заробљеника током операције “Медачки џеп”

13. мај 2020.

Врховни суд Хрватске потврдио је пресуду којом је ратни заповедник извиђачке чете 9. гардијске бригаде “Вукови” Јосип Kрмпотић осуђен на три године затвора због паљења и уништавања кућа у српским селима током операције “Медачки џеп” 1993. године, а ослобођен је за убиства ратних заробљеника. Врховни суд је, не откривајући идентитет окривљеног, објавио да је одбио жалбе и потврдио првостепену пресуду Kрмпотићу коју је загребачки Жупанијски суд донео у октобру 2016. године, преноси Хина. Kрмпотић ослобођен за убиства ратних заробљеника током операције “Медачки џеп” Kрмпотић је тада, због ратног злочина над цивилима у акцији “Медачки џеп”, осуђен на казну блажу од најмање законом прописане због низа олакшавајућих околности. Истовремено је ослобођен

Знате ли да су у Операцији Бљесак почињени ратни злочини?

10. мај 2020.

Бљесак се дефинише као нагло повећање зрачења (од рендгенског до радиоактивног) у ограниченом подручју Сунчеве атмосфере, које траје од неколико минута до неколико сати. Извор: AUTOGRAF.HR ; Аутор: Иван Зидаревић ; 09. мај 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Бљесак који видимо на небу често је један вид пражњења атмосферског електрицитета које се огледа у виду светлосног бљеска који долази са одређеним праском на небу. Kако нам је Руђер Бошковић синоним за Бошковићеву

ЛОГОР ДРЕТЕЉ: 28 година од оснивања злогласног хрватског мучилишта (ВИДЕО)

10. мај 2020.

Логор „Дретељ“ био је хрватски концентрациони логор у Босни и Херцеговини, близу Чапљине који су формирале паравојне јединице босанских Хрвата: Хрватске одбрамбене снаге (ХОС) и Хрватско Вијеће Одбране у периоду од 1992-1994. године током ратова и распада Југославије, гдје су смјештани углавном Срби, касније и босански муслимани и други нехрватски цивили. Овај логор је био један од најужаснијих на подручију бивше Југославије. О свим ужасима који су се дешавали у овом логору 2007. снимљен је и документарни филм „Мученици – Дретељ“ у коме су говорили они логораши који су преживјели. У овом логору је била заточена и др. Олга Драшко. Хашки Трибунал никада посебно није процесуирао овај случај, док Тужилаштво

Срби из масовне гробнице нестали без иједног трага

5. мај 2020.

Доњи град београдске тврђаве крије страшну тајну о нашим страдањима у логору Јасеновац. Уморени у НДХ и покопани код Куле Небојше “измештени” без писаних трагова Жртве злогласне Независне Државе Хрватске из Другог светског рата плутале су Савом из правца многих стратишта у НДХ до самог завршетка реке и њеног ушћа у Дунав. Када се са речне површине отопио зимски лед 1942. године, пред очима Београђана испливали су деформисани и изобличени лешеви оних који су на овај, језив начин стигли до града. Недавно је на овај потресни догађај подсетио академик Србољуб Живановић, у интервјуу за “Новости”, када је поменуо да су тела неких од жртава била покопана у масовне гробнице које

Ратко Дмитровић

Заборављена задарска „Кристална ноћ”

2. мај 2020.

Ових дана у центру Задра можете наићи на поруку Србима коjа подсећа на далеку прошлост тога града, на jедног човека коjи jе у Задру ударио темеље мржње према православљу, али и на догађаj од пре само двадесетпет година коjи jе био реприза нацистичког дивљања десетог новембра 1938. године Напомена: Прилог је објављен 2011. године. Постоjи у Хрватскоj неколико места где Срби живе од добре воље већинског становништва. Ако нису љути на некога код куће, на Хашки трибунал, на Енглезе коjи Хрватску – Загреб jе у то убеђен – коче на путу у ЕУ, Хрвати ће пронаћи другу занимациjу, али у случаjу и наjмањег затезања националних жица, дирања у „свету хрватску ствар“ (има их

ОБИЉЕЖАВАЊЕ СТРАДАЊА ПРИПАДНИКА ЈНА У САРАЈЕВУ БЕЗ ПРИСУСTВА ГРАЂАНА

2. мај 2020.

У насељу Миљевићи у Источном Сарајеву сутра ће бити обиљежно 28 година од страдања припадника ЈНА Добровољачкој улици у Сарајеву 2. и 3. маја 1992. године, али без присуства грађана због ванредног стања изазваног епидемијом вируса корона и актуелне забране масовног окупљања. Најужа делегација Републике Српске ће у 11.00 часова положити вијенац код Спомен-крста у насељу Миљевићи, саопштено је из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Српске. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић подсјетио је да је 2. и 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву извршен злочин над припадницима ЈНА, када су убијена 42 војника, рањен 71, а 207 заробљено и мучено у логорима. Милуновић

СПУШТЕНИ ВИЈЕНЦИ У РИЈЕКУ САВУ

1. мај 2020.

