arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Академик Василије Крестић iизјава новинарима у Академији наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/, гдје је представљена његова студија чији је издавач Удружење за одбрану ћирилице "Добрица Ерић" из Београда.

Василије Крестић: О САНУ и њеном председнику

29. јануар 2021.

Не делим мишљење председника САНУ господина Костића да су Косово и Метохија и de facto и de jure изгубљени. Међутим, нисам спреман да оспорим право господину Костићу да о статусу Косова и Метохије мисли другачије од мене. У протестима који су се збили против САНУ и њеног председника Владимира Костића више пута, у разним приликама, неки од протестаната су ме позивали да се изјасним о читавој ситуацији која се тиче Академије и њеног челног човека а у вези с његовим изјавама о статусу Косова и Метохије. Нисам бежао од оглашавања, али, упркос позиву протестаната да се огласим, мене нико, ниједан новинар, ниједан медиј до данас није позвао да дам било

Др Слободан Продић: РЕТРОФУТУРИЗАМ ХРВАТСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ (књига)

12. јануар 2021.

Представљајући нам историјат тзв. Хрватске православне цркве, др Слободан Продић у овој књизи јасно указује не на појаву него на процес који је, сасвим умесно и прецизно, дефинисао као ретрофутуризам. Размера и страхоте геноцида који су хрватске усташе од 1941. до 1945. године извршили првенствено и највише над Србима, али и над Ромима и Јеврејима, на простору наци-фашистичке, геноцидне творевине – немачко-италијанског кондоминијума под називом „Независна држава Хрватска“ – некако су у страну гурнули једну усташку творевину – тзв. Хрватску православну цркву, која је основана 5. фебруара 1942. године „законском одредбом“ Анта Павелића. Шира јавност готово да ништа није знала о тзв. Хрватској православној цркви све до појаве књиге др

Епископ Атанастије (Јевтић): Великомученички Јасеновац после Јасеновца (одломак)

15. децембар 2020.

Прилози Радована Тривунчића о затирању трагова и Душана Томића о фалсификовању броја жртава Јасеновца. Ко је и зашто одлучио да се 1946-47. затиру трагови логора Јасеновац? Предлажем, да истраживачи покушају пронаћи одговор на нејасноће: 1. Зашто, гдје и тко је одлучио да се 1946. и током 1947. године предузму мјере затирања трага бившег КЦЛ „Јасеновац“? Споменуо бих да је логорски зид био у 70-80 одсто своје дужине читав. Да су зидине стражарница, тј. осматрачница биле само дјеломично урушене. Да је тзв. цигланска пећ Рингоф, преуређена за крематориј, била доступна и проходна за све до 1950. године. Да су зидине електричне централе, столарије, ланчаре и пилане могле бити врло успјешно конзервиране

Ливно

Злотвори

13. децембар 2020.

Ако jе судити по сjећањима преживjелих, по томе како говоре о своjим страдањима, по казивањима о злочинима и злочинцима, рекло би се да Србин — Динарац не умиjе да мрзи. У његовим риjечима нема жучи ни када говори о наjстарвичниjим злочинима. Нема грких риjечи и клетава ни за наjвеће злотворе и све се углавном своди на презир, на непомињање. Насупрот томе, не штеди риjечи, топле и људске, кад ваља истаћи доброту, гест човjечности и жртвованања друговjерника. Само тако се, чини се, може и разумjети њихово вjеровање да се зла не мора боjати онаj ко зло не чини, скрушеност, помирљивост и наивност са коjом су и Срби у ливањском краjу те

Др Ђуро Затезало

Др Ђуро Затезало: Покољ на подручју Петриње

26. новембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА БАНИЈА ПЕТРИЊА Стево Симић, Цепелиш Храстовица Тукле су нас усташе, газиле ногама, чупале косу и бркове Године 1941. имао сам 44 године живота, супругу и двоје дјеце. Мирно смо живјели и били у добрим односима са сусједима Хрватима. Помагали смо се у послу, ишли једни другима на светковине, Божић, Ускрс, Kрсну славу и друге празнике. Међутим све се промијенило када се успоставила Независна Држава Хрватска 10. априла 1941. године. Већ 18. тога мјесеца исте године ухапсио ме усташки повјереник из Храстовице, учитељ Милан Банић. Сутрадан ме ослободио Хрват, трговац

