Zločin Архиве - Страница 109 од 172 - Јадовно 1941.

Милан Басташић: У СУСРЕТ ГОДИШЊИЦИ ПРОБОЈА ЈАСЕНОВАЧКИХ ЗАТОЧЕНИКА, АПРИЛА 1945. ГОДИНЕ

21. април 2020.

Поставка Јасеновца на Цвјетном тргу у Загребу у режији СНВ – догађање се везује за датум пробоја јасеновачких логораша априла, 1945.године. Не могу да схватим, а вјерујем да ме аутори, организатори и покровитељи тих догађања не би могли увјерити у потребу, да се некаква произвољна и некритичка импровизација логора Јасеновац поставља ван Јасеновца. Не ради се овдје о презентацији докумената правне регулативе НДХ, о оснивању, функционисању и по њима о сврси постојања и дјеловања тога логора. Напомена: Овај прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб , априла мјесеца 2012. године Не ради се о приказу – изложби кољачких ножева, маљева, жељезних шипки, мацола којима су службене „постројбе НДХ“ кроз

ЗЕМА

21. април 2020.

Колико треба бити нечовек и убити ненаоружаног војника од деветнаест година на одслужењу обавезног војног рока док безбрижно игра билијар? – Друже поручниче… Окренух се да видим ко је. Војник мало нижи од мене, у тамно маслинастој униформи коју су у нашој јединици носили диверзанти, са беретком на глави коју су тада носили само припадници војне полиције и специјалних јединица. Стајао је у ставу мирно и поздрављао ме десном руком принетом слепоочници. Мислим да нисам имао беретку на глави јер смо се налазили унутар зграде позадинског дела Команде 2. војне области у Сарајеву, па сам само климнуо главом. Извор: БУНАРБЛОГ ; Аутор: Жељко Пантелић, 29. априла 2013. НАПОМЕНА: Сви наводи

Обиљежено 78 година од усташког покоља Срба у Бијелом Потоку (ФОТО)

20. април 2020.

У спомен-комплексу у бањалучком насељу Бијели Поток служен је парастос и положени вијенац поводом обиљежавања 78 година од страдања 54 Срба из тог мјеста које су на православни Васкрс априла 1942. године свирепо убиле усташе. Ове године због сузбијања ширења вируса корона у Репубици Српској није било већег окупљања грађана на обиљежавању овог догађаја. Парастос је служио свештеник Епархије бањалучке, а вијенац су положили представници Удружења породица, потомака и поштовалаца жртава усташког терора “Бијели Поток”. Предсједник Удружења породица, потомака и поштовалаца жртава усташког терора “Бијели Поток” Бранко Милинковић, чији су чланови породице убијени у Бијелом потоку, рекао је раније да се сваке године, другог дана Васкрса, у Бијелом Потоку окупе

Дубровник у НДХ

20. април 2020.

Дубровник је бомбардован 6. априла 1941. Град је бранила противавионска батерија на Монтовјерни. Велики број добровољаца пријављивао се али их војска није примила. Извор: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА ; Аутор: САША НЕДЕЉКОВИЋ ; април 2019. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. После расула војске фрањевац отац Тома Томашић са групом домагојаца разоружавао је на градским вратима од Пила војнике који су ишли својим кућама. Оружје је преносио у усташке центре. Прве немачке моторциклисте 17. априла 1941.

Прнџа

15. април 2020.

И овај запис датира из љета 1990. године. Живот јој је понајвише прошао у самотињи и чамотињи. Сад самује у Чапразлијама. Сува као грана и лака као перце, а још се не повија под бременом од седамдесет и пет година. Живи од доласка до доласка сина којег је живот одавде испод Дрине одвео и удаљио. Криво јој што унука не може чешће виђати, али се не жали — навикла на патњу и одрицање. Док говори, стално је загледана некуд у даљину, доље низ Ливањско поље, низ само њој знане и видљиве друмове низ које су толики њени, драги и блиски, неповратно отишли и нестали у крвавим тминама и животним маглуштинама:

Деса Ђурић (79), мајка херој Републике Српске

13. април 2020.

