arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
За сјећање на шесторо најближих, МИЛАН РОСИЋ је у Челебићу подигао лијеп споменик (занимљиво је да у минулим ратним сукобима деведесетих година нико није дирао овај споменик, а и на цијелом српском гробљу у Челебићу оштећена су, кажу, само два споменика и то од граната које су ту случајно завршиле)

Муке Рада Козомаре

6. април 2019.

Док су Милан Росић и остали коjи су успjели да се избаве из jаме Бикуше, тог 30. jула 1941. године у планини ишчекивали виjести из Челебића и надали се да ће неко од њихових успjети да се пробиjе кроз усташки обруч, стигли су гласници и казали да у Челебићу више нема живе српске душе. „Тога дана пред вече и сутрадан — сjећао се Милан Росић — стиже неколико избеглица на положаj изнад села Врбице. Причаjу да су били скривени по кућама и поjатама и да су тога дана, на Огњену Мариjу, до подне усташе, уз помоћ сељака Хрвата, наших комшиjа, поклали све српске породице, жене и децу, до последњег. Казуjу

Миодраг Линта

Линта: Непријатељски захтев хрватских посланика

6. април 2019.

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оценио је као непријатељски захтев хрватских посланика Мире Буља из Моста, Хрвоја Зекановића из Храста и других да хрватске власти блокирају Србију у приступним преговорима о чланству у ЕУ док не пружи све доступне информације о несталима и масовним гробницама. „Буљ и Зекановић добро знају антицивилизацијску чињеницу да у Хрватској постоји 36 познатих гробних места у којима се налазе посмртни остаци Срба, а власт у Загребу нема вољу да се ексхумирају“, навео је Миодраг Линта у саопштењу. Он је навео да се једно од тих места налази на книнском гробљу где је сахрањено 11 масакрираних Срба и један муслиман током и после злочиначке

pod-tudjim-krstom-kalman-hrvati3.jpg

Под туђим крстом: Слово владике Теофана (3)

6. април 2019.

Тек 1781. признао jе православну веру у Хрватскоj цар Јосиф II против воље хрватских „сталежа“ Хрвати се клањаjу мађарском краљу Калману МАЂАРСКИ парламент jе 1412. године признао православну веру, а хрватски сабор jе jош 1609. године закључио да се у Хрватскоj признаjе само римокатоличка вера. И тек 1781. признао jе православну веру у Хрватскоj цар Јосиф II против воље хрватских „сталежа“. Године 1741. прогурали су Хрвати на угарском сабору закон коjим се православна вера забрањуjе на подручjу Хрватске, али га царица ниjе прихватила, jер су jоj Срби били потребни за борбу са Пруском. Остао jе на снази пропис да се у Хрватскоj и Славониjи сви коjи нису католици искључе од службе

Попис дјеце

Загонетка Дијане „швабице“

5. април 2019.

Када 28.маја 1945.године, двојица официра ОЗН-е за град Загреб службено посете Дијану Будисављевић рођену Обексер, почеће загонетка, нерешена већ пуних 70 година. Зашто су потегли код госпође педесетих година, супруге угледног професора Медицинског факултета, али ипак Србина, који је некако претекао усташким расним законима, који су чистили као гвоздена метла! Пожурили су, тек три седмице по ослобађању града, још пуног хрватских фашистичких злочинаца, посакриваних „од подрума до тавана“ код својих многобројних обожавалаца! Чиме је то аустријска Немица толико интригирала власт хрватских комуниста, да је посећују одмах по свом уласку у град Загреб? Када у априлу 1941. усташки идеолог Миле Будак, јавно објави намеру да се трећина побије, трећина насилно покрсти

Ваздушни мост – Операција „Халијард“: Једна од најуспешнијих спасилачких мисија иза непријатељских линија у историји ратовања

5. април 2019.

Нацистичка Немачка 1939. нападом на Пољску отпочела је најразнорнији рат у људској историји. Други светски рат затекао је Kраљевину Јуославију неспремну за оружани сукоб исцрпљена унутрашњим проблемима. У таквој констелацији, под све већим притиском Немаца након што су у првим ратним годинама окупирали део Пољске, Чехословачке и Француску, анектирали Аустрију и склопили савезништво са свим суседима Југославије, а Италија под свој протекторат ставила Албанију, кнез Павле као намесник 25. марта 1941. потписује протокол и приступању Југосавије Тројном пакту. Међутим то се није дуго одржало, већ 27. марта наступио је пуч, кнез Павле је смењен, краљ Петар Други се прогласио пунолетним а генерал Душан Симовић за председника владе. То је за

Побијена дјеца у Јасеновцу

Списак побијене деце у логору Јасеновац

5. април 2019.

У Независној Држави Хрватској је за време Другог светског рата 1941-1945 према до сада сакупљеним подацима, а што никако није коначна цифра, убијено 74.762 деце, млађих од 14 година. Међу њима је било 14.528 деце евидентираних као жртве рата, док је над 60.234 детета извршен најтежи облик Покоља. Убијено је 32.054 дечака и 28.012 девојчица. Највише је убијено српске деце – 42.791, ромске – 5.737, муслиманске – 5.434, јеврејске – 3.710 и хрватске – 2.289. za 273 детета није утврђена национална припадност. Животи 37.139 деце угашени су на преко хиљаду стратишта широм НДХ. У хрватским, немачким и италијанским логорима животе је изгубило 23.504 деце од којих су само Јасеновачка стратишта прогутала 19.432 детета. На састанку представника

Италијани и Срби су жртве НАТО бомбардовања

5. април 2019.

У Италији одржан скуп посвећен последицама коришћења осиромашеног уранијума, присуствовала и српска делегација. Лакетић: Евидентне последице радиоактивног зрачења, прикупљамо медицинску документацију Тражимо од Европе да помогне погођенима последицама НАТО бомбардовања, да у европским седиштима размотре сву документацију и донесу одлуку како помоћи оштећенима и оболелима. Јер трпе и Италијани и Срби – рекао је у четвртак Доменико Леђеро из италијанске Војне опсерваторије, на научном скупу посвећеном последицама НАТО бомбардовања на здравље, који је одржан у Риму. Леђеро је поручио и да је час да се чује истина и признају жртве, да се прекине тишина. Научном скупу „Жртве осиромашеног уранијума – година после четврте Парламентарне комисије за истрагу, садашњост и будућност“,

Велика скулптура цвета чува сећање на концентрациони логор Јасеновац у Хрватској

Голдштајн: У Јасеновцу је страдало око 120.000 људи

5. април 2019.

Књига „Јасеновац” хрватског историчара Иве Голдштајна у издању Академске књиге представљена је у београдском Центру за културну деконтаминацију. Голдштајн је рекао да га је много људи питало да ли пише „Јасеновац” због ревизионизма и читавог низа негативних ствари које се догађају око нас. „Увек им одговорим да имам страст истраживања и да као историчар обожавам да осветљавам различите истине и детаље делова епохе. Сам сам изабрао Јасеновац као тему за своју књигу” казао је Голдштајн и додао да је пре две деценије био сведок на суђењу јасеновачком заповеднику Динку Шакићу. „Пре годину дана сам читао свој исказ и данас би када много више знам о Јасеновцу дао себи солидну тројку.

pod-tudjim-krstom2.jpg

Под туђим крстом: Царска против калуђера (2)

5. април 2019.

Да далматински Срби нису тако упорно чували своjу православну веру, данас сигурно не би било Срба у целоj Далмациjи. Унијаћење Срба ниjе престаjало, али су само незнатни успеси постигнути у селима Кричке, Бољаци и варошици Врлици. И ту jе отпор униjаћењу био велики, па су Срби убили попа Петра Крчку зато што се сам поуниjатио. Да далматински Срби нису тако упорно чували своjу православну веру, данас сигурно не би било Срба у целоj Далмациjи. Они нису, као Срби у Жумберку и Крижевцима, подлегли привилегиjама и преимућствима коjе су им нуђење: да их власти материjално помаже, децу о државном трошку школуjу, да се запошљаваjу у jавне службе и др. Униjаћење Срба спроведено

feljton-vatikan-crkva.jpg

Ватикан крсти крштене!

4. април 2019.

Квиринал расправља шта да се уради да би се Срби привели Римскоj цркви. Народ преклиње владику Краљевића да се нипошто не прода Аустриjи Униjатска црква у Кричкама Православни свештеници били су прогањани и злостављани, те су их по налогу бискупа, коjи нису прихватили униjу, оковали у гвожђе и бацили у тамнице, где jе наjвећи броj њих изгубио живот од глади и туге. То jе реченица из књиге Јохана Хаjнриха Швикера „Историjа униjаћења Срба у Хрватскоj“, за коjу Василиjе Ђ. Крестић, каже да би се морала наћи у кући сваког српског интелектуалца. У њоj се открива права истина о униjаћењу и католичењу Срба у Хрватскоj. На другом месту Швикер jе о дивизиjском генералу

Међународна научна конференција о Сребреници 12. и 13. априла

4. април 2019.

Међународно-научна конфереција о теми „Сребреница стварност и манипулација“ биће одржана 12. и 13. априла у Бањалуци. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО О дешавањима у Сребреници током ратних година у БиХ на конференцији, говориће еминентни политички и правни стручњаци из Србије, Републике Српске, САД, Енглеске, Аустрије и Швајцарске. – То ће показати и реферати бројних стручњака и да кажемо да су се у Сребреници десили злочини али се не могу етикетирати геноцидом и да је обавеза надлежних институција да се сви који су чинили злочине казне – навео је Milovan Милутиновић, предсједник Организације старјешина Војске Републике Српске. Извор: РТРС

ХЕРОЈСКИ ЧИН КОЈИ ЈЕ ЗАДУЖИО СРБЕ: Прича о Грку који је одбио да бомбардује нашу земљу (ВИДЕО)

4. април 2019.

Једна епизода из бомбардовања СРЈ 1999. године Србија и данас памти с посебним емоцијама. Реч је о одлуци Грка Мариноас Рицудиса, који је одбио да учествује у бомбардовању Србије „Као православац не могу да учествујем у нападу на братски народ“, рекао је Рицудис, капетан брода грчке ратне морнарице. Грчки херој се у тим драматичним данима оглушио о директно наређење и вратио брод у луку. Срби му тај чин нису заборавили, па је у Београду освануо и графит с његовим ликом, а патријарх српски Иринеј одликовао је прошле године Рицудиса Орденом Светога цара Константина. „Маринос Рицудис био је у ситуацији да изврши дужност грчке државе и учествује у срамном нападу на

Обиљежен дан ослобођења у Другом свјетском рату

3. април 2019.

Полагањем вијенаца на споменик палим борцима у Другом свјетском рату, на Палама је данас обиљежен 3. април – Дан ослобођења ове општине. Предсједник општинског СУБНОР-а Миломир Провић рекао је новинарима да су Пале град хероја и да представници ове организације сваке године полажу вијенце на споменик палим борцима, те захвалио свима који су дошли да одају почаст. „За ослобођење у Другом свјетском рату живот је уткало 270 бораца, носилаца споменице 37, док су три борца проглашена народним херојима“, истакао је Провић и додао да потомци треба да његују ову традицију. Начелник општине Пале Бошко Југовић нагласио је да је српски народ увијек бранио своја огњишта. Према његовим ријечима, више од

„Просвећени“ Срби и смисао историје

3. април 2019.

Смисао историје не постоји сам по себи. Да ли ће борба, жртве и страдање имати смисла не зависи од ратног исхода, већ од нашег односа Хуманитарно бомбардовање Србије из 1999. добар је повод да нација размисли о својој историји и усуду који је прати. Чини се да и ових дана најмудрији међу Србима управо то раде, храбро саопштавајући нацији истину – за бомбардовање Србије крив је Слободан Милошевић. Клинтон, или саветници српске владе, Блер и Шредер, на пример, само су хуманисти који су Србији покушавали да помогну. Споразум из Рамбујеа је зато требало потписати без обзира на то шта је у њему писало. За најмудрије међу Србима, реалполитика је математички

Пријеки суд Саве Ковачевића: Породицама жртава забрањивао да носе црнину

3. април 2019.

На простору Требињске шуме партизани су своје „измишљене непријатеље“ убијали и бацањем у више крашких јама.… Ови злочини били су наставак злочина – геноцида који су починили Муслимани и Хрвати – усташе над православним Србима Требињског среза прољећа и љета 1941. године. У оба случаја жртве су цивили, често жене, дјеца, старци и болесне особе. Не прави се разлика у годинама, убијани су заједно дјеца и родитељи… „Помилуј Свемоћни невине што гину…“ Ове почетне ријечи пјесме МОЛИТВА, великог српског пјесника Јована Дучића, објављене у Американском Србобрану 17. септембра 1942. најбоље би описале стање у коме се српски народ Требиња и Херцеговине нашао 1941. и 1942. године. У окупираној Отаџбини, незаштићен,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА