arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Српска црква у Притоци, или како Ал Џазира минирање назива зубом времена

Храм је посвећен Св. апостолима Петру и Павлу, за њега је земљиште дао локални бег, али Ал Џазира пропушта да нагласи да су га срушиле усташе, а Срба у Бихаћу и околини више нема. Православна црква, срез Притока- општина Бихаћ. Овако почиње један текст везан за православну цркву, срез Притока код Бихаћа: „Насеље Притока налази се са источне стране од Бихаћа и удаљено је од центра града сат хода. Протеже се од Рибићке главице на сјеверној страни до насеља Ружица на јужној.Смјештено је у равници по којој су некад биле разастрте ливаде и пашњаци, које се спуштају до Уне.Управо на тој равници, уз магистрални пут, Бихаћ- Босански Петровац, још стоји

Гаравице – подземни град са више од 14.500 српских жртава

Предсједник Одбора “Гаравице 1941.” Небојша Куштриновић рекао је да су Гаравице код Бихаћа “подземни град Срба” у којем лежи више од 14.500 невиних српских жртава. “Скривана истина о Гравицама увјерила нас је у чињеницу да чак ни професори историје нису знали истину о овом мјесту”, истакао је Куштриновић новинарима послије парастоса у Гаравицама. Куштриновић је истакао да се историја понавља ономе ко не поштује ту учитељицу живота, што важи и за српски народ у последњем одбрамбено-отаџбинском рату. Он је поносан на чињеницу да Удружење “Гаравице 1941.” није само већ су комплетне институције Републике Српске стале уз њихове напоре да ово мјесто не би било заборављено. Чедо Бањац из Босанског Петровца

Отворена изложба „Јасеновац – право на незаборав“

Први потпредсједник Владе и министар спољних послова Србије Ивица Дачић отворио је у Крагујевцу изложбу „Јасеновац – право на незаборав“. Дачић отворио изложбу „Јасеновац – право на незаборав“ (МСП) Он је истакао да је Србија пружила руку помирења, а очекује да у данашњој Хрватској има савезника у очувању културе сјећања на Јасеновац. Дачић је истакао да је неопходно јавно и јасно осудити сваку врсту историјског ревизионизма који негира злочине. Нагласио је да не смијемо дозволити насилно, нити перфидно мијењање погледа на прошлост и историјске чињенице, јер се тиме релативизују и негирају геноцидне и злочиначке политике према цијелим народима. Дачић је посебно указао на то да, уколико не његујемо културу сјећања

Проширен списак потписника Протеста против порицања геноцида над српским народом

Доносимо проширен списак потписника Протеста против порицања геноцида над српским народом, првобитно објављеног 20. августа 2020.  Захтевамо, по угледу на Русију, Израел и Јерменију, укидање било какве толеранције према свим видовима порицања геноцида над српским народом У Протестном писму поводом обнове и одбране усташких злочина и идеја, објављеном 29. јула 2020, изражено је огорчење двадесет шест академика, професора универзитета, научних радника, уметника светског значаја, због изјава редовних професора Одељења за историју Филозофског факултета у Београду Николе Самарџића и Дубравке Стојановић. Да подсетимо, Дубравка Стојановић прогласила је атентат на Анту Павелића „насиљем“ и „крвном осветом“, а Благоја Јововића назвала је „убицом и насилником“. Никола Самарџић је, на друштвеној мрежи „Твитер“ јавно

kozarcani-slavonija1.jpg

Слобоштина 16.08.1942. – Мучеништво српске нејачи са Козаре

На подручје Славонске Пожеге у јулу 1942. допремљено је 155 вагона избеглица са Козаре. „По налогу бојника Лубурића с њима се има строго поступати, не смију им се давати пропуснице за кретање, изузев оних који су се пријавили за рад у Немачкој“, – каже се у једном усташком извештају. 155 wagons of refugees from Kozara were brought to the territory of Slavonska Požega in July 1942. „Under the order of major Luburić they are to be treated sternly. They are not to be issued passes for movement, except those that have applied for labor in Germany“ – stated in one of the Ustasha reports. Јасеновачке усташе су 16. августа 1942. у