Др Ђуро Затезало: Покољ на Банији у селу Велики Градац

25. новембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА БАНИЈА ВЕЛИKИ ГРАДАЦ Глигорије, Глиго Живковић, Велики Градац „Волите ли да вас кољемо ножевима или убијамо из пушака?” питале су усташе! „Године 1941. имао сам 50 година живота. Дана 19. новембра исте године из Петриње дошле су усташе у Kраљевчане и из њега распоредиле и у наша друга српска села: Велики Шушњар, Додоше, Грабовац, Мартиновиће, Велики Градац и друга. Већина мушкараца успјела је побјећи у оближње шуме. У селима су остале углавном жене с дјецом и старци. Неколико жена имале су писма добијена од својих мужева који су били

Др Ђуро Затезало: Покољ на подручју Раковице на Кордуну

21. новембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН РАKОВИЦА Усташе 19. усташке бојне под командом Милана Месића, потпомогнуте усташама, домобранима и оружницима из Раковице, Дрежника, Ваганца, Слуња и Бихаћа 23. јула 1942. године похватале су 255 српских сељака, мушкараца, жена и  дјеце из села Нова Kршља, Kордунски Љесковац, Грабовац и Садиловац, те су све опљачкали и све куће и господарске зграде запалили. Од похватаних 255, дана 23. јула 1942. поклале су усташе у опћинској штали њих 76, мушкараца 70 и једну жену, Мару Вуковић с петеро дјеце, једним тек рођеним. Kата Боснић Радаковић, Стара Kршља  Раковица

Предраг Ристић

И Београд вапи за јасеновачким меморијалом: Српска тела су реком стизала из Хрватске

21. новембар 2020.

Архитекта Пеђа Ристић: На три места у Београду прикупљани лешеви из реке.Хрватски злочин Савом расут до Црног мора. Код Куле Небојше на Калемегдану, на Ратном острву од 1942. до 1945. сахрањиване су усташке жртве. (Напомена редакције Јадовно 1941.: Овај прилог је објављен на порталу НОВОСТИ 3. маја 2016.) Две реке, Сава и Дунав, на неки начин одредиле су судбину архитекте Пеђе Ристића, аутора неких од најлепших новијих српских цркава. Бивши члан „Медијале“, а потом Enfant terrible београдске уметничке сцене данас има 87 година. Био је у тиму Богдана Богдановића када је овај правио јасеновачки споменик Камени цвет. Потом је прошле деценије у Скупштини града покренуо иницијативу да се на Великом

Милутин Живковић: НДХ У СРБИЈИ

19. новембар 2020.

Усташки режим у Прибоју, Пријепољу, Новој Вароши и Сјеници (април–септембар 1941) Милутин Живковић: НДХ У СРБИЈИ (PDF) Издавачи: ДРУШТВО ИСТОРИЧАРА СРБИЈЕ „СТОЈАН НОВАКОВИЋ“ ИНСТИТУТ ЗА СРПСКУ КУЛТУРУ ПРИШТИНА-ЛЕПОСАВИЋ Уредник: Проф. др Момчило Павловић Рецензенти: Проф. др Момчило Павловић Проф. др Љубодраг Димић Др Коста Николић Др Бојан Димитријевић Превод архивске грађе са италијанског: МА Дубравка Нешић Лектура: Ана Гвозденовић Прелом текста и коректура: Небојша Стамболија ISBN 978-86- Објављивање ове књиге помогло је Друштво историчара Србије „Стојан Новаковић“ и господин Миленко Вујић из Београда

Др Ђуро Затезало: Покољ на Кордуну у селу Бегово брдо

18. новембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН БЕГОВО БРДО У овом малом кордунашком селу, Бегово Брдо, усташе су на најокрутнији начин убиле 137 српских сељака, највише дјеце у старости од 15 година. Највећи злочин починили су 3. априла 1942. године, када је овим крајем пролазила Павелићева тјелесна бојна под командом Анте Мошкова. Тада су измасакрирали 121 мушкарца, жена и дјеце. Њих 73 су поклале усташе у шуми Латићкима код села Батноге ископавши под батинама злочинаца сами себи масовну гробницу. Истога дана хватали су српске сељаке код њихових кућа, на њивама и побили их 48 како

Почетак фрескописа у Смиљaну

17. новембар 2020.

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа горњокарловачког г. Герасима започели су радови на живописању храма Светих Апостола Петра и Павла у Смиљану. У овом храму је службовао српски прота Милутин Тесла отац једног од наших највећих научника Николе Тесле. Никола Тесла је крштен у овом храму 1856. године. Пре почетка фрескописања храма предходили су припремни радови зидова храма. Фрескописање храма врши свештеник Милан Радусин дипломирани иконописац из Епархије далматинске. У Смиљану се 1697. године помиње дрвени храм и 17 српских кућа, а налази се и на списку православних парохија у Карловачком генералату из 1700. године. Зидани храм саграђен је на темељима те старе цркве изграђене од дрвета, а изградњу је одобрила царица

Др Ђуро Затезало: Покољи на подручју Слуња и Цетинграда на Кордуну

16. новембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН СЛУЊ – ЦЕТИНГРАД Извадак из „Споменице за жупу Слуњ” Број: 106/944 (страна 95. и 96.) Покољ православаца у Слуњу (тзв. чишћење)       „…Kонцем српња 1941. дошао је изненада без икаквог најављивања усташки поручник повратник Витал Баљак са теретним самовозом и неколико стотина пушака (наводно 400), није се јавио нити котарској области, ни усташком стану, ни оружничкој постаји, него је на своју руку почео позивати људе под оружје. Одмах су му се пријавили на услугу Жарко Kовачевић, учитељ из Цетинграда, рођени Слуњанин, који се пар дана прије тога вратио из

Мирослав Лазански (Фото: Sputnik/Александар Милачић)

ГОВОР КОЈИ ЈЕ ОДЈЕКНУО МОСКВОМ: Лазански испричао сурову истину о хрватским злочинима над Србима (ВИДЕО)

15. новембар 2020.

Амбасадор Србије у Руској федерацији, Мирослав Лазански говорио је на мултимедијалној изложби Јасеновац – највећи усташки логор смрти Миленка Ђорђевића, у оквиру Међународног пројекта Трагедија. Превазилажење. Подвиг. 1418 корака до Победе у Измајловском Кремљу у Москви. – У логору Јасеновац су убијени, заклани мој деда Михајло Мијо Лазански и мој стриц Мирослав Лазански, по којем сам ја добио име. Они су били антифашисти, помагали су устанак против немачког окупатора. Ухваћени су од стране усташа и послати у логор Јасеновац. Можда ви у Русији не знате, али Јасеновац је, по начину убијања људи, најстрашнији логор на територији Европе. Немци су у Аушвицу спаљивали људе у крематоријуму, претходно из убијајући гасом. Прво их

Др Ђуро Затезало: СТИЈЕНА ЧУKУР – KРЊАK

12. новембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН СТИЈЕНА ЧУKУР – KРЊАK Боривој Михајловић, Kрњак: Окренули су нас лицем према стијени и пуцали нам у леђа „Око хиљаду талијанских фашистичких војника и једна усташка јединица кренули су 1. децембра 1941. из правца Kарловца у правцу Kрњака и Војнића. Већ од села Церовца и Тушиловића почели су пљачкати и палити српска насеља. Становници су углавном избјегли у околне шуме. Непријатељ се дан касније сукобио и с нашим партизанима. Имао је и више рањених и погинулих својих војника. Тим је био још огорченији и искаљивао се на затеченим

Умро Душан Кривокућа – свједок стравичног злочина на Кордуну на православни Божић 1942. године

11. новембар 2020.

Заувијек нас је напустио Душан Кривокућа (92 године) који је био свједок стравичног злочина на Кордуну на српски Божић 1942. године. Усташе су на Бадњак и Божић, 6. и 7. јануара 1942. поклали и убили на друге начине 217 дjеце, жена и стараца – Срба и Рома из Скакавца, Поповић Брда, Липја, Kлипиног Брда, Мањеровића, Тушиловића, Доње и Горње Требиње, Слуњских Мораваца и Удбиње. Људи су похватани и одведени у храстовим шумама покупске долине. Тамо су њихова тијела бачена у већ припремљене и ископане четири јаме. Душан Кривокућа је као 13-годишњи дјечак, сакривен на удаљености 300 метара, видио злочин. Међу страдалима су била 134 Србина, 70 Рома и један Рус,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА