arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ КОД СНАГОВА ЧЕКАЈУ НА ЕКСХУМАЦИЈУ

На другом километру локалног пута од Зворника ка Тузли код села Снагова код Борића, како мештани зову место страдања четника крајем 1945. године и после Другог светског рата, с десне стране, мартовско сунце пробија кроз високе четинаре. Извор: ZEMUNSKI LOKALNI GLOBUS Ž.Ž. ; Текст и фотографије: Жана М. Живаљевић, 17. марта 2020. године НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. На неколико корака од пута, пре 75 лета, ту су се заустављали пуни камиони из

Томислав Мерчеп

Злoчин и кaзницa

Врхoвни суд пуштa Toмислaвa Meрчeпa из зaтвoрa приje истeкa дoсуђeнe сeдмoгoдишњe кaзнe jeр ‘ниje рaниje oсуђивaн’ и jeр je судjeлoвao ‘у свим зaтвoрским прoгрaмимa’, уз нaпoмeну дa je ‘зa oчeкивaти дa нa слoбoди нeћe чинити нoвa кaзнeнa дjeлa’. Пoдсjeћaмo нa стрaвичнe злoчинe кoje су у рaту пoчинилe њeгoвe jeдиницe. Извор: ПОРТАЛ НОВОСТИ ; Аутор: Саша Косановић НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Дa стe рeaгирaли нa првe дoгaђaje, свe oвo нe би сe дoгoдилo

Нећак: Нико нема право да оспорава усвојену одредницу “Покољ”

Реагујући на захтев дела научне заједнице у Републици Српској да се као непотребна и штетна одбаци одлука Удружења “Јадовно 1941.” да геноцид који је Независна држава Хрватска починила над Србима у Другом светском рату буде именован као “Покољ”, Александар Нећак, еминентни члан јеврејске заједнице Србије записао је следеће: Ако су нам причали бајке зарад братства и јединства, доста је тога. Прерасли смо бајке и заташкавање истине о свирепом, почињеном из дубоке несхватљиве мржње, злочину. Тај злочин, баш зато што се тврдоглаво и упорно настоји да се потисне из нашег сећања, мора добити одредницу. И мора свако ко чује ту одредницу да зна шта она значи, а значи ужасан, људском мозгу

ДУШАН НИНКОВИЋ: прошао кроз пакао јаме Бикуше

Пуче кундак а не кичма

Већ сутрадан, након првих устаничких пушака испаљених 27. jула 1941. године у Црном Лугу, из Ливна се упутила усташка казнена експедициjа да научи памети дрзнике коjи не хаjу за силу и оружjе Независне државе Хрватске, коjи не зарезуjу поглавникове наредбе о враћању оружjа и воjне опреме. Устаници су се надали одмазди и усташама припремили лиjеп дочек. Након вишесатне борбе устаници су заплиjенили jедан аутобус коjим су се усташе довезле, а без лимузине jе остао и логорник Урумовић коjи их jе предводио. Са више рањених и без десетак коjи су заувиjек остали на боjном пољу казнена експедициjа jе побjегла натраг пут Челебића и Ливна, чврсто риjешена да одмах приступи остварењу пакленог

deca-iz-jasenovca.jpg

Усташки злочини по сведочењима њихових савезника

О Лази М. Костићу Лазо М. Костић jедан jе од наjзначаjниjих Срба двадесетог века. Чувени правник, родом из србске Боке, после Другог светског рата нашао се у емиграциjи, где jе, служећи се углавном наjуверљивиjим страним изворима, показао и доказао истину о свом народу. (Његова Сабрана дела нису се, на жалост, поjавила у издању Србске академиjе наука и уметности, коjа jе донедавно патила од рецидива титоизма, а данас, осим часних изузетака, од склеротичног аутизма и немешања у судбину свог народа. ,Обjавила их jе Српска радикална странка 2000. године). Костић jе своjа дела у емиграциjи штампао углавном о свом руху и круху, и уз помоћ свесних Срба – поjединаца, и оставио нам

Томислав Мерчеп

За сваког убијеног цивила одседео је мање од месец дана иза решетака: Мерчеп на слободи ругање je жртвама

Хрватски заповедник, крвник породице зец, изашао из затвора после четвртине издржане казне. А сваког убијеног српског цивила од стране “мерчеповаца” њихов заповедник Томислав Мерчеп одседео је у затвору мање од месец дана, а и то време највише је провео у бањи. ЗАГРЕБ: ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА Четири године откако га је суд осудио на пет и по година затвора, а у међувремену Врховни суд у фебруару 2017. године повисио казну на седам, Мерчеп излази из затвора, јер је тај исти суд проценио да је после три четвртине издржане казне могућ условни отпуст. Иако се зна да су “мерчеповци” деведесетих година прошлог века усмртили педесетак српских цивила у Загребу и Пакрацу, Мерчеп

С друге стране историје (1): Крваво коло Радачког Бријега

„Када је након првог плотуна један од стрељаних, док му је крв шикљала из груди, узвикнуо ‘Живјела Русија!’ – пришао му је Сава Ковачевић с пиштољом у руци и, уз ружну псовку, испалио му неколико хитаца у главу. Драгица Правица је, на запрепашћење присутних, проверила да ли је смртна казна ваљано извршена, пуцајући из пиштоља у мртве људе. Најтужније и најружније било је коло које се ухватило око побијених људи, ни кривих ни дужних…“ О трагичном 27. фебруару 1942. године, који памти Радачки Бријег на Љубомиру, дуго се и упорно ћутало. Недужне жртве задесио је удес многих које су остављене у дубокој анонимности „погрешне стране историје“ – усљед сложених а

Саво Штрбац: (Не)правда на европском суду

И до сада је било мало процесираних припадника хрватских оружаних снага за убиства Срба а послије „преседентских“ одлука хрватског УС и ЕЦХР биће их још мање. Европски суд за људска права (ЕЦХР) је 16. јануара ове године објавио одлуку у предмету „Кушић  против Хрватске“ којом је прогласио захтјев подносиоца недопуштеним, због тога што нису исцрпели сва доступна и ефикасна домаћа правна средства предвиђена чланом 35. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (даље: Конвенција) прије подношења захтјева том суду. Ова одлука је коначна. Недељка Кушића (61) и његовог сина Перу (36), цивиле српске националности, из њихове куће у Сиску одвели су 5. фебруара 1992. мушкарци у маскирним униформама. Сутрадан

Злочин ЕУФОР-а заувијек промијенио судбину породице Абазовић

Прошло је 14 година од акције ЕУФОР-а у селу Бјелогорци код Рогатице, када је на кућном прагу убијена Рада Абазовић, а тешко рањени њен тада малољетни син Драгољуб и супруг Драгомир. Италијански карабињери у раним јутарањим часовима 5. јануара 2006. године упали су кућу породице Абазовић и почели да пуцају. У тој пуцњави смртно је рањена Рада Абазовић, која је од задобијених повреда преминула у фочанској болници, док су њеном сину Драгољубу /11/ и супругу Драгомиру нанесене теже повреде. Припадници италијанског контингента СФОР-а нису дозволили два сата да рањеној жени буде пружена љекарска помоћ. Санитет из Рогатице пришао је рањеној жени тек када су карабињери видјели да је скоро мртва.

Служен помен страдалим Србима у Западној Славонији и Билогори

У селу Кусоње код Пакраца данас је организовано молитвено сјећање на страдале Србе у Западној Славонији и Билогори у периоду од августа 1991. до јануара 1992. године, када је убијено више стотина цивила, а многи се и данас воде као нестали. У Цркви Светог великомученика Георгија у Кусоњама тим поводом јутрос су служени Света литургија и помен за страдало српско становништво.Предсједник Вијећа српске националне мањине Пожешко-славонске жупаније Никола Ивановић рекао је Срни да је у егзодусу становништва тог подручја стотину села остало пусто и спаљено, док су бројни мјештани који су дочекали Хрватску војску у својим кућама убијени или нестали. Ивановић, који је и замјеник градоначелника Пакраца, истиче да се

Помен убијенима у Јеминовцу

У знак сећања на 42 мештана који су 1991. године убијени у селима у околини Пожеге и ове године одржан је парастос и полагање венаца. Крајем октобра 1991. године хрватске снаге спровеле су присилну евакуацију у 26 српских села у околини Пожеге и том приликом исељено је више од 2.000 људи. Део жена и старијих мештана није напустио своје куће, а 10. децембра хрватске јединице нападају та села и том приликом убијају 42 мештана Чечавца, Чечавачког Вучјака, Јеминовца, Рушевца и Шњегавића. За овај злочин до данас нико није одговарао, а припадници српске заједнице окупиле су се и ове године на овај дан, који се у свету обележава и као Међународни

Попис српских жртава на више од 1.000 страна приводи се крају

Републички центар за истраживање рата и тражење несталих Републике Српске завршава највећи пројекат. Све српске жртве из рата у БиХ, за период 1991-1995. године, наћи ће се у публикацији коју ће објавити Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. Публикација ће бити објављена на око 1.000 страница и у завршној фази је њена израда, потврдио је за “Новости” Милорад Којић, директор поменутог центра. – Реално је да публикација са пописом свих српских жртава буде објављена у наредна четири месеца. Од јула 2013. активно се ради на изради пописа српских жртава у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Ово је један веома обиман посао који је захтевао максималну озбиљност и

Страдање Срба добило име: Покољ је српски Холокауст

Оно што нема име не постоји, речи су којима су се водили у Удружењу “Јадовно 1941.” који су, “кад већ неће нико други”, јавности представили термин који би у свету за српске жртве значило што и Холокауст (Шоа) за јеврејске. “Своје име и презиме имају жртве, имају га и злочинци, а име имају и маљеви, ножеви, српови… којима су Срби убијани у тзв. Независној држави Хрватској, само тај стравични догађај нема име, и ми смо одлучили да то променимо. Зваће се Покољ (са великим П), и требало би да га тако убудуће називају сви који га користе, од новинара до историчара који се тим питањем баве”, рекао је на конференцији

ДИРЕКТОР ПОТОЧАРА: Јасеновац је четничка измишљотина, ханџар дивизија имала шансу

Емир Суљагишћ је упоредио Републику Српску с нацистичким Вермахтом и запретио је да ће је ослободити Емир Суљагић, нови директор Меморијалног центра Поточари, поново је скандализовао јавност својим твитом у којем тврди да је „Јасеновац четничка измишљотина“. Foto: Printscreen Суљагић је написао: – Јасеновац је четничка измишљотина. Часни бошњаци из Ханџар дивизије су пропустили шансу да реше четнике, зато нам је то остављено у аманет – написао је Суљагић.

Василије Ђ. Крестић: ЗАШТО САМ ПОТПИСАО АПЕЛ ЗА ОДБРАНУ СВЕТИХ СРПСКИХ НОВОМУЧЕНИКА ЈАСЕНОВАЧКИХ

Овим одговором немам намеру да полемишем с Вељком Ђурићем Мишином и то из више разлога. Прво зато што сматрам да он ни у ком погледу није дорастао томе да буде мој партнер за било какве научне и стручне расправе, без обзира на то што умишља да је велики научник, да је надишао и далеко превазишао све историчаре који се баве српско-хрватским односима и почињеним хрватским геноцидом над Србима у НДХ. Друго, зато што он није способан да води озбиљне научне и стручне расправе, што све који не мисле како он мисли, на један суров, неотесан и примитиван начин обезвређује, потцењује и вређа разним измишљотинама, нимало бираним речима и неистинама. Уместо

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.