arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Selo_Grubori.jpg

Саво Штрбац: Милановићево сунце туђег неба

9. септембар 2020.

Знају избегли Груборичани да „сунце туђег неба не греје као што ово греје”, али се сећају и позива  Туђмана од 5. августа 1995… Они који су га послушали били су преварени и убијени. „Остајте овдје!… Сунце туђег неба,/ Неће вас гријат ко што ово грије;/ Грки су тамо залогаји хљеба/ Гдје свога нема и гдје брата није.” Ове Шантићеве стихове изговорио је хрватски председник Зоран Милановић 25. августа у Груборима, на комеморацији српским жртвама пред високим званицама, међу којима су били и потпредседници хрватске владе Хрват Томо Медвед и Србин Борис Милошевић, председник СДСС-а Милорад Пуповац и специјални изасланик председника Србије за питање несталих Веран Матић, те неколико рођака жртава,

Згаришта српских кућа у Медачком џепу послиjе акциjе хрватске воjске

Парастос Србима убијеним у акцији ”Медачки џеп” (Најава)

7. септембар 2020.

Удружење породица несталих и погинулих лица ”Суза” са сjедиштем у Београду, организуjе парастос за Србе који су убијени септембра мјесеца 1993. године у операцији хрватске војске “Медачки џеп” (код Госпића у Хрватској). Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“ са сједиштем у Београду, организује парастос за Србе који су убијени септембра мјесеца 1993 године у операцији хрватске војске “Медачки џеп” (код Госпића у Хрватској). Парастос ће се служити у сриједу 09. септембра 2020. године у цркви Св. Марка у Београду са почетком у 11 часова. Након Парастоса у ташмајданском парку биће положено цвијеће на спомен плочу страдалим Србима у ратовима деведесетих. С поштовањем, Предсједница: Драгана Ђукић Везане виjести: Подсећања: Лекар

Годишњица страдања горажданских Срба у Кукавицама

31. август 2020.

Горjело jе и небо и земља, а крв jе текла асфалтом док су убиjани гораждански Срби на овом мjесту 1992. године. У мjесту Кукавице код Рогатице, 27. августа 1992. године убиjено jе 25, а рањено 80 горажданских Срба, углавном цивила, коjи су у возилима бjежали пред муслиманском офанзивом. Наjстариjа жртва била jе бака Танкосава Гавриловић стара 82 године, док jе наjмлађи убиjени Милан Ђуровић био беба „стара“ свега неколико мjесеци. „Горело jе и небо и земља, а крв jе текла асфалтом док су убиjани гораждански Срби на овом мjесту 1992. године“, свjедочи Вељко Ласица коjи jе тада, иако тешко рањен, возио скоро све до Рогатице аутомобил у коме су се налазиле његове такође рањене

Богдан Букумирић: Дечак који је пре 17 година преживео напад албанских екстремиста у Гораждевцу

13. август 2020.

Три метка су ме погодила у леви бок и одбацила ме у страну. Тај део шуме из којег су монструми пуцали знам, нагло сам се окренуо, још два метка су ме погодила у груди и стомак. Више нисам могао да стојим на ногама и док сам падао, метак ме је погодио и са десне стране главе, а осми метак ми је окрзнуо леву ногу. Покушао сам да устанем, чуо кукњаву, плач, врисак, и даље нисам био свестан шта се дешава – враћа Богдан сећања на тај дан. Три метка су ме погодила у леви бок и одбацила ме у страну. Тај део шуме из којег су монструми пуцали знам, нагло

Сандра Благић: Понављање мрачне историје

4. август 2020.

Те, не тако давне, 1995. године, десио се још један егзодус, погром Срба. Сјећам се колоне људи, жена, дјеце, стараца на тракторима, коњским колима, аутомобилима. Непрегледна колона, изморених, намучених, гладних. И ја сам то искусила ’92 године, када се наш аутобус запутио ка Србији. Тако и те ’95 године Kpајишници напустише своја вјековна огњишта и кренуше у непознатом правцу. Они који су остали, већином старији људи, нису преживјели.Убијени на кућном прагу, спаљени, измрцварени, везани жицом, ископаних очију, остављени да труну. Касније су покопани у масовне гробнице, које ни данас нису отворене због НДХ. Садашња НДХ слави Олују као што је у Другом свјетском рату славила Јадовно, Јасеновац, Доњу Градину, Јастребарско,

ИВАНОВИЋ ЈАРАК – КРЊАК – крв и неколико мјесеци послије покоља

29. јул 2020.

