Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu.

 

Svedok priča kako je Armija BiH ubijala srpsku decu!

Datum objave: subota, 16 januara, 2021
Veličina slova: A- A+

Zoran Raković, svedok stradanja Srba od strane jedinica Nasera Orića u Skelanima u svom svedočenju za naš portal „Srbin.info” otvara svoju dušu i priča o stravičnim zločinima koje su jedinice Armije BiH (Bošnjaka) počinile nad srpskim civilima u Skelanima 16.01.1993.g: „Skelani-Republika Srpska 16. januar 1993. godina-dan stradanja i patnje jednoga naroda!

Foto: Privatna arhiva
Foto: Privatna arhiva

Zoran Raković, svedok stradanja Srba od strane jedinica Nasera Orića u Skelanima u svom svedočenju za naš portal „Srbin.info” otvara svoju dušu i priča o stravičnim zločinima koje su jedinice Armije BiH (Bošnjaka) počinile nad srpskim civilima u Skelanima 16.01.1993.g:
„Skelani-Republika Srpska 16. januar 1993. godina-dan stradanja i patnje jednoga naroda!

Tog dana reci Drini i njenome mostu koja spaja Skelane(Republika Srpska) i Bajinu Baštu (Republika Srbija) poginulo je 35 Srba koji su tog jutra spas potražili bežeći u Srbiju iz pravca Skelana. Ostali broj njih 34 je poginulo na svojim kućnim pragovima u Skelanima nemajući nikakvu šansu da prežive. Nekolicina njih je zarobljeno i odmah nakon toga mučki ubijeno (samo je 4 slučaja zarobljenih koji su kasnije živi razmenjeni)!

Skelani,Ćosići,Crvica,Kalimanići su mesta u opštini Srebrenica (Republika Srpska) koja je tog dana odnosno jutra u 4 i 30 posetila smrt. Ne onakva kako je zamišljamo sa sve „kosom u ruci i crnim plaštom“ već stravičnija, jezivija…baš onakva kakva samo iz pakla može da dođe! A pakao i njegov izvor u to vreme je bio u Srebrenici.

Zoran Raković
Zoran Raković

Naime, horde koljača i unezverenih zveri pod vođstvom Nasera Orića imale su samo jedan zadatak:Đavolju strelu da odapnu ka Pravoslavnom Krstu ma gde se na toj teritoriji i nalazio! Na najveće Pravoslavne praznike đavo je lično slao svoju vojsku da satre Krst i sve one koji ga nose na grudima. Trebalo je uništiti sve ono što krst predstavlja: simbol vere, postojanja, stradanja,simbol opstanka!

Primeri koje ću sada navesti desili su se na opštini Srebrenica: -Zalazje, Sase, Biljači i Zagonima na Petrovdan 1992. godine, ukupan broj nastradalih 69-Srba , -Kravica, Božić 1993. Godina, broj nastradalih Srba-49.

Ostali slučajevi su uglavnom bili neposredno posle ili pre velikih Pravoslavnih praznika . 3.500 Srba pravoslavne vere na područiju opštine Srebrenica je platilo glavom vernost pravoslavlju i nemenjanja vere pa i po cenu ovozemljaskog života!

Krvavi pir đavola slavio je tada pobedu nad srpskom nejači. Svedok ovoga što ću vama sada i napisati i sam sam bio. Gordana Sekulić (30) širila je ruke poput krila tog dana štiteći od kuršuma svoju malu dečicu. Majka je očajnički želela da sačuva svoje gnezdo, svoje potomstvo. Pogođena s leđa, u vrat, na polovini mosta pala je mrtva.

Čuo sam samo krik: „Spasavajte mi decu!“ Gligić Aleksandar,na moje oči preplivava Drinu,silan mladić-lav,što bi naš narod rekao…kako se dokopao desne obale postao je dostupan snajperu i jednim metkom u vrat je na licu mesta ubijen.

Imao sam utisak da mi se srce odronilo kad sam video kada je Milica Dimitrijević u policijsku stanicu unela mrtvog sina Aleksandra. Imao je samo pet godina. Glava mu je bila razneta, mozak je curio po njenim rukama. Njega je ostavila i vratila se po sina Radisava (10) koji je bio teško ranjen. Prebačen je na VMA u Beograd, ali ni njemu pomoći nije bilo.

Četrnaestogodišnji dečak je vozio devetoro dece. Bežali su ka mostu. Njihov put je prekinuo rafal u centru Skelana, svega dvesta metara od mosta, od spasa, pogođeni su braća Dimitrijevići. Pogođeni su iz blizine, a da ruka onog ko je pucao nije zadrhtala iako je video da puca u goloruku decu.

A danas nama sude. Ne nama živima već Srbima poklanim i postradalim od ruke đavola lično i njegovog vojnika Nasera Orića. Žrtvu pretvaraju u zločinca a zločinca u žrtvu. Svi postradali Srbi su krivi, a oni preživeli su zločinci, to je, na žalost, istin belosvetskih moćnika.
Poruka naša sudijama,tužiocima i dželatima Srba i srpskoga naroda treba da bude: Kada nam sudite, sudite nam po bolu koji svet oseća kada gleda svoje nevine žrtve po pariskim ulicama, u Njujorku… A mi Srbi znamo kako ćemo,jer nije bilo zla koje nije ovuda prošlo, nije bilo zla kome se nismo suprotstavili i koje nismo pobedili! Tako će biti i ovaj put.

Izvor: SRBIN INFO

Vezane vijesti:

Zločini muslimana pod Orićevom komandom (1)

Put po zgarištu

Mihailo Medenica: Zaboravljenom anđelu – Slobodanu Stojanoviću

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top