Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (12) Talas buđenja nacionalnih osećanja

Datum objave: utorak, januar 1, 2019
Veličina slova: A- A+

Pobuna Albanaca na Kosovu napravila je informativnu bujicu koja je probila brane cenzora i, uprkos pritiscima, novinama dala zamah. Nacionalne teme još od sedamdesetih godina počinju da prodiru u javnost

Knjiga Danka Popovića preplavila je Srbiju
Knjiga Danka Popovića preplavila je Srbiju

Šta će biti sa Jugoslavijom?

Ovo pitanje bilo je verovatno najčešće postavljano u privatnoj, ali i javnoj sferi osamdesetih godina. Da ono dobije posebnu težinu uticao je niz faktora – Titova smrt, jačanje nacionalizma u gotovo svim republikama, pobuna Albanaca na Kosovu, ekonomska kriza koja je od 1980. rapidno bujala. Ove okolnosti dale su vetar u leđa kritičkoj misli, koja sve više zauzima javni prostor. Osećalo se da SFRJ putuje ka svom kraju.

Mnogi su, svesni neodrživosti postojećeg stanja, pokušavali da tragaju za modelom nove Jugoslavije. Ovim pokušajima na putu je stajalo mnogo faktora – još uvek važeća komunistička doktrina bazirana na stoglavom Savezu komunista i aksiomima zvanim bratstvo i jedinstvo i radničko samoupravljanje, birokratizovana vlast… Država uspostavljena gotovo nepromenjivim Ustavom iz 1974. godine snage nije imala više ni za šta, osim za grčevitu odbranu sopstvenog urušavanja.

U takvoj atmosferi, s jeseni 1986. godine pojaviće se Memorandum SANU, kao pokušaj srpskih akademika da daju svoje viđenje stvari. Oni su se suprotstavili načelu “slaba Srbija, jaka Jugoslavija”, koji je bio najčešće obrazloženje srpskih intelektualaca podređenog položaja Srbije u jugoslovenskoj federaciji.

Osamdesete godine bez obzira na državne stege i represiju vreme su pada određenih barijera, živog društvenog dijaloga i pojave novih vidova umetnosti, do tada zanemarenih i zaboravljenih. Talas buđenja dugo potiskivanog bio je vidljiv i u Srbiji, gde su nacionalna osećanja sve češće i sve lakše nalazile put do masa.

Nacionalne teme još od sedamdesetih godina zauzimale su sve više prostora u javnom diskursu. Knjige Dobrice Ćosića “Vreme smrti” koje obrađuju vreme Prvog svetskog rata i srpske dileme i izazove dostizale su astronomske tiraže. Slična pitanja obrađuje i čuveni roman Danka Popovića “Knjiga o Milutinu”, koji je bio jedna od najprodavanijih knjiga osamdesetih godina.

O stvarima o kojima se do tada uglavnom ćutalo progovoreno je i u pozorištu. Veliku popularnost imali su komadi sa tematikom iz novije istorije Srbije, posebno onom koja je u sebi imala zrno tabua ili zabrane. Zapamćena je “Golubnjača” po tekstu Jovana Radulovića, koja je najpre proterana sa scene Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, da bi bila toplo dočekana u Beogradu. Nekoliko sezona neprekidno je bila rasprodata i “Kolubarska bitka”, koja je punila Jugoslovensko dramsko pozorište do nivoa fenomena u domaćem teatru. Reč je bila i dramatizovanim odlomcima Ćosićevog “Vremena smrti”, koje je u ulozi Živojina Mišića govorio Mihailo Janketić.

Interesovanje za ovu vrstu kulturnih sadržaja pokazalo je da Srbi otkrivaju i svoju istoriju nezavisno ili makar na drugačiji način ispričanu od tada važećeg jugoslovenskog šablona. “Kolubarska bitka” u tom smislu dosegla je kultni status, a na jednom izvođenju u gledalištu je bio kompletan vrh Srpske pravoslavne crkve. Miša Janketić je posle scene u kojoj se obraća Bogu redovno dobijao višeminutne ovacije.

ZLOGLASNI ČLAN ZA VERBALNI DELIKT

Jugoslovenskim društvom osamdesetih godina odjekivali su i različiti tonovi povodom sudskih procesa protiv opozicionara i kritičara režima. Jedan od najpoznatijih takvih slučajeva jeste tzv. suđenje šestorici – Vladimiru Mijanoviću, Miodragu Nikoliću, Dragomiru Olujiću, Gordanu Jovanoviću, Pavluški Išmiragiću i Milanu Nikoliću. Oni su 1984. uhapšeni i optuženi za “udruživanje radi neprijateljske delatnosti”. Zbog “kontrarevolucionarnog ugrožavanja društvenog uređenja”, a na osnovu javnih istupa i jednog nikada neobjavljenog rada iste godine u Sarajevu osuđen je Vojislav Šešelj na osam godina robije. Nad onim što je napisano i izgovoreno dežurao je ozloglašeni član 133 Krivičnog zakona SFRJ, koji je pod velom tzv. neprijateljske propagande propisivao drakonske kazne za svaku kritiku ustavnog uređenja, poretka ili partijskog vođstva.

Ovakva klima vladala je i krajem osamdesetih godina, kada se seli i na televiziju. U tom pogledu najvažniji je grandiozni projekat TV Beograd iz 1987. godine u vidu serije “Vuk Karadžić”, gde je kroz život reformatora srpskog jezika i utemeljivača narodne književnosti ispričana priča o nacionalnom buđenju Srba i formiranju srpske države. Ništa manji značaj ima i film “Boj na Kosovu” snimljen 1989. povodom 600. godišnjice od kosovske bitke. Iako nevešto i na brzinu snimljen igrao je važnu ulogu u uslovima bujanja albanskog šovinizma, ali i uspona politike Slobodana Miloševića. Pojedine replike iz scenarija Ljube Simovića, poput one o “Srbiji koja nije šaka pirinča” i danas se ponavljaju i imaju status epskih sentenci.

Ovakva atmosfera u dobroj meri bila je određena pritajenim, ali sveprisutnim nezadovoljstvom Jugoslavijom i njenim ustrojstvom. Nisu Srbi, kod kojih je sve više jačao kult žrtve bili jedini stešnjeni u federaciji. Slovenci su otvoreno propagirali da zajednička država koči njihov razvoj i ostvarili su nacionalni konsenzus o ovom pitanju, dok su Hrvati zastupali tezu da su u Jugoslaviji oštećeni i da bujanje srpskog nacionalizma slabi ionako ugroženu federaciju.

Slična pitanja punila su stupce dnevne i periodične štampe. Mediji, iako pod stegom države, zahvatali su sve više delikatnih pitanja, rasplamsavajući društvene debate. Štampa osamdesetih godina doživljava neviđeni uzlet i čitanost. Titova smrt, i posebno albanska pobuna na Kosovu napravila je informativnu bujicu koja je probila brane cenzora i, uprkos pritiscima, novinama dala zamah, koji više nikada nije zaustavljen.

“Režim nam je redovno slao glavne urednike da nas primire i naše pisanje vrate na zvaničnu ideološku ravan. Posle svega nekoliko meseci u redakciji oni sami bi počeli da nas podstiču da razmišljamo, inoviramo, idemo korak dalje u pisanju o delikatnim temama. To najbolje pokazuje koliko je vlast države i partije bila nemoćna da zaustavi procese koji su počeli da se odvijaju svom snagom”, svedoče novinari beogradskog NIN-a, koji su sa kolegama iz “Duge”, “Intervjua”, “Starta”, “Danasa” bili često na meti kritika političkih centara moći.

Bezbroj je bilo razloga da zbilja počne drugačije da se sagledava. Otvorena jugoslovenska pitanja visila su kao mač nad dezorjentisanom vladajućom nomenklaturom zarobljenom u kardeljevskim mantrama o “radnom narodu kao bazičnoj snazi našeg društva” i “samoupravnom pluralizmu i udruženom radu – zamajcu uspeha socijalističkog društva”. Tražili su se jasni i neuvijeni odgovori. Na sve to, ekonomska kriza uzimala je svoj danak – sve teže se živelo, zapošljavalo i zarađivalo.

O ovim pitanjima mnogo otvorenije se govorilo u sve jačoj omladinskoj štampi, koja će krajem osamdesetih praviti mnogo manje kompromisa. “Polet”, “Mladost”, “Student”, “Omladinske novine”, “Vidici”, “Studentski list” su glasili koji će bez mnogo zadrške otvarati tabu teme jugoslovenske realnosti i govoriti ono što su mejnstrim mediji zaobilazili. Zbog toga su često dolazili pod udar ideoloških komisija i drugih komitetskih cenzora. Beogradski listovi “Student” i “Vidici” više puta su osamdesetih godina bili glavna tema rasprava, pa i sukoba, u tada svemoćnom Gradskom komitetu.

Autor: Rade Dragović

Sutra: Jugoslovenska privreda u raljama političara

Izvor: NOVOSTI

 

Vezane vijesti:

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (1) Zemljotres u politički trusnoj Jugoslaviji 

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (2) Početak medijsko-političkog trilera 

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (3) Krađa iz stana akademika Đorđevića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (4) Pucaju iz svih artiljerijskih oružja

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (5) Car je go – poručili su akademici

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (6) Srbima nametnuto osećanje krivice

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (7) Kritičko viđenje stanja u Jugoslaviji

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (9) Državno-partijski vrh smišlja skandale

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (10) Dobrica Ćosić nije pisao Memorandum

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (11) Sumorni opis jugoslovenske stvarnosti

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (13) Jugoslovenska privreda u raljama političara

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (14) Istina o Kosovu bez akademske učtivosti

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (15) Hrvatska emigracija piše svoj memorandum

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (16) Razlaz srpskih i slovenačkih intelektualaca

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (17) Srpsko viđenje budućnosti Jugoslavije

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (18) Kružok u Siminoj stvorio opoziciju

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (19) Ćutanje budnog čuvara postojećeg poretka

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (20) Dvostruka igra Slobodana Miloševića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (21) Kosovski zaokret Slobodana Miloševića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (22) Novi talas napada na srpske akademike

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (23) Akademici pred Haškim tribunalom

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (24) Pojam „velika Srbija“ smišljen u Beču

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (25) Otvoreni rat srpskih staraca i države

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (26) Srbija postaje jedinstvena država

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (27) Odbrana Jugoslavije vodila je u rat

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (28) Senka koja lebdi nad Akademijom


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top