Прошло 79 година од крвавог усташког пира на Пагу и Јадовну

Прије 79 година, у ноћи између 14. и 15. августа 1941, уочи католичког празника Велике Госпе, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидацију преосталих логораша. На Пагу је побијена најмање 791 жртва, а на Велебиту око 1.500. “Згрожене монструозношћу злочина и бројем побијених заточеника, италијанске окупационе снаге преузеле су од НДХ цивилну и војну власт на том подручју и наредиле затварање логора смрти”, каже предсједник Удружења “Јадовно 1941.” Душан Басташић. Додатни разлог за забринутост Италијана био је масовни устанак Срба у Лици против усташке тираније. “Желећи да униште трагове злочина и побију остатак заточеника у кратком року, усташки наредбодавци су мотивисали џелате

Сандра Благић: Понављање мрачне историје

Те, не тако давне, 1995. године, десио се још један егзодус, погром Срба. Сјећам се колоне људи, жена, дјеце, стараца на тракторима, коњским колима, аутомобилима. Непрегледна колона, изморених, намучених, гладних. И ја сам то искусила ’92 године, када се наш аутобус запутио ка Србији. Тако и те ’95 године Kpајишници напустише своја вјековна огњишта и кренуше у непознатом правцу. Они који су остали, већином старији људи, нису преживјели.Убијени на кућном прагу, спаљени, измрцварени, везани жицом, ископаних очију, остављени да труну. Касније су покопани у масовне гробнице, које ни данас нису отворене због НДХ. Садашња НДХ слави Олују као што је у Другом свјетском рату славила Јадовно, Јасеновац, Доњу Градину, Јастребарско,

sadilovac-4-org.jpg

ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА НЕДУЖНИХ СРПСКИХ ЦИВИЛА У САДИЛОВАЧКОЈ ЦРКВИ НА КОРДУНУ

Село Садиловац налази се на реци Корани, на Кордуну, на самоj граници Кордуна, Лике и Босне. Према неким подацима село Садиловац настало jе 1790. године доласком првог православног свештеника Гаjе Гргића, коjи jе са собом довео и населио српски народ. Мало по њиховом доласку направљен jе и православни храм посвећен Рођењу Пресвете Богородице, саграђен 1826. године. Парохиjу Садиловац чине: Садиловац, Ваганац, Липовача, Смољанац, Ирновац, Грабовац, Дрежник и Корана. Дана 31.07.1942. године усташки зликовци су у овоj цркви побили и запалили 463 мушкарца, жена и деце (од коjих 149 млађих од 13 година) из Садиловца, Бугара, Липоваче и околних села. Једини грех ових невино пострадалих људи jе био то што су

Ливно: Сјећање на 1.600 Срба страдалих на Огњену Марију (ФОТО)

Света литургија служена је данас у Спомен-капели-костурници у Ливну поводом обиљежавања 79 година од када су усташе побиле 1.600 Срба у Ливањском пољу. Парох ливањски Предраг Црепуља рекао је Срни да су усташње од Огњене Марије до Илиндана 1941. године, током Другом свјетског рата, побиле 1.600 Срба. Он је истакао да је то било језиво страдање Срба са подручја Ливна које су комшије Хрвати одводили од кућа и живе бацали у јаме безданке на Динари и Камешници гдје су скончавали животе у највећим мукама. – Из јаме Равни долац послије четрдесет дана извађено је 14 Срба који су касније и свједочили о преживјелим мукама – истакао је парох ливањски. Према његовим

ИВАНОВИЋ ЈАРАК – КРЊАК – крв и неколико мјесеци послије покоља

У Ивановић Јарку, предјелу шуме Лоскуња код Крњака на Кордуну, усташе су извршиле масовни Покољ Срба 29. јула 1941. године. Изасланик равнатељства за јавни ред и сигурност НДХ, Божидар Церовски након масовних покоља српског народа на подручју Глине, кренуо је са својим кољачима – усташама на погром Срба у Војнићу, Вргинмосту и Крњаку на Кордуну. Организационе припреме извршили су на терену Мијо Жунац, ветеринар из Војнића, оружнички наредник Антун Рупчић, шеф постаје у Крњаку и усташки повјереник Опћине Крњак Драгутин Муић (9) из Вукманића. Муић је према договору позвао Србе да дођу у Крњак 29. јула и донесу помоћ у храни и одјећи за Словенце који су се тада налазили

ЛОГОР “ЦИГЛАНЕ”, ЗАБОРАВЉЕНО СТРАТИШТЕ ПОТKОЗАРСKИХ СРБА

Служењем парастоса и полагањем цвијећа, обиљежено је страдање жртава усташког терора у логору “Циглане”. Kроз овај логор прошло је преко 14.500 житеља Kозаре и Поткозарја, већином оних које су усташе и домобрани заробили након Битке на Kозари. Објавио Д. Стојнић Био је то сабирни логор, у којем су логораши били и гладни и жедни, и којим су харале разне болести. Kрајње одредиште за оне који преживе “Циглане”, били су логори смрти “Јасеновац” и “Градишка”, прича Младен Вучковац, аутор књиге о овом логору. – Ни данас се не зна колико је људи страдало на овом мјесту. Иначе се о овом логору врло мало зна. Није се о њему раније ни пуно

ЈВУО

УСТАНАК СРБА 1941. ГОДИНЕ: Спонтани отпор усташком прогону

Устанак Срба 1941. био је спонтани одговор на прогоне, покоље и планирано биолошко уништавање од стране фашистичке власти у Хрватској. У почетку отпор  није био  посебно организован, нарочито у организацији оружане борбе. Устанак је испровоциран жестином дјеловања фашистичких непријатеља. Послије слома Jугославије граница Њемачке са Рајне помјeра се на Вислу. Намјера је Њемачке  да овлада источном Европом, а тај  политички, oсвајачки, план зависио је од великих сила изван њемачког круга. Југославија је 1941. разбијенa. На рушевинама Југославије  повучене су границе нових држава, и та је чињеница великим дијелом  одредила и природу избијања устанка Срба на тој територији. Устанак је био неминован иако га нико није планирао. Према новонасталој геополитичкој ситуацији

Сандра Благић: Часни крст на Динари

Tог крвавог љета на Огњену Марију 30. jула 1941. године мјештани села Доњи и Горњи Рујани, нису ни слутили да ће њихове прве комшије Хрвати, усташе, починити стравичан Покољ. Аутор: САНДРА БЛАГИЋ, 13.04.2019. Тог врелог љетњег дана комшије Xрвати, врата до врата, са којима су до јуче дијелили хљеб, своје комшије Србе одвели на клање.Наивне мајке, баке и дјеца, повјеровали су својим комшијама како их воде на присилни рад у Далмацију.Гонили их уз Динару, без капи воде и корице хљеба. Недалеко од саме јаме налази се Сајдина пећина одакле су прозивали породице и водили их над јаму. Неке су ударали, гурали а неке мајке су саме скакале са својом дјецом

Петар Додик

Петар Додик: Сусрет са смрћу

Петар Додик рођен је 1925. године у селу Хусимовци (Сански Мост), од оца Илије и мајке Стоје – дјевојачко презиме Кудра. Учесник је устанка у околини Санског Моста у Другом свјетском рату и партизанског покрета. Након рата обављао је политичке функције у Југославији, а бавио се и дипломатским радом. Написао је књигу „Мој животни пут“, гдје описује своје одрастање, ратна дешавања, злочине, али и послијератни период. Доносимо један исјечак из књиге који говори о страдању породице Додик, и Петровом трком за живот: Мој животни пут ПДФ  Извор: Срби у БиХ

Погледајте ФИЛМ: Страдање и васкрсење ливањских Срба

Позивамо вас да одгледате документарни филм Страдање и васкрсење ливањскх Срба, аутора ђакона Радомира Врућинића. Филм је сниман у Ливањском пољу током 2018. године, а садржи и разговоре са многим актерима који су живи сведоци или истраживачи истине о страдању ливањских Срба. Уласком немачких трупа у Загреб, 10. априла 1941. године проглашена је Независна Држава Хрватска под вођством Анте Павелића и усташког покрета. Већ током априла, власти НДХ доносе расне законе, којима се Срби, Јевреји и друге нехрватске заједнице стављају ван закона. Са проглашењем НДХ, долази и до успоставе усташке власти у Ливну и околини. Убиства су почела већ 6. јуна 1941. године, када је у јаму бачен Губински свештеник

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.