Pokolj Архиве - Страница 145 од 159 - Јадовно 1941.

Фашизам у пракси: Само 30 одсто Хрвата верује у суживот са Србима

7. март 2019.

Само 30 одсто испитаника старости од 14 до 29 година сматра да постоје квалитетни услови за суживот Хрвата и Срба у некад ратом захваћеним подручјима, а 23 одсто подржава право националне мањине да користи властито писмо и језик у службеним просторијама институција. Према писању хрватског портала Новости, у односу на 2012. годину, у Хрватској је дошло до повећања националне искључивости, а слабљења искључивости према сексуалним мањинама, при чему млади и даље исказују високу социјалну дистанцу према хомосексуалним особама, један је од закључака истраживања Фондације Фриедрић Еберт Стифтунг о актуалним трендовима, понашању и ставовима младих, које је спроведено на узорку од 1.500 младих старости од 14 до 29 година. Истраживачи истичу

Никола Милованчев: Упућивање 132 земунска Јевреја у логор Јасеновац – Стара Градишка јуна 1942.

6. март 2019.

Два сачувана документа везана за геноцид над Јеврејима у Срему (којем је тада припадао и Земун) налазе се у Државном архиву Хрватске у Загребу, у фонду 252 – Равнатељство усташког редарства НДХ – Жидовски одсјек. О постојању једног од та два документа – о извештају Жупске редарствене области НДХ о Вуковару од 19. маја 1942. о упућивању у логор Земун задњих 13 Јевреја из котара »Хрватски« (Сремски) Kарловци обавестио сам јавност чланком »Фалсификати о логору Јасеновац и истина о геноциду над Јеврејима Срема 1942.године«, објављеним у »Политици« 11. фебруара 2019. Пише: Никола Милованчев Тај документ чува се у истом фонду (252 Равнатељство усташког редарства НДХ – Жидовски одсјек), под бројем

Од Јабуке до Јадовног

6. март 2019.

Постоје места где се у тишини чувају страшне приче, где је природа једини живи сведок ужасних дешавања, где је људска рука некада повукла обарач стотину, хиљаду, десетину хиљада пута. Плотуни су се ређали један за другим: ко зна шта су мислили ти млади војници док су циљали у главу или у срце другог човека. Ко зна шта је тај човек мислио док је гледао џелата у очи и цев његове пушке из које ће сваког тренутка кренути смртоносни метак. Ко зна шта је осетио кад га је метак погодио, и док је падао у ископану раку, ко зна шта је видео. И као он, ко зна кроз шта су прошли

Избјегличка прича

6. март 2019.

Зовем се Милан Почуча. Живим сам у Бачкоj Тополи од априла 1994.г. Ћерка и син, са своjим породицама, живе у Београду и Н. Саду. Узгред, супруг ћерке jе стасавао и школовао се као избjеглица, углавном сам, jер и родитељи (избjегли из Дрвара), у борби за голо преживљавање, нису били у могућности да му помогну. Шира породица, као уосталом код свих Личана, живи растурена по цjелом земаљском шару, као рачиjа дjеца. Мjесто и врjеме рођења, 1939. г. Дивосело, Опћина Госпић, Краљевина Југославиjа. Као и сам таj простор судбина чудна, jединствена и не баш уобичаjена. Височица Потичем из сеоско печалбарске породице. Трагична судбина Срба се на извjестан начин на наjсликовитиjи начин одразила на нас. Отац убиjен поч. II. св. рата. Обе баке

На Пагу јуче почињен стравичан злочин над дјецом какав се на том острву није десио од љета 1941.

5. март 2019.

Хрватска али и шира јавност, шокирана је судбином четворо малишана које је отац са убилачком намјером, бацио са првог спрата њихове куће у шест метара дубок амбис. И предсједница Хрватске је како преносе медији: згрожена, потресена и тужна. Хрватски премијер Пленковић је изјавио да су сви згрожени овим монструозним чином на Пагу и додао: „Дословно смо сви потресени с оваквим, до сада бар ја не памтим, чином који се одвио на Пагу“. И заиста, ријеч је о несвакидашњем догађају, покушају убиства малодобне дјеце. Овако нешто на Пагу се није догодило од ноћи 14/15. августа 1941, када су уочи католичког празника Велике госпе, Хрвати поклали, бацили у амбис и затрпали деведесетједно

Devastirani_spomenik_pobijenim_zrtvama_na_Krupi_kod_Draceva.jpg

Стравичан покољ Срба 1941. у Драчеву код Чапљине

5. март 2019.

Убиjено jе више од 70 Срба из Драчева, Сjекоса, Кљенка, херцеговачких Глушаца, Дубравице, Колоjања, Церовице, Вишића и поjединаца из других места. Село Драчево се налази у општини Чапљина, на плодноj земљи, са леве стране река Неретве и Крупе, преко пута Габеле, а испред Метковића. Све до 19. века у Драчеву су живели само Срби и муслимани. Данас jе то велико и чисто хрватско село. Срби из Драчева су ужасно пострадали у хрватском Покољу 1941, а 1992. су протерани са своjих огњишта, док су им материjална добра опљачкана или уништена. Хрвати из Драчева, похапсили су пред Видовдан 1941, све своjе комшиjе Србе, одрасле мушкарце и затворили их у путарску кућу. После

Бијеле траке у Приједору: Несрби су били обиљежени бијелом траком око руке

4. март 2019.

Прва масовна ликвидација Срба у Приједору („Илиндански покољ“) десила се у љето 1941. године, од 31. јула до 2. августа. За три дана побијено је око 1500 Срба из града и околних села. Био је ово почетак геноцида над Србима из тадашњег среза Приједор. До краја рата страдаће преко 4000 приједорских Срба. Преко 1000 страдалих било је млађе од 18 године. О ликвидацији Срба током „Илинданског покоља“ детаљно је писала Ведрана Адамовић у књизи „Године страдања 1941/42: НДХ и њени злочини над српским народом у Приједору и околини 1941/42 – Прилог проучавању злочина геноцида над српским народом у Поткозарју“, Приједор, 2018. У ликвидацији приједорских Срба, поред усташких формација из Приједора

Линта: HRT активно ради на рехабилизацији НДХ

3. март 2019.

Предсједник Савезa Срба из региона Миодраг Линта изјавио је данас да Хрватска радио-телевизија /HRT/ активно ради на рехабилитацији Независне Државе Хрватске /НДХ/ Линта истиче да је један од многобројних доказа за то и емитовање емисије „Лијепом нашом“ у којој је током музичког игроказа једна група људи наступила у нацистичким, а друга у партизанским униформама, након чега су симулирали борбу и играли у колу. Он је оцијенио да је HRT дуги низ година „једно од упоришта проусташких снага“ и константно промовише усташтво и усташке зликовце, усташе проглашава правом хрватском војском и негира злочин геноцида над српским народом Линта истиче да је на HRT-у постало сасвим нормално да се емитују пјесме познатог

Бака Љуба (88) Српкиња која живи Хрватској, 55 година није имала струју

2. март 2019.

Бака Љуба живи 80 километара од Трга бана Јелачића у Загребу и 10 километара од Глине Љуба Обрадовић из Листоваче на Банији, 55 година живела је без струје, у 21. веку, у Хрватској, која је од 2013. године пуноправна чланица Европске уније. Бака Љуба живи 80 километара од Трга бана Јелачића у Загребу и 10 километара од Глине, а за њу и случајеве сличне њој (читај Србе), задужена је заменица градоначелника Бранка Бакшић, која једина брине о припадницима српске националне мањине. О животу бака Љубе, која слабо види, а још слабије чује, која око главе и зглобова има завезане мараме, а на себи чак и по пет мајица због хладноће,

ПОСЛЕДИЦЕ НАТО БОМБАРДОВАЊА: Стручњаци траже помоћ премијерке

2. март 2019.

Захтев за промену у раду тела које утврђује последице НАТО бомбардовања. Стручњаци незадовољни Министарством, јер од јуна није ништа урађено Покретачи иницијативе за утврђивање последица НАТО бомбардовања затражиће да координацију Међуресорним координациним телом (МКТ), основаним јуна 2018. са циљем да испита последице НАТО бомбардовања, уместо Министарства заштите животне средине преузму премијерка Ана Брнабић и њен тим, сазнају „Новости“. Такву одлуку донела је група стручњака, на састанку у Друштву за борбу против рака, чији је предлог о потреби оснивања МКТ, упућен у јуну 2017, подржао председник Александар Вучић. Управо та подршка покренула је државне институције да реализују иницијативу стручњака – физичара, хемичара, биолога, лекара и припадника Војске Србије. – Очигледан настали

Сведок са лица места … Рат у тадашњој Босни и Херцеговини није почео 1. марта 1992. године…

1. март 2019.

Рат у Босни и Херцеговини није почео 1. марта, а није ни 4. или 6. априла 1992. године, како то желе казати разни „експерти“ опште праксе, политички и војни аналитичари који су све те догађаје посматрали са огромне просторне удаљености. Рат у Босни и Херцеговини званично је почео кад су војне и паравојне фаланге Републике Хрватске напале територију тадашње Босне и Херцеговине, односно подручје око Требиња /село Равно/ у Херцеговини 1.10.1991. године. Тај догађај се може и треба сматрати почетком рата у Босни и Херцеговини. Разни “свезнајући експерти” опште праксе и булумента разних аналитичара који су били далеко од свих догађаја и стварности из тог времена су највећи “фабриканти” неистина

Милан Ружић: Срби постају народ без државе

1. март 2019.

Ми Срби полако постајемо народ без државе. Иза нас и наших ставова не стоји држава, већ нама у леђа дувају промаје којекаквих страна света у политичком и сваком другом смислу. Нема Србина који ће изаћи пред своје сународнике и искрено рећи шта мисли, а да после изговореног не буде назван лажовом. Постоји земља у којој се реч увек и искључиво даје онима који ништа не знају, док наши интелектуалци, а има их још увек, беже и од своје сенке подучени искуством својих претходника који су проговарали, али их више нема или их има, али их нико одавно није видео. Овде се умни људи изгледа поистовећују са умњацима, па јавност мисли

Туча у Јеврејској општини Београд

1. март 2019.

Привремена управа јуче је ушла у канцеларије спроводећи одлуку ванредне скупштине, коју не признаје садашње руководство ЈОБ, после чега је дошло до физичког сукоба Део чланова затворен у канцеларијама, други део у сталном заседању, туча у ходнику и долазак полиције: тако је изгледао јучерашњи дан у згради Јеврејске општине Београд (ЈОБ) на Дорћолу. Нарушени односи међу члановима ЈОБ, који тренутно има двоструко руководство, јуче су кулминирали и прерасли у физички обрачун у холу зграде општине у Улици краља Петра. Судећи по снимку сигурносних камера који је јуче окачен на „Јутјуб”, нешто пре поднева дошло је до расправе четворице људи, а онда и туче између двојице присутних. Снимак нема тон, па

Бојан Панаотовић: Не треба да проливамо крв , не требају нам нови Јасеновци, Јадовна и Сребренице

1. март 2019.

У четвртак 28. фебруара, у галеријском простору Архива Војводине у Новом Саду, представљен је први број часописа „Трагови“, листа за „српске и хрватске теме“. О часопису, који је у издању Архива Срба у Хрватској у Загребу, говорили су: др Небојша Кузмановић – директор Архива Војводине, проф. др Дејан Јовић – главни уредник часописа, Милан Радановић – извршни уредник часописа „Трагови“ и Бојан Панаотовић – директор Културног центра Новог Сада. Часопис Трагови покушава да се кроз хуманистички, транснационални и глобални приступ супротстави аматеризму и политиканству у обради српских и хрватских питања. Први број часописа у Загребу појавио се крајем децембра прошле године, а излазиће два пута годишње. Припрема га двадесеточлана редакција. У поздравној речи,

Утврђивање броја ратних жртава 1941–1945. било би погубно за комунисте

28. фебруар 2019.

УБИСТВА БЕБА И ДЕЦЕ ПРЕД МАЈКОМ: Бруталност усташких злочинаца у геноциду над Србима згрозила је и окупаторе Немце и Италијане Прилог у расправи о концентрационом логору Јасеновац – шта још није утврђено О проблему као што је овај из наднаслова истовремено је много тога познато и много тога непознато, зависи од тога шта кога занима. Мада сам већ неколико пута писао краће текстове с нагласком на бројне недоумице кад је реч о том проблему и објављивао их на разним интернет порталима (најчешће на НСПМ), сматрам да има много тога што би требало да се истражи и разјасни. Наиме, већина оних који се упуштају у расправу о, на пример, броју логораша