Олаким давањем опроштаја и пристајањем на минимизирање и маргинализовање страдања својих предака, њихови потомци постају посредно саучесници крвника, те пропуштају прилику да науче са киме и колико треба да буду блиски, а шта је то
У Садиловцу на Кордуну, у суботу 27. jула 2019. године са почетком у 10 часова, у цркви Рођења Пресвете Богородице, на 77-ту годишњицу страдања, биће служена Света Литургија и помен за 463 српске жртве стравичног покоља
Одбор за заштиту права Срба у ФБиХ саопштио је да се ових дана навршава 78 година од почетка ликвидације око 12.000 Срба на Гаравицама, недалеко од Бихаћа. У периоду од 23. јула до средине августа
У Горњем Јеловцу, на Патрији, у засеоку Мацурe, код споменика жртвама Покоља из љета ’42. служен је 19. јула 2019. године парастос Новомученицима српским, међу којима је и 75 дјеце до 14 година, чија су имена
Усташе су у Банском Грабовцу код Петриње 24, 25. и 26. jула 1941. године масакрирале 1.200 Срба. Поклане Србе усташе су затрпале заjедно са побиjеним псима, наводе у Удружењу „Јадовно“. У православноj цркву у Топуском
Видим да јавни сервис Хрватске почиње све више да делује као јавна кућа тако што подмеће информације које немају везе са истином, а људи из Хрватске плаћају претплату да буду њима задовољени. Овога пута тамо
Режисер Дана Будисављевић, чији је филм „Дневник Диане Будисављевић“ освојио овогодишњу „Златну арену“ у Пули, очекује да ће сада бити веће занимање за личност ове Аустријанке која је у стравичним приликама усташког режима у НДХ
Излаз је у суочавању, а не у бежању и забораву. Ни у привидној удобности и лукративном послушништву. Ни у презиру према сународницима који се нису добро снашли у садашњим околностима, или су просто млади или
Поводом обиљежавања Свеевропског дана сјећања на жртве свих тоталитарних и ауторитарних режима и 75. годишњице „партизанског напада“ на Дјечји дом за ратну сирочад у Јастребарском, Хрватско жртвословно друштво, Хрватско културно вијеће и локална Жупа у
Слабашна побуна пресуђених у Кордунашком процесу, jедва да jе чињеница политичке прошлости Срба и Хрвата, међутим аргументи коjе су користили у изражавању своjег незадовољства, крупан су траг интелектуалне хисториjе пречанских Срба. Пише: Жељко Кресоjевић Готово
Све је више уочљива склоност савремених режима, посебно у Црној Гори, а како видимо и Хрватској да прекрајају историју, изврћу историјске чињенице, како би употпунили, или покушали да употпуне празна упоришта на којима почивају њихове
Достоjна сахрана усташких жртава након пола века 1991. година, броj 573, страна 5> „Ко у jаму ниjе силазио и у њоjзи примио нафору, обгрлио сени своjе деце целивао брата без удова и познао маjку по
Усташе и њемачки нацисти заузели су Козару 18. јула 1942. године, након 38 дана огорчених борби и великог отпора козарских Срба. Била је то једна од најтрагичнијих битака на овим просторима у Другом свјетском рату
Антифашистичка лига Хрватске поднијела је захтјев да се измјени Закључак о подизању споменика жртвама Холокауста у Загребу те да на постаменту споменика у посвети умјесто „жртвама Холокауста“ стоји „жртвама усташког режима“, саопштено је у понедјељак
Убијање Срба из дубравског села Речице и Локве на стратишту Топола код Опузен, Далмација, у ноћи 26/27јуна 1941. (Дио исказа Стојана Рагужа, усташког ројника из Стојана Рагужа из Домановића дат исљеднику УДБ-е 1952. године у
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