ГРАДИШКА, 1. МАЈА /СРНА/ – У ријеку Саву код моста у Градишци спуштени су вијенци у знак сјећања на све убијене и прогнане Србе из западне Славоније током хрватске војно-полицијске акције “Бљесак” 1995. године. Вијенце су у ријеку Саву спустили предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић, српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић, градоначелник Градишке Зоран Аџић, те представници Срба избјеглих из западне Славоније. Претходно су положени вијенци на спомен-плочу српским жртвама из западне Славоније. Вијенце су положили Цвијановићева, Додик, Милуновић, Аџић, те представници Срба избјеглих из западне Славоније. Хрватске војно-полицијске снаге 1. и 2. маја 1995. године извршиле су акцију “Бљесак” на западну Славонију,

Крста Жарковић

Жарковић: Ни након 25 година нико није одговарао за злочине у акцији “Бљесак”

30. април 2020.

Предсједник Удружења протјераних Срба из Западне Славоније Крста Жарковић изјавио је Срни да ни након 25 година од егзодуса Срба са тог подручја нико није одговарао за почињене злочине, али да ово удружење неће одустати од намјере да се процесуирају одговорни за злочине у акцији хрватске војске и полиције “Бљесак”.  “Удружење неће никад одустати од намјере да се лицу правде приведу и процесуирају одговорни за ратне злочине почињене над Србима у Западној Славонији у операцији хрватске војске и полиције Бљесак 1995. године”, нагласио је Жарковић. Жарковић је рекао да ће у петак, 1. маја, у Градишци бити обиљежено 25 година од егзодуса Срба из Западне Славоније, али да ће то

ВЕРИТАС: Годишњица страдања Срба из Западне Славоније 1. и 2. маја 1995. године

30. април 2020.

Првог маја 1995. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију, под кодним називом “Бљесак”, на српску област Западна Славонија, у саставу Републике Српска Kрајина (РСK), у вријеме када је ова област била под заштитом УН-а ( UNCRO – Сектор “Запад”). Против западнославонских Срба, са око 15.000 житеља и са око 4.000 војника, кренуло је више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага. Заштитне снаге УН-а, на вријеме упозорене од стране хрватских генерала, повукле су се на безбједна мјеста, препуштајући своје штићенике на милост и немилост агресору. Народ западне Славоније, сјећајући се Јасеновца из ‘41. и Пакрачке Пољане из ‘91, кренуо је у егзодус према Српској. На путу према “мосту спаса” до

ОБИЉЕЖЕНО 28 ГОДИНА ОД ВЕЛИКОГ СТРАДАЊА СРБА НА ВАСКРС НА ЧАРДАКУ КОД ДЕРВЕНТЕ

27. април 2020.

У Спомен-комплексу Чардак код Дервенте јуче је обиљежено 28 година од великог страдања 37 Срба које су на Васкрс 1992. године убили припадници ХВО-а и паравојних хрватско-муслиманских формација и угасили неколико породица. Начелник општине Дервента Милорад Симић истакао је да је на Васкрс 1992. године извршен погром над људима и да су убијени српски цивили. Он је истакао да су то били људи који нису ни у једну туђу кућу ушли, већ су само чували своју, а цијена чувања свог прага била је велика, што Дервента неће заборавити. Симић је рекао да се ове године сјећање на страдале Србе обиљежава под посебним условима због вируса корона, а претходних година било

ПАРАСТОС ЗА 88 СРПСКИХ ЖРТАВА ЕКСХУМИРАНИХ ИЗ МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ

27. април 2020.

На градском гробљу у Броду јуче је служен парастос за 88 Срба који су убијени током окупације ове општине и бачени у масовну гробницу, откривену тек послије ослобођења града у одбрамбено-отаџбинском рату. У складу са наредбом Републичког штаба за ванредне ситуације није било масовнијег окупљања на гробљу. Предсједник Предсједништва Борачке организације Брод Зоран Видић рекао је Срни да су међу убијенима били цивили и војска и да је прва ексхумација обављена у периоду од 26. априла до 14. маја 1993. године, када су идентификована 44 тијела. “То је била највећа масовна гробница откривена након уласка у Брод, а пронашли смо још шест мањих гробница”, рекао је Видић. Он је подсјетио

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Даница

И Даницу Бошковић, старију Цвитину ћерку, животна лађа је понијела далеко од

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА