Јован Мирић: О спаљивању живих српских жртава у НДХ

Снаха Томе Кунића родила је двојке један сат пре него што су и живи и мртви Кунићи изгорели у кући. То двоје деце, Стана и Тома, живели само један сат, добили су имена 1964. године, приликом пописа жртава Југославије

Усташки злочин у Глини (Извор: Музеј жртава геноцида)

У књизи Јасеновац. Аушвиц Балкана израелски историчар Гидеон Грајф побројао је 57 различитих начина мучења и убијања јасеновачких логораша. Само их је побројао и класификовао у категорије, ни за један није навео пример или неки детаљнији опис. Ти начини заиста много говоре о природи геноцидне политике која је спровођена, али су још речитији примери за сваки од тих 57 начина.

Поред масовног спаљивања жртава у пећима (број 19) Грајф, под бројем 18, наводи „Спаљивање живе жртве (поливање бензином)“.

Педесет и седам начина на који су усташе убијале Србе, према књизи Гидеона Грајфа Јасеновац – Аушвиц Балкана

Кад зађемо изван Јасеновца, широм Независне Државе Хрватске налазимо на многим местима спаљивање усмрћених људи, мушкараца, жена, деце. Али у књигама и документима налазимо мноштво примера спаљивања живих људи. Тако, рецимо, у зборнику докумената Злочини геноцида над Србима у Сребреници у Другом свјетском рату можемо прочитати следеће: усташе Црне легије су у селу Газиводе неколико стараца и старица бацили живе у запаљену кућу фебруара 1942. године (стр. 103); живи спаљени у кући у селу Оса (104); у Игришту у кући Трифуна Митра живо спаљено 25 људи (105); живи су спаљивани непокретни болесници (109), као и многи недоклани.

Ипак, ближи увид у природу НДХ можемо добити тек када изнесемо нешто детаљнији опис спаљивања живих људи. Стога ћемо овде изнети неколико таквих описа, људи који су живи изгорели.

***

У књизи Котар Кореница и котар Удбина у НОР-у и социјалистичкој изградњи, (једном од бројних зборника те врсте) на страни 1058 на списку „жртава фашистичког терора и рата“ у селу Калебовац код Коренице налазимо шесторо деце Самојла Фундука. Уз свако дете читамо исти текст: „убиле га/је усташе у Калебовцу и спалиле у кући 17. 3. 1945.“ Међутим, у тој књизи је сакривено да су деца спаљена жива, заједно са још неколико особа из села. Писци зборника били су некоме сервилни. Истина се ипак дознала. Милка Вукадиновић искочила је тога дана у Калебовцу кроз прозор запаљене куће право у пило стајског ђубрета, у којем је остала скривена све док усташе нису отишли. Изгубила је моћ говора све до краја педесетих година, кад је родила дете. И проговорила.

***

У селу Јошан код Удбине усташе су у два наврата, 18. и 19. септембра 1942. године, убили укупно 338 цивила. Неколико девојака и њихових мајки усташе су повезали жицом око стогова сена, силовали их, па сено запалили.

(Ђуро Затезало, Радио сам свој сељачки и ковачки посао,  стр. 356)

***

На Видовдан 1942. године купрешке усташе су у селу Благај привезале једног за другог старог Вукана Ковачића за слепог Перу Ковачића, причврстили их за гомилу дрва и са дрвима спалили.

(Милан Булајић, Усташки злочини геноцида, 4, стр. 742)

***

Почетком јуна 1942. године жену и петоро деце Тодора Ливаде из Горњег Примишља усташе су ухватили у бежању. Најмлађе дете имало је три године. Децу су поубијали пред мајком, а њу су ударили пијуком у главу. Онесвешћена, пала је на хрпу своје мртве деце. Усташе су затим донеле сламу и запалиле је на мајци и деци. Мајка се тргла кад јој је одећа почела да гори, зграбила је најмлађе дете у наручје и почела да бежи. Недалеко одатле поново је пала са опеклим дететом, које је после три дана умрло.

(Петар Зинаић, Геноцид на Кордуну и околици, стр. 119)

***

Хватајући људе у селу Шушњару на Банији, усташе су покупили и 25 деце. Тој деци везали су жицом руке на леђима а затим их довели на улаз у сеник. Деци су ноге биле у сенику а тела напољу. Сеник је потом запаљен, тако да су деци изгореле ноге до колена. Напола изгорелу децу су најзад побацали на цесту, где су умрла у мукама.

(Сведочење Мирјане Поповић у: Ђуро Затезало, Јадовно – Комплекс усташких логора 1941, стр. 306)

***

Париповић Владимир је имао 22 године кад су га ухватили косињске усташе почетком августа 1941. године на брду Гољак. Владимира су свезали за стог сена и сено запалили. Владимир је тако изгорео.

(Дане Ластавица, Геноцид над српским народом среза Перушић (Лика),  стр. 252)

***

У селу Кусоње код Пакраца усташе су 13. августа 1942. године спалиле 473 Србина из тога села, из Драговића и Чакловца. У цркву није могло да стане више људи, па су преосталих 250 похватаних поклали и бацили у два бунара. Кусоње није једино селу у чијој цркви су људи умирали у пламену.

***

Породица Кунић из села Глиница на Кордуну скоро сва је побијена 19. августа 1941. године. Неки чланови породице убијени су па спаљени у кући, други су спаљени живи. Снаха Томе Кунића родила је двојке један сат пре него што су и живи и мртви Кунићи изгорели у кући. То двоје деце, Стана и Тома, живели само један сат, добили су имена 1964. године, приликом пописа жртава Југославије.

(Петар Зинаић, Геноцид на Кордуну и околици, стр. 83)

Извор: СТАЊЕ СТВАРИ

Везане вијести: