arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Скупови Пегиде упркос годишњици “Кристалне ноћи”

9. новембар 2015.

Присталице десничарске групе ПЕГИДА наjавили су за вечерас протестне скупове у Дрездену и другим њемачким градовима упркос годишњици “Кристалне ноћи”, нацистичког погрома Јевреjа у Њемачкоj. Хиљаде Јевреjа jе убиjено, а њихова имовина уништена у ноћи 9. новембра 1938. године у координисаним акциjама нациста широм Њемачке. Хиљаде људи прикључило се петициjи на интернету да се забрани антиимигрантскоj и антиисламскоj организациjи ПЕГИДИ окупљање на данашњи дан. Група градских званичника покушала jе преко суда да забрани данашње скупове, али без успjеха. Градоначелник Дрездена Дирк Хилберт, члан Слободне демократске партиjе, рекао jе да нема правног основа да се блокира марш ПЕГИДЕ, преноси “Доjче веле”. У Минхену jе почетак скупа заказан за 19.00 на централном

Истично Сарајево-монодрама Челична ратница Фото: СРНА

Изведена монодрама “Челичне ратнице”

9. новембар 2015.

На 9. Међународном филмском фестивалу “Први кадар” у Источном Сараjеву, режисер и глумац Јелена Мила, коjа живи ради у Шведскоj, извела jе монодраму “Челичне ратнице”. Монодарама “Челичне ратнице” jе прича о женама ратницима и добровољцима на Балкану у току Првог свjетског рата. Према риjечима Миле, коjа jе режисер и аутор текста ове монодраме, текст jе стваран на основу оригиналних записа, аутентичних изjава и одломака из биографиjа конкретних ратница. “Оне су надљудским напором и преданошћу подстицале на коректност и досљедност, служиле за примjер, поштовање и постале свjедочанство нехуманог времена рата. Како приjе сто година, тако и данас, оне своjим присуством зацjељуjу ране и васкрсаваjу страдања”, рекла jе Мила. Она истиче да jе ова

Пећ (Косово)

Пећ: Запаљена српска кућа

9. новембар 2015.

У повратничком селу Сига код Пећи запаљена jе кућа Максима Јашовића, укућана нису били у њоj и ниjе било повриjеђених. То jе други случаj паљена кућа Србима у том метохиjском селу у посљедњих мjесец дана, jавио jе Радио Гораждевац уз подсjећање да jе предходно запаљена кућа Љуба Ивановића коjа се налази на 50 метара од куће Јашовића. Срби коjи живе у том селу уплашени су за своjу безбjедност и захтиjеваjу да надлежни побољшаjу безбjедносну ситуациjу.   Извор: Радио Телевизиjа Републике Српске   Везане виjести: Одбиjен захтев Косова да уђе у Унеско! Филм о рушењу српских цркава на Космету (видео) Умjесто Тачиjа, страхуjу опет Срби  

У Регионалном музеју у Добоју данас је отворена изложба "Одјеци: европска штампа о Сарајевском атентату и Јулској кризи"

Изложба о Сарајевском атентату

9. новембар 2015.

У Регионалном музеjу у Добоjу данас jе отворена изложба “Одjеци: европска штампа о Сараjевском атентату и Јулскоj кризи” и приказан jе документарни филм “Сараjево 1914”. Промовисане су и књиге “Сараjево 1914” Владимира Дедиjера и “Сараjевски атентат” Воjислава Богићевића, те публикациjа “Одjеци: европска штампа о Сараjевском атентату и Јулскоj кризи.”, групе од 11 аутора. Историчар Жељко Вуjадиновић оциjенио jе Дедиjерово “Сараjево 1914” као наjреферентниjу књигу о Сараjевском атентату, коjа jе своjевремено у анкети “Њуjорк таjмса” проглашена за књигу године. Професор Боривоjе Милошевић рекао jе да су стенограмске забиљешке са суђења Гаврилу Принципу и другима, коjе су приређене у издању Воjислава Богићевића “Сараjевски атентат”, jедан од наjважниjих историjских извора за проучавање предисториjе

Разбијена плоча Српске православне цркве

9. новембар 2015.

Четрдесетшестогодишњи мушкарац ухапшен jе због сумње да jе у мjесту Караџићево на подручjу Винковаца разбио мраморну плочу са урезаним ликовима Светих Петра и Павла у власништву Српске православне цркве. Оваj вандалски напад догодио се jуче уjутро. Полициjа jе овог вандала осумњичила да jе у неколико наврата оштетио и Споменик жртвама рата 1991. године, коjи се налази у центру Караџићева у коме претежно живи српско становништво. Риjеч jе о споменику подигнутом приjе десетак година као знак сjећања на 14 жртава, мjештана српске националности убиjених 1991. године. Четрдесетшестогдишњак jе приведен у полициjску станицу, уз кривичну приjаву за почињено кривично дjело оштећење туђе ствари. Извор: Везане виjести: ОСКРНАВЉЕН И ОПЉАЧКАН ПРАВОСЛАВНИ ХРАМ У

Одбијен захтев Косова да уђе у Унеско!

9. новембар 2015.

На гласању у Паризу лажна држава Косово ниjе добила потребну већину гласова за улазак у организациjу за заштиту светске културне баштине! На гласању у седишту Унеска у Паризу лажна држава Косово ниjе добила потребну већину гласова за улазак у организациjу за заштиту светске културне баштине! На данашњем заседању у Паризу, чиjи jе исход до последњег тренутка био неизвестан, победили су аргументи Београда, упркос томе што су за Приштину лобирале неке од наjjачих светских сила. За приjем Косова гласале су 92 државе. Против jе било 50, а потребна већина да буде примљено била jе 95.   Извор: НОВОСТИ   Везане виjести: Лавров о Косову: Неприхватљиво политизовати Унеско Др Андреj Фаjгељ: Не

Вељко Џакула

Џакула: Мањине неће одлучивати о влади Хрватске

9. новембар 2015.

Предсjедник Српског демократског форума у Хрватскоj Вељко Џакула сматра да мањине, након парламентарних избора у Хрватскоj, неће бити “jезичак на ваги”, нити ће њихови гласови бити пресудни за формирање нове владе. “Већинске странке у Хрватскоj ХДЗ или СДП са коалициjом `Мост` формираће владу, а мањински представници ће имати улогу `фолклора`, коjа им jе давно намиjењена”, рекао jе Џакула Срни, коментаришући прелиминарне резултате парламентарних избора у Хрватскоj. Он каже да у протеклом периоду, док су српски представници били потребни у коалициjи за формирање Владе у Хрватскоj, нису искориштене шансе за рjешавање проблема мањинске српске заjеднице. Када jе риjеч о положаjу Срба у Хрватскоj након ових избора, Џакула сматра да он неће

Предговор књиге “Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – Ђуро Затезало

9. новембар 2015.

  English Свjедочанства избjеглих од смрти само су дио истине преживjелих свjедока о томе што се све догађало и на коjе се све начине мученички страдало и умирало. Многи су рањени умрли, а да нитко ниjе записао њихове патње. Због тога су многе истине о озакоњеним усташким злочинима остале недоречене или прешућиване, и због онога ниjе jош вриjеме, треба дистанца од 50 година, треба сачекати, то би вриjеђало осjећаjе народа коме су усташе припадале… Наљутит ће се приjатељи, али и неприjатељи са коjима у будућности мислимо да будемо приjатељи. Све то зло нека чека боље прилике. Не треба прикупљати, записивати и обjављивати о тим ужасним усташим злочинима, чему евидентирати масовне

Перо Родић

Опомена надолазећим генерацијама

8. новембар 2015.

Чланови Градског удружења логораша Другог свjетског рата и њихових потомака из Бањалуке и ове су се године присjетили козарачке дjеце, жртва усташког терора. Дjеци сахрањеноj у заjедничкоj гробници на загребачком Мирогоjу помен jе одао и Перо Родић, коjи jе и сам преживио страхоте НДХ Чланови Градског удружења логораша Другог свjетског рата и њихових потомака из Бањалуке, у сурадњи са Српским народним виjећем, одали су 5. новембра почаст козарачкоj дjеци, жртвама усташког терора, сахрањеноj у заjедничкоj гробници на загребачком Мирогоjу. – Овдjе почиваjу 862 наjневиниjе жртве усташког терора, наши вршњаци коjи су након довођења из Козаре у Загреб помрли од глади, болести и исцрпљености. Били су убиjени jер су били дjеца

Патријарх Павле

Патријарх Павле, Кофи Анан и прича о мрвицама хлеба (читање 1 мин., Мудрост вечна)

8. новембар 2015.

Патриjарх Павле jе цео живот имао велико поштовање према храни, о чему постоjе многа сведочанства, а наjпознатиjе jе оно када jе шокирао Кофиjа Анана током његове посете Србиjи. Он jе тада испричао причу о мрвицама хлеба и шта оне значе за сваког човека коjи нема шта да jеде, а нико ниjе остао равнодушан На приjему код Светозара Маровића, тадашњег председника Србиjе и Црне Горе, између осталих, гости су били патриjарх Павле и Кофи Анан. Током вечере, у време поста, за патриjарха су били сервирани риба, хлеб и поврће. Кад jе све завршио имао jе салвету испред себе на коjоj jе било око двадесетак мрвица. Он jе тихо, не обраћаjући пажњу

Dana.jpg

Желим да моје дијете, никада не доживи оно што смо ми и наши преци проживјели

8. новембар 2015.

Поштовани, Припала ми jе велика част, али исто тако и велика одговорност, да могу говорити данас на Козари, мjесту коjе са Јасеновцем, Доњом Градином, Госпићем, Јадовним, острвом Паг, Косовом и Метохиjом, као и краjем из ког jа долазим, представља мjесто страдања, прогонства, прогона и погрома нашег српског народа. Обраћам вам се, приjе свега, као маjка дjетета, рођеног у наjтежим годинама посљедњег, али, по страдањима ништа мањег, отаџбинског рата, коjи jе са собом однио многе невине жртве. Обраћам вам се и као супруга храброг воjника, коjи jе оно што му jе наjвриjедниjе – своj живот, положио за слободу, вjеру и сигурност свих нас. Обраћам вам се и као човjек, коjи вjеруjе да све ово што данас имамо, дугуjемо управо оним

Анте Томић

Анте Томић: Ратни злочинац ће одлучивати о судбини Срба у Хрватској

8. новембар 2015.

Хрватски писац о односима Београда и Загреба, парламентарним изборима, бившоj земљи, истини о коjоj пише а коjа му угрожава живот. Не знам шта овде очекуjе преостали живаљ, jер и ХДЗ и СДП могу у коалициjу са Главашем. Живимо у страшном терору jедноумља ХРВАТСКИ писац, колумниста и сценариста Анте Томић доскора jе успевао да оно о чему пише у новинама не загађуjе његове књиге. Онда jе у неком тренутку схватио да у родноj Далматинскоj загори ниjе остало много сељака са коjима jе одрастао и о коjима пише. Наjлуђе jе, како каже, што су се одселили у градове и постали господари туђих живота. Један од њих jе Тома Поскок, главни jунак његовог

Света архијерејска литургија у Цркви Вазнесења Господњег

Владика Григорије: Тугу и муку претворити у славу

8. новембар 2015.

Светом архиjереjском литургиjом у Невесињу данас су настављене Митровданске свечаности у оквиру коjих се обиљежаваjу сjећање на митровданске битке 1992. и 1994. године, као и крсна слава Борачке организациjе Републике Српске и Дан општине Невесиње. Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григориjе након службе у Храму Вазнесења Господњег подсjетио jе на хероjске подвиге Невесињаца током митровданских борби и поручио њиховим породицама да не тугуjу већ да подигну “срца горе” и да своjу тугу и муку претворе у славу jер то jе, како jе рекао, прави пут и истина. “На овоj Божанскоj литургиjи изговорили смо управу ту, jедну чудесну риjеч –`горе имаjмо срца` и данас на Светог Димитриjа када се сjећамо

Књига Кинематографија у НДХ-а

Књига Кинематографија у НДХ-а разочарала Хрватску десницу

8. новембар 2015.

Аутор књиге “Кинематографиjа у НДХ-а” Даниел Рафаелић рекао jе да његова књига представља компилациjу на хиљаде докумената, мемоарске грађе и оргиналних филмских журнала и да jе била велико разочарање за дио хрватске jавности, посебно за радикалну десницу коjоj jе требало да послужи да “маше њом и `велича` културну политику НДХ-а”. Он jе за “Вечерње новости” рекао да jе књига писана у форми научног рада, све jе у њоj провjерљиво – од докумената и филмова, те jе тиме она утемељена и ниjе историjски конструкт или политички памфлет. “Ту jе одмах услиjедило велико разочарање када сам наjприjе обjавио велики текст о Гебелсовим дневницима у коjим он дословце пише… jадни Хрвати ако им

Грчка влада нашла се на удару због свог односа према Понтијском геноциду

8. новембар 2015.

Грчка влада нашла се на удару због свог односа према Понтиjском геноциду, након коментара министра образовања и сазнања да се у грчким средњим школама више не учи о овом геноциду. Посланик Нове демократиjе Милтиадис Варвициотис покренуо jе, пред грчким парламентом, у сриjеду питање одсуства геноцида из школског програма. Он jе подсjетио на министарску одлуку коjу jе у jуну обjавио бивши министар образовања и актуелни министар културе Аристидис Мпалтас. Овом одлуком jе тема jелинизма на Црном Мору у периоду 19. и 20. виjека уклоњена из школског програма. Понт се налази на jужноj обали Црног Мора. Понтиjски геноцид се одиграо између 1913. и 1923. године, када су турске трупе разним методама, укључуjући

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА