izdvajamo Архиве - Страница 242 од 301 - Јадовно 1941.

Мердаре: Помен најмлађој жртви НАТО агресије

11. април 2016.

У Боровцу крај Мердара одржан помен малој Бојани и Божини Тошовић. Бомбе на Боровац пале када је отац понео ћерку ка подруму ТОКОМ помена малој Бојани Тошовић и њеном оцу Божини, који су погинули 11. априла 1999. године у бомбардвању Мердара, на сеоском гробљу у Боровцу опело је служио игуман Мардарије из манастира Поганово, са два свештеника епархије нишке, а полагању венаца су присуствовали Милан Поповић, заменик министра за рад и социјалну политику, те представници куршумлијске општине и српски ветерани. – Бојану памтимо као најмлађу жртву агресије НАТО на нашу земљу, која би сада већ била пунолетна – казао је Бранко Аврамовић у име ветерана са КиМ, подсећајући на дан

Басташић: Процес деусташизације Хрватске није никад ни почео

11. април 2016.

За разлику од њемачког друштва, које је након Другог свјетског рата прошло процес денацификације и никоме у Њемачкој администрацији не пада на памет да васкрсава поздрав „Зиг хајл“, у Хрватској процес деусташизације никада није ни почео, па не чуди да се тамо усташки поздрав „За дом спремни“ све чешће чује, изјавио је предсједник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Ј. Басташић. „Ако се зна да је почетком деведестих управо усташка дијаспора дала младој хрватској држави министра одбране Гојка Шушка, финансирала набавку оружја и дала многе добровољце за `чишћење` Срба из Хрватске, а `врховник` Фрањо Туђман као монету увео `куну`, `здругове`, `бојовнике`, `сатнике`, `самокријесе` и још много тога из заоставштине Анте Павелића, не

Томислав Карамарко (Фото: N. REBERŠAK/NL)

Јутарњи: Карамарко да оде у Јасеновац и клекне

11. април 2016.

Јутарњи лист је позвао лидера ХДЗ Томислава Карамарка, који је Хрватима поручио да заједно одају почаст жртвама Јасеновца, да најприје оде у Јасеновац и клекне. Загребачки дневник је навео да потпредсједник Владе Хрватске најприје оде у Јасеновац и клекне, па тек онда може да позве Јевреје и Србе да му се придруже. „Они су одувијек тамо. Ваш се долазак тек очекује“, поручује коментатор Јутарњег Јелена Ловрић. У тексту се наводи да мантра о осуди „свих тоталитаризама“, која се с врха државе сада понавља, власти служи само као маскирна кошуља. Умјесто јасне осуде све присутнијег усташлука и његова претварања у мејнстрим, они се, као, дистанцирају од свих тоталитаризама, наводи лист и

Крстичевић против крста!

11. април 2016.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије оптужио државну Управу за заштиту културних добара Никшић- Управа за заштиту културних добара према јединој канонској православној цркви у Црној Гори- СПЦ, понаша се као према криминалној групи! Та управа се понаша према Митрополији и цркви уопште као што се полиција понашала према криминалцима, и то се десило у више махова, казао је је митрополит црногорско-приморски Амфилохије у Јован долу код Никшића, скиту манастира Острог. Управа за заштиту културних добара на чијем је челу Анастазија Мирановић, најавила је пре два дана, да ће поднети пријаву против Митрополије црногорско-приморске, због наводног скрнављења манастира Режевићи -споменика културе под заштитом државе старог осам векова! Митрополит је због тога критиковао и

Вишеград се сјећа руских добровољаца

11. април 2016.

У Дому културе у Вишеграду вечерас ће бити одржана Свечана академија поводом Дана руских добровољаца и 23 године од погибије руских добровољаца у посљедњем отаџбинском рату. У програму Свечане академије учествоваће Љуба Манасијевић који ће извести најљепше српске изворне пјесме, потврђено је Срни у Борачкој организацији Вишеград. На академији ће бити присутни представници кабинета предсједника Републике Српске, републичке и општинске Борачке организације, Министарства рада и борачко-инвалидске заштите, Удружења српско-руског пријатељства, те друга владина и невладина удружења из Русије, Србије и Републике Српске. Програм Свечане академије почиње у 20.00 часова. У Вишеграду ће сутра бити обиљежен Дан руских добровољаца који је уврштен у календар значајних историјских догађаја Републике Српске у знак

Шта хрватски медији пишу о годишњици НДХ?