Послије готово 25 година откако је нестао, 27. маја 1995. године, на Озрену, у офанзиви муџахедина и такозване Армије БиХ, напокон, свој гроб и смирај у родним Kокорима, код Прњавора, пронашли су посмртни остаци тада двадесетогодишњег Ненада (Милована) Ђурића (1975), припадника Прњаворске лаке бригаде Војске Републике Српске. Херој мајка, Деса Ђурић (79), дочекала је да у земљу положи и свог трећег сина. А, Српску су бранили сви њени синови: Перо (1970), Небојша (1973) и Ненад (1975). Требало је и треба то издржати, трагедију за трагедијом. Губитак за губитком. Четири заредом. Још прије рата, 1981. године, изненада, Деса је остала без животног сапутника Милована. Са овог свијета отишао је у 42.

Зорица Ђоковић: На Крсном путу

13. април 2020.

Христос је знао за шта и за кога невин умире. Нисам сигурна да су наши стари знали разлог свог страшног умирања говорећи и вјерујући да „неће крст на крст”. А ударио је. Крст. На Крст. Идући јадовничком стазом, тим велебитским Крсним путем или Улицом суза, али и сваком другом од безброј стаза и пруга српског мучеништва, покушавамо замислити голготску пасију наших предака. Замишљамо бол и јауке, жеђ и зној, сузе и крв. Питамо се о чему су размишљали, чему су се надали, кога су се сјећали. Да ли су знали да и Он скупа с њима иде у ту страшну смрт? Јер, ишао је, наравно, док су нас, од Њега

Сандра Благић: На Шушњару

12. април 2020.

О Ђурђевдану 1941. године, дошло је до првог оружаног обрачуна између обичног српског сељака и усташа. Хрвати и Mуслимани су упали у село Кијево, са намјером да прекину обиљежавање крсне Славе. Није им пошло за руком те су лажирали причу како се већа група четника окупља и спрема отпор. Њемачки извјештаји свједоче да су Срби, наоружани примитивним ватреним али већином хладним оружјем, њих око 1000 одбили њемачко-усташки напад, убивши три њемачка војника и много више усташа. Креће Покољ над Србима! Кијевски заселак Сјенокосе нестао је у пламену. Ухапшено је 450 Срба, од којих је 100 задржано у затвору, а од тих је 27 стрељано у зору 9. маја. Њихова су

Рушевине карауле Кошаре након завршетка рата

Данас 20 година од почетка битке за Кошаре

9. април 2020.

Данас се навршила 21 година од почетка битке за караулу Кошаре на Косову и Метохији у којој је погинуло 108 српских војника у неравноправној борби са снагама терористичке ОВК, регуларне војске Албаније, уз ваздушну подршку НАТО-а. Битка за караулу Кошаре на граници тадашње СР Југославије и Албаније сматра се највећом битком у новијој српској историји у којој је нешто више од 1.000 голобрадих српских војника, без довољно муниције, бранило домовину од напада снага које су бројале између 5.000 и 6.000 Албанаца и њихових помагача. Највећи број српских снага на Кошарама чинили су војници на редовном одслужењу војног рока, просјечне старости између 19 и 20 година, а борили су се и

Мирић: Реч Покољ не оставља ни трун зазора или недоумице шта се махом догодило тадашњем Србину

2. април 2020.

У Београду је 18. марта 2019. одржана конференција за медије удружења Јадовно 1941. на тему: „ПОКОЉ“ – Терминолошка одредница за геноцид почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске. На конференцији је говорио и Момчило Мирић, представник Удружења за одбрану ћирилице “Добрица Ерић”. Транскрипт и видео запис његовог излагања доносимо у целости: Наше удружење за одбрану ћирилице „Добрице Ерић“ у потпуности и са усхићењем подржава овај предлог од оног момента када смо чули за њега и када га је господин Басташић изложио и отворио сајт. Та иницијатива, да се страдање Српског народа током Другог светског рата на територији Независне државе Хрватске назове именом Покољ довела нас је у ситуацију

Маре Петровић: Заборављена хероина Великог рата

2. април 2020.

