Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (10) Dobrica Ćosić nije pisao Memorandum

Datum objave: nedelja, decembar 30, 2018
Veličina slova: A- A+

Sporni tekst Srpske akademije nauka i umetnosti bio je zapravo proizvod kritičke misli prema tadašnjem poretku i ustrojstvu Jugoslavije, u čemu je Ćosić imao zapaženu ulogu

Dobrica Ćosić
Dobrica Ćosić

Autorstvo Memoranduma SANU najčešće je pripisivano književniku Dobrici Ćosiću. Sa distance od tri decenije osnovana je tvrdnja da ovaj tekst nije njegovo delo. Činjenica je, međutim, da je u njemu primetno više teza koje je sedamdesetih i osamdesetih godina zastupao Ćosić i koje su činile milje srpskih intelektualnih i opozicionih krugova. Memorandum SANU proizvod je kritičke misli prema tadašnjem poretku i ustrojstvu Jugoslavije, u čemu je Ćosić imao zapaženu ulogu.

Svako javno pominjanje memorandumskog teksta u poslednjih 30 godina bilo je neraskidivo povezano i sa Ćosićevim imenom. On je smatran najpre piscem, inspiratorom, pa najzad ideologom ne samo Memoranduma, već i čitave politike srpskog nacionalizma. U korelaciji površnog i najčešće zlonamernog shvatanja Memoranduma kao platforme Velike Srbije, logično je da je Ćosić njegov idejni tvorac i nevidljiva ruka koja je iz senke pisala ovaj tekst.

Na ovakav Ćosićev renome i vezu sa tekstom koji je septembra 1986. godine pod velom tajne izašao iz zgrade Akademije uticalo je njegovo delovanje sa veoma sličnih pozicija koje su zauzimali i pisci Memoranduma. To se pre svega odnosi na tezu o Srbima kao “pobednicima u ratu, gubitnicima u miru”, ali i nužnosti promene Ustava, kosovskom pitanju…

U knjizi “Memorandum SANU – pod udarima politike” iz 2002. godine akademici Vasilije Krestić i Kosta Mihailović negiraju veći Ćosićev uticaj na pisanje ovog akta i navode da on kao poznati politički disident nije bio podoban da bude član komisije koja je dobila mandat da ga napiše, kako ovaj dokument ne bi unapred diskreditovao u očima političara, kojima je i bio namenjen.

“Uplitanje Dobrice Ćosića kao glavnog inspiratora i realizatora Memoranduma jedna je od velikih neistina koje su našle mesta u medijima širom sveta. Na tu neistinu nasele su i neke međunarodne organizacije, kao što je to bilo sa Konferencijom o ranijoj Jugoslaviji. Tri eksperta ove Konferencije posetila su SANU decembra 1992. godine interesujući se za udeo Dobrice Ćosića, u to vreme predsednika SR Jugoslavije, u pisanju Memoranduma. Istinski su bili iznenađeni kada im je rečeno da on nije bio među 16 članova komisije i da za ovaj dokument nije priložio nikakav tekst”, ukazuju Krestić i Mihailović.

Dvojica akademika napominju i da je Ćosić dao svoj doprinos u idejama i sugestijama na tri sastanka Komisije, koja ga je saslušala sa uvažavanjem, ali bi “bilo smelo tvrditi da su njegove usmene diskusije imale veći uticaj na sadržinu teksta Memoranduma”.

“Pripisivanje Ćosiću da je stvaralac ili jedan od glavnih pisaca ovog teksta jeste maliciozno proturanje neistina”, tvrde Krestić i Mihailović.

Sam Ćosić u razgovorima sa novinarima u više navrata je negirao svoj angažman u pisanju dokumenta SANU. Njegova uloga u “slučaju Memorandum”, prema Ćosićevim i rečima njegovih biografa i sabesednika, svela se na konsultativne sastanke u SANU, gde je pozivan sa još dvojicom uglednih akademika – sociologom Ljubomirom Tadićem i pravnikom Jovanom Đorđevićem.

Publicisti Slavoljubu Đukiću, koji je od razgovora sa Dobricom 1989. objavio knjigu “Čovek u svom vremenu” pisac je o svojoj ulozi u ovom slučaju rekao:

“Zalagao sam se da se Srpska akademija pozabavi opštim stanjem jugoslovenskog društva i da se pred javnošću pojavi sa svojim pogledima. Na poslednjim sastancima Komisije kada je počela redakcija nacrta memoranduma, učestvovao sam i ja”, kazao mu je Ćosić.

Đukić u svojim biografskim knjigama “Čovek u svom vremenu” i “Pogled iz osinjaka” smatra da su se neke Ćosićeve ideje, ranije izrečene, našle u Memorandumu, ali da ih on nije formulisao. Reč je pre svega o delovima koji se tiču položaja Srbije i Jugoslavije, koji su bili ključni za odijum vlasti. U odbranu Akademije i njenog ugleda od ofanzive državnog i partijskog vrha uključio se i Dobrica:

“Memorandum SANU i njegovo objavljivanje predstavlja kulminaciju nerazumnog ponašanja srpskih političara na čelu sa Ivanom Stambolićem. To što se u jesen 1986. dogodilo sa Akademijom nije se zbilo nijednoj akademiji u svetu. Samo zato što smo dozvolili drskost da se pozabavimo opštim stanjem društva, na osnovu tog nezavršenog dokumenta, proglašeni smo razbijačima Jugoslavije, neprijateljima socijalizma, izazivačima bratolubilačkog rata, protagonistima nacionalne mržnje”, smatrao je Ćosić.

Mnoge teze iz Memoranduma SANU Ćosić je razrađivao još šezdesetih i sedamdesetih godina tokom svog disidentskog i opozicionog delovanja. Jedna od najvažnijih je kritika nastupajuće konfederalizacije Jugoslavije, koju je, prema beleškama Slobodana Gavrilovića, Ćosić uočio još 1968. godine.

“Te godine sam odlučio da na osnovu materijala koji postoje o Kosovu napadnem jugoslovensko političko rukovodstvo za kurs ka konfederalizaciji Jugoslavije”, ispričao je pisac Gavriloviću

“Taj se kurs osećao već na Osmom kongresu decembra 1964. godine. Ustavom se republike pretvaraju u države, prihvataju se kominternovske i avnojevske granice. Pred nama se odvijalo ustavno-pravno pripremanje secesije i sve ono što se posle dogodilo. Smrću Slobodana Penezića Krcuna i likvidacijom Rankovića, koji su bili za federalizam Jugoslavije, u Srbiji među komunistima nema više otpora separatizmu i nacionalnim ekonomijama koju su zastupali Slovenci i Hrvati”.

Hrvatski novinar i publicista Darko Hudelist u svojoj knjizi “Beogradski dnevnik – susreti i razgovori s Dobricom Ćosićem 2006-2011” podseća da je ideologija Memoranduma u mnogo čemu i Ćosićeva, ali i napominje da je za finalnu sednicu redakcije ovog teksta on napisao amandmane na čak 16 stranica, od čega je među prvim bila sugestija da se deo o položaju srpskog naroda nađe pre ekonomske analize.

Ključni razlog zašto se pisac nije aktivnije uključio u pisanje Memoranduma, prema rečima akademika Mihaila Markovića, jeste taj što “Dobrica nije voleo kolektivne poslove, u kojima on ne bi vodio glavnu reč”. Sam Ćosić je naglašavao da je u to vreme on radio na jednoj verziji srpskog nacionalnog programa. Na ovom poslu je sarađivao sa najuglednijim slovenačkim opozicionarima, sa kojima se razišao 1985, ali uz dogovor da se posebno naprave slovenački i srpski nacionalni program i da ih zajedno objave. Afera oko objavljivanja Memoranduma i prašina koja se oko toga digla učinila je da i Ćosić i njegovi saradnici obustave svoj posao.

SMIŠLjENA KOMPROMITACIJA

Cilj podmetanja Dobrice Ćosića kao jednog od glavnih pisaca Memoranduma savršeno je jasan – ukazuju u svojoj knjizi “Memorandum SANU – pod udarima politike” akademici Vasilije Krestić i Kosta Mihailović.

“Budući da su Memorandumu pripisani svi nacionalistički motivi velikosrpski, genocidni i drugi kvalifikativi, tvrdnja da je predsednik Jugoslavije tvorac takvog dokumenta, sračunata je da kompromituje i njega i državu na čijem je čelu bio, kao što je pre toga to učinjeno sa povezivanjem Slobodana Miloševića i Memoranduma. Time je trebalo oslabiti pregovaračku poziciju Jugoslavije u momentu kad se secesijom kriza u Jugoslaviji iskomplikovala”.

Autor: Rade Dragović

Sutra: Sumorni opis jugoslovenske stvarnosti

Izvor: NOVOSTI

 

Vezane vijesti:

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (1) Zemljotres u politički trusnoj Jugoslaviji 

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (2) Početak medijsko-političkog trilera 

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (3) Krađa iz stana akademika Đorđevića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (4) Pucaju iz svih artiljerijskih oružja

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (5) Car je go – poručili su akademici

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (6) Srbima nametnuto osećanje krivice

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (7) Kritičko viđenje stanja u Jugoslaviji

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (9) Državno-partijski vrh smišlja skandale

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (11) Sumorni opis jugoslovenske stvarnosti

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (12) Talas buđenja nacionalnih osećanja

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (13) Jugoslovenska privreda u raljama političara

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (14) Istina o Kosovu bez akademske učtivosti

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (15) Hrvatska emigracija piše svoj memorandum

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (16) Razlaz srpskih i slovenačkih intelektualaca

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (17) Srpsko viđenje budućnosti Jugoslavije

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (18) Kružok u Siminoj stvorio opoziciju

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (19) Ćutanje budnog čuvara postojećeg poretka

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (20) Dvostruka igra Slobodana Miloševića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (21) Kosovski zaokret Slobodana Miloševića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (22) Novi talas napada na srpske akademike

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (23) Akademici pred Haškim tribunalom

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (24) Pojam „velika Srbija“ smišljen u Beču

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (25) Otvoreni rat srpskih staraca i države

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (26) Srbija postaje jedinstvena država

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (27) Odbrana Jugoslavije vodila je u rat

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (28) Senka koja lebdi nad Akademijom


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top