У Ивановић Јарку, предјелу шуме Лоскуња код Крњака на Кордуну, усташе су извршиле масовни Покољ Срба 29. јула 1941. године. Изасланик равнатељства за јавни ред и сигурност НДХ, Божидар Церовски након масовних покоља српског народа на подручју Глине, кренуо је са својим кољачима – усташама на погром Срба у Војнићу, Вргинмосту и Крњаку на Кордуну. Организационе припреме извршили су на терену Мијо Жунац, ветеринар из Војнића, оружнички наредник Антун Рупчић, шеф постаје у Крњаку и усташки повјереник Опћине Крњак Драгутин Муић (9) из Вукманића. Муић је према договору позвао Србе да дођу у Крњак 29. јула и донесу помоћ у храни и одјећи за Словенце који су се тада налазили

Дачић: Милошевић се одласком у Книн не би жртвовао за српске интересе

29. јул 2020.

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић оцијенио је да изјава потпредсједника Владе Хрватске Бориса Милошевића из Самосталне демократске српске странке о одласку у Книн на обиљежавање 25 година од хрватске војно-полицијске акције “Олуја” као жртвовању, није жртвовање за српске интересе.  – Мислим да је то више интерес Хрвата – рекао је Дачић. Он је нагласио да се Срби који су позвани да присуствују обиљежавању 25 година од “Олује” практично позивају да тој акцији дају легитимитет. – Надам се да представници Срба неће ићи на обиљежавање “Олује”. Хрватска је извршила етничко чишћење, Срба је било 560.000, сада их је 180.000. Срби су им тамо потребни да би опростили “Олују”. То је моје

Сандра Благић: Часни крст на Динари

27. јул 2020.

Tог крвавог љета на Огњену Марију 30. jула 1941. године мјештани села Доњи и Горњи Рујани, нису ни слутили да ће њихове прве комшије Хрвати, усташе, починити стравичан Покољ. Аутор: САНДРА БЛАГИЋ, 13.04.2019. Тог врелог љетњег дана комшије Xрвати, врата до врата, са којима су до јуче дијелили хљеб, своје комшије Србе одвели на клање.Наивне мајке, баке и дјеца, повјеровали су својим комшијама како их воде на присилни рад у Далмацију.Гонили их уз Динару, без капи воде и корице хљеба. Недалеко од саме јаме налази се Сајдина пећина одакле су прозивали породице и водили их над јаму. Неке су ударали, гурали а неке мајке су саме скакале са својом дјецом

БАРАЈЕВО, 4. АВГУСТ 2020. ГОДИНЕ: Помен за Србе убијене у злочиначкој акцији “Олуја”

27. јул 2020.

У организацији Удружења избјеглих, прогнаних, расељених и досељених “Ново Огњиште” Барајево и локалне СПЦО, на празник Марије Магдалине 4. августа 2020. године, са почетком у 18 часова у саборној цркви Светог Саве у Барајеву први пут биће одржан помен за Србе убијене у злочиначкој акцији “Олуја”. У том злочину учињеном прије 25 година хрватске војно-полицијске снаге су са вијековних огњишта протјерали више од 250.000 крајишких Срба. Према подацима Комесаријата за избјеглице евидентирана су имена 1.856 погинулих и 836 несталих Срба, међу којима је 1.220 цивила.  Мада је ова злочиначка акција имала све елементе геноцида, према одлуци Међународног суда у пресуди из фебруара 2015. године “Олуја” је оквалификована као етничко чишћење.

Петар Додик

Петар Додик: Сусрет са смрћу

23. јул 2020.

Петар Додик рођен је 1925. године у селу Хусимовци (Сански Мост), од оца Илије и мајке Стоје – дјевојачко презиме Кудра. Учесник је устанка у околини Санског Моста у Другом свјетском рату и партизанског покрета. Након рата обављао је политичке функције у Југославији, а бавио се и дипломатским радом. Написао је књигу „Мој животни пут“, гдје описује своје одрастање, ратна дешавања, злочине, али и послијератни период. Доносимо један исјечак из књиге који говори о страдању породице Додик, и Петровом трком за живот: Мој животни пут ПДФ  Извор: Срби у БиХ

У Хрватској за 30 година уништено 3.000 антифашистичких обележја

18. јул 2020.

У Хрватској је у последњих 30 година срусено око 3.000 статуа, спомен-плоча и сличних обележја посвећених антифашистима. Према писању немачког Дојче веле-а, тренд рушења споменика у некадашњим колонијалистичким земљама привукао је пажњу у Хрватској и због једне наизглед сличне домаће праксе, али док су у Америци, Великој Британији по среди кипови роболвасника и историјских личности повезаних с трговином робљем, у Хрватској се уклањање разних меморијалних обележја односи примарно на оне посвећене – антифашистима. Kако се наводи, реч је о око 3.000 статуа, спомен-плоча, модернистичких апстрактних пластика, реал-социјалистичких споменика и других сличних обележја насилно уклоњених или оштећених кроз посљедње три деценије. ДW пише да је уништавање таквих споменика изазивало у хрватској

Сећање на жртве комуниста: Служен парастос поред јаме на Стражици (ВИДЕО)

29. јун 2020.

Деветнаести пут за редом Црквена општина пљеваљска организиује видовдански парастос поред јаме на Стражици, у коју су комунисти у два наврата: 1944. и 1945. године, без суђења, бацили 25 мученика. Деветнаести пут за редом Црквена општина пљеваљска и Одбор за изградњу цркве Помирнице организовали су видовдански парастос поред јаме на Стражици, у коју су комунисти у два наврата: 1944. и 1945. године, без суда и суђења, бацили 25 мученика. Непуне две деценије Црквена општина пљеваљска и Одбор за изградњу цркве Помирнице на Видовдан служе парастос настрадалим мученицима, Пљевљацима, који су скончали у јами на Стражици. Свих ових година, мученици почивају у јами без обележја и истине о страдању. У жељи

Јахура: Покољ Срба у НДХ је битно обележје и најтрауматичнији део нашег историјског памћења са далекосежним последицама

27. јун 2020.

Српско национално друштво Пребиловци, као удружење потомака и поштовалаца жртава хрватског геноцида над српским народом са простора Доње Херцеговине, безрезервно подржава иницијативу и  предлог  удружења „Јадовно 1941.“ да се страдање српског  народа у Независној Држави Хрватској  назове речју „ПОКОЉ“.  Покољ Срба у НДХ је битно обележје и најтрауматичнији део нашег историјског памћења са далекосежним последицама. Реч „Покољ“ је одговарајућа ознака из нашег језика за такав велики и неопростиви злочин па овим путем изражавамо нашу захвалност  удружењу „Јадовно 1941.“ за ову идеју и предлог. Верујемо да ће именовање геноцида НДХ над нашим народом као  „ПОКОЉ“ допринети нашој даљој заједничкој борби за успостављање културе сећања и поштовања жртава Покоља,  уместо садашњег  преовлађујућег

Стево Лапчевић: Јеврем Видић, човек чија је смрт довела Артуковића на оптуженичку клупу

27. јун 2020.

Суђењем Андрији Артуковићу смрт Јеврема Видића постала је његов последњи доказ, а он, иако одавно већ не међу живима, био је главни актер још једне парнице. Јеврем Видић Пресудом Артуковићу, смрт Јеврема Видића дефинитвно је добила свој виши смисао, ако се тако нешто уопште сме рећи. Она је постала његов последњи доказ, а он, иако одавно већ не међу живима, био је главни актер још једне парнице на којој је као адвокат одбране, својом жртвом допринео коначној победи правде. Након што је у првој половини септембра месеца 1942. године најближи Павелићев сарадник, човек његовог личног поверења, први “заштитар” и челник по много чему „знаменитог“ поглавниковог „Тјелесног здруга“ Виктор Томић завршио

Годишњица Видовданског покоља Срба у Доњој Херцеговини

23. јун 2020.

У Видовданском Покољу (који је за усташе значио одмазду за сарајевски Видовдан 1914. и ново, крваво, понижење Срба на овај велики празник), после подмукло изведеног хапшења и везивања у жицу и ланце увек лаковерних Срба који су се уздали у,,комшијску реч”, на бројним јамама и другим стратиштима убијени су скоро сви одрасли Срби, мушкарци из села: Габела, Драчево, Дубравица, Кљенак, Колојањ, Церовица, Грабовина, Горње Храсно, Крушево, Бурмази, Попрати, Ошањићи, Дабрица, Козице, Пјешивац, Шћепан Крст, Љубљеница, Прењ, Пјесци, Локве и Речице, као и велики број Срба из Тасовчића, градова Чапљине, Стоца, Љубушкоги других насеља. Највећи број је убијен у Опузену у Далмацији, у Видовом пољу, код села Струге, Могорјела и „Бријеста“ у

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА