Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (13) Jugoslovenska privreda u raljama političara

Datum objave: petak, oktobar 21, 2016
Veličina slova: A- A+

Osnovna teza Memoranduma jeste da je konfederalizacija, omogućena Ustavom iz 1974, dovela do stvaranja odvojenih republičkih i pokrajinskih privreda i tržišta

Ekonomista Kosta Mihailović je otvarao tabu teme ondašnje države
Ekonomista Kosta Mihailović je otvarao
tabu teme ondašnje države

Ekonomska kriza, duboka i sveprisutna, jedan je od glavnih pokazatelja neprilika u koje je zapala socijalistička Jugoslavija osamdesetih godina. Građani bivših republika i danas se sećaju nestašica kafe, deterdženata, principa vožnje “par-nepar”, bonova za gorivo, trkom za devizama u zemlji i tehničkim uređajima u inostranstvu…

Položaj privrede našao se i u tekstu Memoranduma SANU, na kome je grupa akademika SANU radila 1985. i 1986. godine. Ekonomski deo ovog, po mnogo čemu kontroverznog dokumenta najmanje je bio napadan i kritikovan, iako je po mnogo čemu odstupao od zvanične retorike predstavnika vlasti. On je gotovo u celini bio delo ekonomiste Koste Mihailovića, koji će u godinama koje će uslediti biti jedan od najtvrđih branioca ovog proskribovanog teksta. Mihailović i njegove kolege tešku ekonomsku situaciju objasnile su nelogičnostima u funkcionisanju države i posledicama koje su proizvele. Oni su, međutim, ukazali i na neravnomeran razvoj republika SFRJ, kao i zaostajanje Srbije kao posledicu eksploatatorskog odnosa drugih republika, posebno Slovenije i Hrvatske.

“Što vreme više odmiče, sve je jasnije da se izlaz iz krize ne može naći bez temeljnih promena u privrednom i političkom sistemu”, navode akademici u memorandumskom tekstu.

Iako na prvi pogled, ove teze, imajući u vidu prilike i sistem vrednosti SFRJ, deluju smelo, čak jeretički, nisu prvi put iznete u Memorandumu. One su se čule na nekoliko skupova održanih u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, na kojima su analizirani privredni, politički, demografski i drugi trendovi u federaciji. U tom smislu važna je 1983. godina, kada je za redovnog člana SANU izabran Kosta Mihailović, koji će najotvorenije govoriti o ovoj po mnogo čemu tabu temi tadašnje države.

Jedna od osnovnih teza Memoranduma jeste da je tiha konfederalizacija omogućena Ustavom iz 1974. godine dovela do stvaranja odvojenih i zaokruženih republičkih i pokrajinskih privreda i tržišta. Proklamovana decentralizacija stvorila je dezintegraciju svojstava države i ekonomije. Na sve to, nadovezalo se i usitnjavanje preduzeća u vidu samostalnih osnovnih organizacija udruženog rada.

U Memorandumu SANU kritikuje se privredni sistem koji “nema ulogu da podržava privredni razvoj i uvažava ekonomske racionalnosti, već da služi jačanju političkog činioca”. Privreda je, po akademicima SANU, postala talac politike, koja je “decenijama držala u stanju zavisnosti i podređenosti”.

Jugoslovenska ekonomija kasnih osamdesetih bila je istinski u lošem stanju. Jedan od najvećih problema države bila je prezaduženost. U godinama koje će uslediti posle Titove smrti dug države biće na maksimumu, dok će njena sposobnost da bilo šta vrati biti na svom minimumu. Od šezdesetih godina javni dug se uvećavao za oko 17 odsto svake godine, da bi 1991. on iznosio ogromnih 20 milijardi dolara.

Između 1970. i 1980. ubrzano raste trgovinski suficit Jugoslavije. Deo razlike između ogromnog uvoza i skromnog izvoza prebijan je doznakama gastarbajtera, koje su dostizale i dve milijarde dolara godišnje. U to vreme van matice je živelo i radilo više od milion građana SFRJ, a na vrhuncu odlazaka trbuhom za kruhom u inostranstvu je privređivalo čak 20 odsto radne snage.

Jugoslovenska ekonomija u celini zavisila je od priliva stranih sredstava za koje nije postojalo pokriće u domaćoj proizvodnji. Država se zaduživala kod stranih banaka, jer nije raspolagala dovoljnom količinom deviza za kupovinu nafte, sirovina i repromaterijala za domaću industriju. Poseban problem koji je doprinosio lošem stanju jugoslovenske ekonomije jeste pad produktivnosti, koji je vraćanje stranih kredita činio nemogućom misijom.

Početkom osamdesetih godina presušuje priliv pozajmljenog novca što državu dovodi u predkolapsno stanje. Jer jugoslovenska ekonomija ne samo da nije imala kapacitet za vraćanje dugova, već je i njeno osnovno funkcionisanje zavisilo od novih zaduživanja. Jugoslovenski BDP posle 1980. stagnira, a od 1986, kada se pojavljuje i Memorandum SANU, počinje drastično da opada.

Razmere krize koja će u deceniji pre raspada Jugoslavije dobiti svoj puni zamah mogle su se naslutiti još početkom sedamdesetih godina. Primanja su konstantno opadala, uprkos upumpavanju velike količine deviza. Inflacija je bila dvocifrena, a nekoliko godina pred Titovu smrt dostigla je i neverovatnih 40 odsto godišnje. Uprkos velikom odlivu radne snage, stopa nezaposlenosti je početkom osamdesetih narasla na 12 odsto. Samo ovaj podatak, sam po sebi, bio je pouzdan znak da je recesija uveliko stigla.

Vlast i stručna javnost bili su svesni ponora koji se otvara pod nogama posustale federacije, ali se o razmerama krize retko otvoreno govorilo. Sistemski uzorci krize nisu mogli biti otklonjeni nizom državnih mera, među kojima su uz najveću pompu najavljeni “Društveni plan republike” iz 1981, “Program dugoročne stabilizacije” iz 1983. i “Program privrednog razvoja” 1985. i drugi. Krah “mera stabilizacije” bio je zamaskiran uvećanjem stranih kredita i povećanjem ekonomskog iseljavanja stanovništva. Upravo tih godina država se suočila sa još jednim problemom, koji će do danas pratiti sve bivše republike – Jugoslaviju je od 1971. do 1981. godine napustilo čak 30.000 fakultetskih obrazovanih mladih ljudi.

U programu ekonomske stabilizacije, koji je tri godina pre pojave Memoranduma izašao kao rezultat rada Krajgerove komisije, priznaje se da su Jugoslaviji neophodni krupni sistemski potezi. On je bio reakcija sa najvišeg mesta na BDP od neverovatnih 0,6 odsto, nemoć u otplati stranih kredita, inflaciju čija je stopa bila oko 50 procenata, radikalno smanjenje uvoza, povećanje nezaposlenosti…

Dokument koji je usvojio najviši organ države, Predsedništvo SFRJ, predviđalo je reafirmaciju zajedničkog tržišta i uspostavljanje njegovog narušenog jedinstva, što je i jedna od teza tvoraca Memoranduma SANU.

“Teritorijalizacija privrede, sa sve većim njenim zatvaranjem u republičke granice direktna su posledica negiranja tržišnih zakonitosti i primer jednog antitržišnog pristupa koje je uzelo maha sredinom sedamdesetih”, navedeno je u Programu stabilizacije.

MMF TRAŽI USTAVNE PROMENE

Ustrojstvo države nametnulo se kao pitanje u pregovorima Jugoslavije i Međunarodnog monetarnog fonda. Delegacija MMF-a tokom 1985. i 1986. godine bila je na stanovištu da je reforma ustavnog sistema uslov za oporavak privrede, kako bi Jugoslavija mogla da vraća svoje dugove. Uz drugi stendbaj aranžan zatraženo je da ukidanje prava veta republika na saveznom nivou, kao i pokrajina unutar Srbije, budu obavezne mere pred reformu privrede i finansija. Ovi potezi trebalo je da ubrzaju reagovanje države na ekonomske tokove i omoguće neophodne podsticaje privredi. Ishod je, pod pritiskom MMF, stigao tek 1987. godine u vidu amandmana na Ustav iz 1974. godine. Događaji koji su usledili, međutim, pokazali su da je za bilo kakvu temeljnu reformu Jugoslavije – postalo prekasno.

Autor: Rade Dragović

Sutra: Istina o Kosovu bez akademske učtivosti

Izvor: NOVOSTI

 

Vezane vijesti:

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (1) Zemljotres u politički trusnoj Jugoslaviji 

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (2) Početak medijsko-političkog trilera 

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (3) Krađa iz stana akademika Đorđevića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (4) Pucaju iz svih artiljerijskih oružja

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (5) Car je go – poručili su akademici

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (6) Srbima nametnuto osećanje krivice

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (7) Kritičko viđenje stanja u Jugoslaviji

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (9) Državno-partijski vrh smišlja skandale

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (10) Dobrica Ćosić nije pisao Memorandum

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (11) Sumorni opis jugoslovenske stvarnosti

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (12) Talas buđenja nacionalnih osećanja

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (14) Istina o Kosovu bez akademske učtivosti

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (15) Hrvatska emigracija piše svoj memorandum

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (16) Razlaz srpskih i slovenačkih intelektualaca

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (17) Srpsko viđenje budućnosti Jugoslavije

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (18) Kružok u Siminoj stvorio opoziciju

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (19) Ćutanje budnog čuvara postojećeg poretka

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (20) Dvostruka igra Slobodana Miloševića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (21) Kosovski zaokret Slobodana Miloševića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (22) Novi talas napada na srpske akademike

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (23) Akademici pred Haškim tribunalom

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (24) Pojam „velika Srbija“ smišljen u Beču

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (25) Otvoreni rat srpskih staraca i države

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (26) Srbija postaje jedinstvena država

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (27) Odbrana Jugoslavije vodila je u rat

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (28) Senka koja lebdi nad Akademijom


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top