Састанак водећих српских и словеначких опозиционих интелектуалаца у Љубљани 1985. дефинитивно је срушио илузије да могу заједно да наступају. Српски опозиционари били су затечени словеначким антијугословенским уверењем У јеку писања Меморандума у Српској академији наука и уметности, 16. новембра 1985. године у једној кафани на периферији Љубљане одржан је састанак водећих српских и словеначких опозиционих интелектуалаца. Гостионица “Мрак” у којој су се састали можда на најбољи начин описује услове и теме рада ове групе опозиционара. Овај сусрет осим што је дефинитивно срушио илузије да Срби и Словенци могу заједно да наступају у промени поретка, произвешће и низ последица које ће завршити у прашини коју је у југословенској јавности изазвала појава

Академици у Меморандуму су констатовали да се српско становништво из Лике, Кордуна и Баније исељава због економске неразвијености и рафиниране асимилационе политике Хрватске Податком произашлим из пописа становништва 1981. године да ван територије Србије живи чак 24 одсто српског становништва, аутори Меморандума САНУ указали су на опасност од латентне дезинтеграције српског народа. У радној верзији овог документа посебно је наглашена ситуација у Хрватској, где је за свега три деценије њихов број сведен на ниво нижи од послератних година. Део Меморандума посвећен положају српског народа у Хрватској са констатацијом да је на делу асимилација и затирање његовог националног идентитета, у годинама које ће уследити биће тежишна тачка његове осуде и политичке

Физички, политички, правни, културни геноцид над српским становништвом Косова и Метохије најтежи је пораз у ослободилачким борбама Србије од Орашца до устанка 1941. Изгон српског народа са Косова је спектакуларно сведочанство његовог историјског пораза. Српском народу је у пролеће 1981. године објављен један одиста специјалан, али отворен и тотални рат припреман у разним раздобљима административних, политичких и државноправних промена. Вођен вештом применом разних метода и тактика, с подељеним улогама, уз активну, а не само пасивну и не много прикривану подршку појединих политичких центара у земљи тај отворени рат, који се не назива својим правим именом, одвија се скоро пет година. Он, дакле, траје много дуже него читав ослободилачки рат у

Основна теза Меморандума јесте да је конфедерализација, омогућена Уставом из 1974, довела до стварања одвојених републичких и покрајинских привреда и тржишта Економска криза, дубока и свеприсутна, један је од главних показатеља неприлика у које је запала социјалистичка Југославија осамдесетих година. Грађани бивших република и данас се сећају несташица кафе, детерџената, принципа вожње “пар-непар”, бонова за гориво, трком за девизама у земљи и техничким уређајима у иностранству… Положај привреде нашао се и у тексту Меморандума САНУ, на коме је група академика САНУ радила 1985. и 1986. године. Економски део овог, по много чему контроверзног документа најмање је био нападан и критикован, иако је по много чему одступао од званичне реторике представника

Огорчени дискриминацијом Срба у Сарајеву и Федерацији БиХ, окупљени око сарајевског огранка “Просвјете” упутили су отворено писмо сарајевским, босанскохерцеговачким, званичницима Федерације БиХ, те представницима међународне заједнице и дипломатама. Указали су на ратну и поретну демографску катастрофу на штету Срба, али и на недаће попут отимања имовине, увреда, запостављања и уништавања српског културног наслијеђа. Казани, јама изнад Сарајева, само једно од необиљежених српским стратишта у Сарајеву, прогутала је на десетине сарајевских Срба. Од злодјела се амнестирали приписујући одговорност убијеном команданту 10. брдске сарајевске бригаде Мушану Топаловићу Цацу и његовом подрђеном Самиру Бејтићу. У нади да ће суживота бити, а и због превасходне улоге да очувају српску културу и традицију, до сада