Zločin Архиве - Страница 111 од 172 - Јадовно 1941.

Муке по Христијану

29. октобар 2019.

Шта да ради просечан српски православни хришћанин са вишедеценијским литургијским стажом када чује свог архијереја како га окривљује за оно за шта не може да буде крив? Шта да мисли када види јасеновачко мучеништво својих предака упоређено и објашњењо нарко-лептичким и ЛСД визијама у неком архијерејевом предавању одржаном негде у белом свету, пред страним аудиторијумом? Чему да се сироти верник нада када чује свог архијереја како хули? Да ли да верник тада исповеди свом духовном оцу настале сумње у вези са тим пастиром? Да ли да ипак прихвати пастирску оптужбу и призна пред собом и целом српском заједницом непостојећу кривицу? Да ли да усвоји архијерејеву очинску поуку о јасеновачком страдању

Саво Штрбац: Списак вуковарских жртава

29. октобар 2019.

Стављање и Срба на списак вуковарских жртава, изложеном у дворишту Фрањевачког самостана, код посетиоца спомен-обележја требало би да створи утисак да су и они бранили Вуковар. вих дана медијски хит у Хрватској је откривање спомен-обележја вуковарским жртвама, на којем се нашло 2.717 имена и презимена, која су исписана на стакленим плочама постављеним у дворишту Фрањевачког самостана и жупе св. Филипа и Јакова поред Дунава. Спомен-обележје је пројекат фра Ивице Јагодића, гвардијана Фрањевачког самостана у Вуковару, који изјављује да се на плочама налазе имена „оних који су дали своје животе за Вуковар” међу којима су: бранитељи и цивили, мушкарци, жене и деца, католици, православци, муслимани… и сви на једном месту. „Рекао бих

БЕСПУЋА БЛАСФЕМИЈЕ И НЕПОЧИНСТВА

29. октобар 2019.

Многи добронамерни Србин, што ће рећи наиван, добродушни човек, апеловаће на српско-српски дијалог у вези теме о којој се ћутало, по потреби каткад причало, а најмање радило тј. озбиљно и организовано истраживало. Не схвата наш добри и напаћени народ да се није хладне главе разговарати са српским изродима који би, онако олако, да убијају убијене голоруке људе, истурајући предасе уместо аргументе – Цркву, националне институције првог реда, а један чак упорно и свагда и факултетску диплому историчара. Такви су можда једном били Срби, али кад смо им дали прилику да учине добра дела, видели смо да су застранили, чинећи свесно или несвесно непреболна и неопростива непочинства. С таквима нема разговора.

Александар Лазић: Ини потписник Мишини на писмо или Само ви, директоре, радите свој научни посао

28. октобар 2019.

Поводом текста Вељка Ђурића Мишине „Академику Крестићу и иним 51 потписнику Апела за одбрану новомученика јасеновачких“ Текст В. Ђ. Мишине на „Стању ствари“ Одговор директора Музеја жртава геноцида, г. Вељка Ђурића Мишине, на „Апел СПЦ за одбрану Светих Српских Новомученика Јасеновачких“, како му и сам наслов каже, првенствено се бави академиком Василијем Крестићем („Сећаћу се и улоге Василија Ђ. Крестића у састављању овог најновијег – некаквог писанија насловљеног са Апел СПЦ за одбрану светих српских новомученика јасеновачких…“). На почетку да кажем, цитирајући једног од потписника Апела и парафразирајући познату српску изреку – потписао бих Апел за одбрану Светих Српских Новомученика Јасеновачких да је уместо академика Крестића иницијатор био и „црни Ром“! Као

ДАРКА ДЕРЕТИЋ О КУЛТУРИ СЈЕЋАЊА: Пјесници су најхрабрији слој нашег друштва! (ВИДЕО)

28. октобар 2019.

На штанду Представништва РС на овогодишњем Сајму књига 26. октобра 2019. године промовисан је зборник радова Српска поезија страдања и патње коју је издао Центар за културу и информисање Фоча. Приређивач овог дјела Раде Р. Лаловић је истакао да је оваква поезија најизраженија у ратним и поратним временима, али да је и веома важна за формирање културе сјећања. – Срби су с времена на време склони да се самокритикују и да нихилистички оцјењују своју прошлост. Колико год урадили да у културној свијести народа урадимо нешто, неријетко се чује да не знамо да цијенимо и поштујемо стара времена, догађаје и људе који због учињеног дјела треба да остану упамћени – рекао

Бари Литучи: Откривање истине о геноциду на Србима – питање националне безбједности

27. октобар 2019.

Србија разоткривање истине о геноциду над српским народом у Хрватској током Другог свјетског рата мора схватити као питање националне безбједности првог реда, изјавио је оснивач њујоршког Института за Холокауст и проучавање геноцида над Србима у Јасеновцу Бери Литучи. – Да истина о страдању Срба од усташа није сакривана, не би вам се догодиле све несреће у ратовима деведесетих, укључујући и изгон народа из Хрватске и са Косова. НАТО се никада не би усудио да бомбардује вашу земљу да претходно нисте сатанизовани у цијелом свијету, дјелимично и својом кривицом – рекао је Литучи. Он истиче да узроке дијела проблема српског народа види и у раду Музеја Холокауста у Вашингтону, који

Кроз српску историју са Драгославом Боканом

27. октобар 2019.

За сајт Српска историја говори Драгослав Бокан, српски режисер, књижевник, колумниста, публициста, бивши политичар Интервју води Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта СРПСКА ИСТОРИЈА … – Ваша мајка као мала девојчица доживела тешку судбину? – Моја мајка Милка (девојачки Деветак), родом из Мале Градусе на Банији је имала две године када су јој хрватске усташе одвеле оца Ђуру и ђеда Душана у Јасеновац, одакле се никада нису вратили… А начин на који се њен тата последњи пут опростио од ње представља страшни и величанствени пример страдања нашег народа у њиховом завичају окупираном од стране Павелићевих монструма у човеколиком обличју. Наиме, хрватски војник, иначе предратни Ђурин пријатељ, допустио му је да се,

Миладиновић: Како је створен мит о српској кривици

27. октобар 2019.

Средином деведесетих година прошлог века амерички новинар Питер Брук, ваљда једини из новинарске бранше с оне друге стране Атлантика који је понешто више разумевао кркљанац у „балканском лонцу“, једном приликом је написао: „Кад Срби нападну Хрвате, криви су Срби! – Кад Срби нападну Муслимане, криви су Срби! – Кад Хрвати нападну Србе, криви су Срби! – Кад Муслимани нападну Србе, криви су Срби! – Кад Хрвати нападну Муслимане, криви су Срби! – Кад Американци нападну Сомалце, криви су Срби! Илустрација: novosti.rs Пише: Иван Миладиновић Штa је историја и где она почиње? Да ли је то сазнање да „стојимо на раменима“ оних који су живели пре нас, да ли је то

Светозар Ливада, пензионисани професор загребачког универзитета: Србима пријети биолошки нестанак

26. октобар 2019.

Срба у Хрватској данас готово и да нема, а оно мало што их је остало не живе, већ преживљавају и смрт призивају, рекао је у интервјуу за “Глас Српске” пензионисани професор загребачког универзитета Светозар Ливада, који у својој посљедњој књизи “Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској” на сликовит, фактографски и потресан начин говори о затирању српског народа у Хрватској у посљедњих 130 година. Он тврди да се Срби, поготово у селима, налазе под “државном еутаназијом”. ГЛАС: Да ли Срби у Хрватској доживљавају судбину Индијанаца? ЛИВАДА: То је политика – ево вам ваши завичаји, слободно умрите, али што прије и ми ћемо вам у томе помоћи. Срби данас живе у селима

Најава: Света Архијерејска Литургија и дочек Часног Крста у Ливну

24. октобар 2019.

Дар Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја, Часни Крст освештан у Јерусалиму и целиван уснама хиљада верника од Београда, преко Јадовна, Јасеновца, Газиместана, Острога, Бара и многих светиња, свечано ће бити уручен Спомен-капели Свете Великомученице Марине у Ливну у спомен страдалим ливањским Србима. Архијерејска литургија, коју служи Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Господин Сергије са свештенством, и примопредаја Часног Крста и Плаштанице из Свете руске земље, служиће се у Ливну. Недеља 3. новембра 2019. године у 9 часова. Нека нас животворни Часни Крст сабере на заједничку молитву! Извор: Огњена Марија Ливањска

Нацистима из СС ДИВИЗИЈЕ и УСТАШАМА Београд враћа одузету имовину као БОРЦИМА

24. октобар 2019.

Судови су почели да рехабилитују припаднике усташког покрета и озлоглашене СС Принц Еуген дивизије, па је држава Србија, после одлуке Управног суда, у обавези да им врати куће и њиве. Ипак, Агенција за реституцију ће се оглушити о ту судску одлуку. Директор агенције Страхиња Секулић изјавио је за лист да је оваквих случајева све више, пишу Новости. “Закон децидирано каже да имовина не може бити враћена припадницима страних окупационих снага, а за нас су то и усташе и чланови СС Принц Еуген дивизије, без обзира на то што су судови неке од њих рехабилитовали. Уколико Управни суд сматра да нису припадници окупационих снага, може да искористи своја законска овлашћења и

Душан Ј. Басташић: О једном несрећно одабраном поређењу и контексту

24. октобар 2019.

Чини се да се „мит и увећавање броја жртава“ које Немања Девић помиње у своме пост скриптум несрећно одабраном контексту и поређењу са измишљеним разлогом страдања малих Рома у Крагујевцу, односи на Јасеновац. Млади али већ увелико афирмисани српски историчар Немања Девић, указао је јуче на својој фејсбук страници на један фалсификат, како сам каже, умјетничку конструкцију приказану у ратном (и пропагандном) филму ”Крвава бајка”, сценаристе и режисера Бранимира Тори Јанковића, снимљеног 1969. године. Треба рећи да је овај филм награђен Сребрном пулском ареном за режију, Октобарском наградом на фестивалу у Крагујевцу и „Златном ружом „Лидице“ у Карловим Варима. Не треба подсјећати да је ријеч о једном од култних филмова

Конференција за медије: САЧУВАЈМО ТОПОВСКЕ ШУПЕ

23. октобар 2019.

Центар за примењену историју организује 28. октобра 2019. године у 10.00 часова Медија центру (Мала сала, Теразије бр.3) конференцију за новинаре и све заинтересоване, на којој ће бити представљена иницијатива за очување некадашњег логора Топовске шупе, која се спроводи у оквиру пројекта “Мапирање Холокауста – очување логора Топовске шупе”. Логор Топовске шупе један је од првих логора за Јевреје и Роме у Европи. Налазио се у близини центра Београда, на месту данашње Аутокоманде. Према постојећим изворима, од августа до новембра 1941, кроз овај логор прошло је око 5,000 мушких Јевреја и око 1,500 мушких Рома. Сви су, осим ретких изузетака, убијени у масовним стрељањима на стратиштима око Београда. Данас је

Душан Никодијевић: Број од 700.000 жртава Јасеновца нема чврсто утемељење

23. октобар 2019.

Озбиљне критике моје књиге „Јасеновац између броја и жртве” тек очекујем. Било је неких „апела“ на друштвеним мрежама, али то не бих да коментаришем. Душан Никодијевић (Фото: Дејана Баталовић) Број људи који су изгубили животе у комплексу концентрационог логора Јасеновац и даље је контроверзно питање у Србији. Дисторзија Холокауста се у Хрватској одиграва у неколико различитих облика, о чему смо писали на Таласу, због чега је питање броја страдалих у поменутом логору од великог значаја. Књига „Јасеновац између броја и жртве” Душана Никодијевића, историчара и вишег библиотекара, представља један корак ближе веродостојном утврђивању броја жртава. Промоција ове књиге одржана је 21. октобра у Народној библиотеци, а тим поводом за Талас

Србе дели и Јасеновац – петиција врху СПЦ

23. октобар 2019.

У Народној библиотеци Србије у понедељак је представљено ново издање Музеја геноцида Југославије, књига Душана Никодијевића „Јасеновац – између броја и жртве“. Ова књига је и пре промоције изазвала оштру критику дела српске јавности, а 53 интелектуалца је потписало петицију Синоду СПЦ и патријарху српском Иринеју у којој изражавају „узнемиреност покушајима ревизије историје страдања српског народа“ у НДХ, односно концентрационом логору Јасеновац. У петицији, коју су између осталих потписали академици Василије Крестић и Србољуб Живановић, француски историчар Ив Батај, Ања Игоревна Филимонова из Москве, али и представници српске заједнице из Швајцарске, стоји да је посебно узнемирујуће да се „Туђмановој историографији последњих година све више и све гласније придружују и српски