Akademiji je nametnut greh o nečemu gde je mnogo neistina i nedorečenosti. Od Memoranduma se nećemo ograđivati, a ako ima krivice, mi ćemo je prihvatiti – rekao je predsednik Kostić Srpska akademija nauka i umetnosti pune tri decenije provela je pod hipotekom stava o položaju srpskog naroda u Jugoslaviji, koji je njena komisija, nedovršeno, formulisala u jesen 1986. godine. Senka Memoranduma i danas lebdi nad zdanjem u Knez Mihailovoj ulici, u kome je rođen dokument koji punih 30 godina neprekidno izaziva pažnju javnosti. Neželjena zaostavština proteklih godina opterećivala je SANU preteći na momente da je potpuno parališe, pa čak i ukine. Akademija je, međutim, do današnjih dana ostala dosledna u

Početkom 1990. godine događaji će sustizati jedni druge. Jasna naznaka da je kompromis nemoguć bila je vidljiva na 14. kongresu SKJ, koji su Slovenci i Hrvati solidarno napustili Kada se 25. juna 1991. godine Milan Kučan obratio javnosti proglašavajući nezavisnost Slovenije i njeno stupanje među evropske države, samo retki su se setili Memoranduma SANU i njegove prognoze budućih događaja u Jugoslaviji. Potez Slovenaca, a odmah zatim i Hrvata, uprkos kritikama, potvrdio je slutnje i upozorenja akademika. – Ovaj akt predstavlja kulminaciju stogodišnjih nastojanja slovenačkog naroda. Jugoslavija u sadašnjem obliku nije sposobna da preživi i postaje žarište potencijalnih konflikata i ratne opasnosti. Srž jugoslovenskog problema je u tome što država nikad

Kritičari Memoranduma zaboravili su da je deset godina pre njegovog pojavljivanja srpsko rukovodstvo sačinilo “Plavu knjigu” protiv Ustava iz 1974. i demontiranja Srbije na tri dela Amandmanima na republički ustav od 28. marta 1989. godine Srbija je ponovo stekla svoju državnost i suverenitet na celoj teritoriji. Prva i osnovna zamerka akademika na urušeni političko-ekonomski sistem Jugoslavije ticala se Ustava iz 1974. i demontiranja Srbije na tri dela, od čega samo takozvana “uža Srbija” nije imala gotovo nikakvo pravno određenje niti jasno mesto u federaciji. Deceniju i po duga titovsko-kardeljevska nepravda ispravljena je 1989, ali uz velike otpore, neslaganja i sukobe. Sve ovo dešavalo se u senci nemira na Kosovu, štrajka

U prvim reagovanjima evropski listovi nisu u Memorandumu videli ni poziv za rušenje Jugoslavije, ni osnov za etničko čišćenje. Zapadni novinari su pisali da je spis Akademije afirmacija demokratskih tekovina Pojava Memoranduma SANU i afera koja je mesecima potom tresla Jugoslaviju snažno su odjeknule i u Evropi. Gotovo da nije postojala strana novinska agencija ili medij čiji ovdašnji dopisnik nije javio o jugoslovenskom političkom skandalu. Izveštaji stranih medija s kraja 1986. i početka 1987. godine pokazuju živo interesovanje za događaje u SFRJ, ali i ushićenje novim vetrovima u okoštaloj socijalističkoj državi. Okosniocu izveštaja stranih medija o kontroverznom dokumentu Srpske akademije, uprkos kasnije uvreženom mišljenju, nije činilo insistiranje na srpskom nacionalizmu

Akademici pune tri decenije dokazuju da su se prilikom pisanja Memoranduma držali postojećeg poretka i pozicije Jugoslavije i da su samo otvarali pitanja o ravnopravnosti naroda Stvaranje “velike Srbije” u javnom mnjenju bivših jugoslovenskih republika i Zapadne Evrope početkom devedesetih postalo je ključni deo nenapisane optužnice protiv Memoranduma SANU, akademika, pa i tek uspostavljene SR Jugoslavije. Čak i najtvrđi kritičari teksta akademika priznaju da je Memorandum formalno bio na jugoslovenskom stanovištu, ali da njegov duh čine ideje karakteristične za velikosrpske projekte. Srpski istoričari tvrde da je pojam “velika Srbija” nastao još u Austrougarskoj, koja se posle Berlinskog kongresa obrenovićevskoj državi nametnula kao politički i ekonomski tutor. Južni sused dvoglave Carevine,