Маре Петровић је награђена са чак дванаест одликовања, колико је задобила и рана Досад је у домаћој историографији тврђено да је чувена Милунка Савић најодликованија и жена са највећим војним чином. Случај анонимне Маре Петровић то демантује. Ова ратница преузима њен пиједестал. Без обзира на то њихова ненадмашна и непоновљива дела вечно их крунишу дивљењем и поштовањем. Оставши рано без једног родитеља, мајчине нежности, солидарности, Мара се нашла у окружењу мушкараца који су и од ње очекивали подједнака пожртвовања. Ни теже послове на њиви није одбијала. Породична хармонија изгубљена је одласком мушких чланова у четничке редове. Мара се суочила са новим искушењем оставши сама и без подршке. Све ове тегобе

Марија Тошовић из Мердара у бомбардовању изгубила ћерку и мужа : Рођење Анђелке као утеха за болне ране

1. април 2020.

Сећање жена које су 1999. године биле трудне на стрепњу где ће се и како породити: Била сам у седмом месецу трудноће када су ми убили најмилије Ником није било лако те 1999. године, када су готово три месеца нашу земљу засипале НАТО бомбе, али је женама које су у том моменту биле трудне било још теже: бригу и страх за животе нерођене деце никада неће заборавити. Уместо уз смех и звуке музике, најлепши период у животу проводиле су уз звуке сирена, у подрумима, а не у парковима и шетњама. Уз стравичне вести о смрти најближих, пријатеља и комшија, док су стрепеле како ће се и где породити, хоће ли

Иво Анић: Дјеца с Козаре

29. март 2020.

„У овој земљи не може нитко да живи осим Хрвата, а ко неће да се покрсти ми знадемо куда ћемо с њим. Данас није грехота убити и мало дијете које смета усташком покрету. Сву српску гамад од 15. година па навише ми ћемо без грижње савјести поубијати, а њихову дјецу смјестити у обитељи која ће их одгојити као добре католике. Узмимо стројнице у руке и таманимо их све до колијевке, све оно што је против усташке власти и државе.“ Аутор: Иво Анић Извор: tacno.net ; НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од

Масовна гробница жртава села Кометник и Добрић, убијених 1942. у Воћину

Злoчинaц Стиeр

26. март 2020.

Устaшки пукoвник Ивaн Стиeр, дjeд Дaвoрa Ивe Стиeрa, зaпoвиjeдao je jeдиницaмa кoje су пoчинилe мaсoвнe злoчинe нaд Србимa из Слaвoниje. Припaдници њeгoвe бojнe 1942. убили су 229 мjeштaнa Дeрeзe, oд чeгa 75 дjeцe, a oкo joш 300 oтjeрaли у лoгoрe. Kao jeдaн oд глaвних устaшких oпeрaтивaцa oдгoвoрaн je и зa пљaчку jeврejскe имoвинe и хaпшeњe Србa из Oсиjeкa Извор: ПОРТАЛ НОВОСТИ 25. марта 2018. ; Аутор:Милан Радановић НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Изjaвa

ОБИЉЕЖЕНО 28 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СРБА У СИЈЕКОВЦУ

26. март 2020.

У цркви Свете великомученице Огњене Марије у Сијековцу код Брода уз ограничен број присутних данас су служени литургија и парастос поводом 28 година од ратног злочина над 46 српских цивила, који су у том селу починиле оружане снаге из Хрватске и паравојне бошњачко-хрватске јединице из БиХ. Литургију је служио протојереј-ставрофор Радојица Ћетковић из Дервенте са бродским свештеницима. Предсједник Предсједништва Борачке организације Брод Зоран Видић рекао је да ове године организованог обиљежавања није било с обзиром на актуелну епидемиолошку ситуацију. “Поштовали смо одлуку Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске, а на основу закључка Владе Републике Српске од 10. марта у вези са епидемиолошком ситуацијом у Републици Српској, да