10. април 2016.

Загреб — Хрватски портали поводом 75 година од оснивања Независне Државе Хрватске преносе изјаве званичника и Србије и Хрватске, као и текстове о самој НДХ. „Јутарњи“ је на друго место свог портала ставио шта је рекао премијер Србије Александар Вучић. „Јасеновац не смемо заборавити, али не смемо сањати освету. С хрватском хоћемо мир и добре односе“, гласи наслов тог текста. Осим тога, ту је и текст о изјави хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић која је позвала да се престане „са политизовањем Јасеновца“, као и текст насловљен „Тајне Јасеновца: Није било плинских комора па су жртве убијане на најпримитивнији начин – клањем, умлаћивањем, изгладњивањем и радом“. „Оснивање логора као места затварања,

Вучић: О истребљењеу једног народа морамо да говоримо данас, сутра ће бити касно

10. април 2016.

На данашњи дан, пре 75 година створена је монструм држава Независна држава Хрватска, а Јасеновац настрашнији логор смрти породила је та НДХ рекао премијер Александар Вучић. Срби су истребљени у Хрватској На данашњи дана, пре 75 година створена је монструм држава Независна држава Хрватска (НДХ), а Јасеновац настрашнији логор смрти породила је та НДХ, у којој су убијали и клали не зато шпто су били натерални већ јер је то била држава, рекао је данас премијер Србије Александар Вучић. Говорећи у Музеју кинотеке на централној манифестацији обележавања 75 година од почетка Другог светског рата на просторима бивше Југославије и злочина које су починили нацисти и њихови сарадници, Вучић навео да

Музеј Козаре: Доказе о покатоличавању Срба учинити доступним јавности

10. април 2016.

Музеј Козаре Приједор затражиће од Архива Републике Српске школске матичне књиге приједорске гимназије из времена прије и послије оснивања Независне Државе Хрватске, које садрже доказе о масовном покатоличавању православног живља у граду на Сани. Директор Музеја Козаре Зоран Радоњић рекао је да је ову иницијативу покренуо професор приједорске гимназије у пензији Лазар Гвозденовић, који се и сам са истим захтјевом обратио и овом музеју и Архиву Републике Српске. „Сматрамо да је корисно за нашу историјску збирку и њене потребе да има копије ових докумената“, оцијенио је Радоњић. Школске матичне књиге свједоче о ђацима који су похађали приједорску гимназију и који су се у школској 1940/41. години изјаснили и били уписани

Фукс: Mора се направити консензус шта се десило у Jасеновцу

10. април 2016.

Kомеморациjа жртвама Jасеновца се ради формално и декларативно а никада суштински, изjавио jе председник Савеза jевреjских општина Рубен фукс коjи сматра да jе потребно постићи договор чега се сећамо и консензус о томе шта се заправо догодило. БEOГРAД – Kомеморациjа жртвама Jасеновца се ради формално и декларативно а никада суштински, изjавио jе председник Савеза jевреjских општина Рубен фукс коjи сматра да jе потребно постићи договор чега се сећамо и консензус о томе шта се заправо догодило. фукс каже да истину мораjу написати историчари, а да све стране мораjу смоћи снаге да jе потпишу, jер „докле год буде политизациjе историjе, среће нема“. Oн каже да подржава одлуку Kоординациjе jевреjских заjедница Хрватске

Холокауст у Србији као неодвојиви део заједничког европског наратива о Холокаусту

10. април 2016.

Шири циљ пројекта је стварање међународне платформе за размену искустава из области комеморације, истраживања и едукације о Холокаусту, која ће посебну пажњу посветити Холокаусту у Србији као неодвојивом делу заједничког европског наратива о Холокаусту, и његовом утицају на стварање заједничких европских вредности толеранције и разноликости као основе савременог демократског друштва. Три дана програма Тродневну манифестацију обележиће богат програм (у дну овог прилога) са мноштвом домаћих и иностраних гостију. Изложба 20. априла ће у Историјском архиву Београда бити отворена изложба ”Октобар 1941 – Ескалација у Холокауст” чији су аутори историчар др Милован Писари и уметник Никола Радић Лукати, чланови Центра за истраживање и едукацију о Холокаусту. Међународна конференција 21. априла ће

Хероји Битке за Кошаре

9. април 2016.

Пре 17 година снаге ОВК, албанске војске и НАТО-а напале су рејон карауле Кошаре на југословенско-албанској граници. Напад је био силовит, изненадио је Војску Југославије, ОВК је заузела караулу, али није успела дубље да продре на Косово и Метохију, што је био основни циљ напада. Војска Југославије имала је 108 погинулих, а ОВК више од 200. Око 1.500 припадника ОВК уз подршку албанске артиљерије, НАТО авијације и инструктора напало је рејон карауле Кошаре на фронту ширине неколико километара рано ујутро 9. априла 1999. године. До 9. априла НАТО није гађао Кошаре, али јесте друге положаје на југословенско-албанској граници. Карула је лоцирана на обронцима Проклетија, недалеко од Ђаковице и Дечана. У

Алојзије Степинац (крајње десно), у септембру 1944, на сахрани председника сабора НДХ Марка Дошена.

Филмови о Јасеновцу 10. априла у Кинотеци

8. април 2016.

У оквиру циклуса „Време злочина”, посвећеног обележавању 75 година од почетка Другог светског рата на просторима бивше Југославије, 10. априла у Југословенској кинотеци биће приказана остварења која говоре о злочинима почињеним над недужним становништвом након проглашења Независне Државе Хрватске. На централној церемонији обележавања 75 година од почетка Другог светског рата на просторима бивше Југославије, у Кинотеци ће говорити, како је најавило Министарство културе и информисања, председник Владе Србије Александар Вучић. Том приликом биће приказани документарни филмови о логору Јасеновац – „Јасеновац” Богдана Жижића (1966), „Госпа – краљица Хрвата” Крста Шканате (1992) и „Крв и пепео Јасеновца” Лордана Зафрановића (1983). „Кроз филмски програм присетићемо се неких од најтамнијих страница историје нашег

Штрбац: Хрватска у позициjи да условљава Србиjу

8. април 2016.

Директор Информационо-документационог центра “Веритас” Саво Штрбац оценио jе данас да jе Хрватска у позициjи да условљава Србиjу и сматра да ће то потраjати. БEOГРAД – Директор Информационо-документационог центра “Веритас” Саво Штрбац оценио jе данас да jе Хрватска у позициjи да условљава Србиjу и сматра да ће то потраjати. “По досадашњем искуству, сећам се како jе Италиjа правила проблеме Словениjи, па Словениjа Хрватскоj, тако ће и Хрватска много намучити Србиjу док jе неко из EУ не поклопи и каже доста jе. Пар година ће Хрватска сигурно намучити Србиjу”, оценио jе Штрбац за РTС. Упитан како ће се понашати Србиjа у том случаjу, Штрбац jе рекао да не зна, али да jе

„Десница се храни страхом… у Хрватској од Срба“

8. април 2016.

Загреб — У немачко-француском културном центру Арте у Берлину је уторак је приказан филм о порасту деснице у Европи на примеру Немачке, Француске, Пољске и Хрватске. У филму се, на пример, хрватски министар културе Златко Хасанбеговић назива ревизионистом. Осим тога, он је у филму приказан са усташком капом. „Десница се храни страхом: у Немачкој је то страх од избеглица, у Мађарској од Рома, у Француској од Муслимана, у Хрватској од Срба, написао је утицајни немачки Зидојче цајтунг, који као радикалне тенденције у Хрватској истиче „певање фашистичких песама и продају нацистичких симбола“ приликом прославе Олује. „Као кад би неко у Берлину на празник прошао са свастиком“, коментар је књижевнице Славенке Дракулић.

Орешковић: Битно да се канонизација Степинца што пре заврши

7. април 2016.

Премијер Хрватске Тихомир Орешковић рекао је данас после разговора с папом Фрањом у Ватикану да се хрватски народ нада канонизацији хрватског кардинала Алојзија Степинца што пре Премијер Хрватске Тихомир Орешковић рекао је данас после разговора с папом Фрањом у Ватикану да се хрватски народ нада канонизацији хрватског кардинала Алојзија Степинца што пре. „Тај процес би требало да крене овог лета и нама је битно да што пре заврши. Порука је да је кардинал Степинац део нашег идентитета и свима нама је у циљу да процес крене и заврши што пре“, рекао је Орешковић новинарима после получасовног разговора с папом Фрањом, пренели су хрватски медији. Он је изразио наду да поступак