Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (7) Kritičko viđenje stanja u Jugoslaviji

Datum objave: utorak, decembar 25, 2018
Veličina slova: A- A+

Komisija za izradu Memoranduma odbacila je ideju o programskom karakteru teksta, izabravši da on bude kritičko viđenje stanja. Dilema je bila da li pominjati Tita ili Kardelja

TVORAC Akademik Mihailo Marković
TVORAC Akademik Mihailo Marković

Srbi na okup – teza je koja je u okrilju komunističke vlasti prepoznata u tekstu koji se pod neformalnim nazivom Memorandum SANU pojavio u jesen 1986. godine i koja će u mesecima koji će uslediti biti glavna meta verbalnih plotuna državnih organa, partijskih foruma, ogranaka SUBNOR-a, sindikalnih podružnica u fabrikama i mesnih zajednica. Tekst koji se volšebno pojavio, najverovatnije “uz pomoć” pojedinih centara Savezne policije i ogranaka Državne bezbednosti, postao je povod za obračun sa SANU, piscima omraženog teksta, pa i članovima Akademije uopšte.

“Šta hoće ti akademici?”, natmureno i ljutito, u svom stilu, zapitao se s jeseni 1986. godine i tadašnji predsednik CK Saveza komunista Srbije Slobodan Milošević. U godinama koje slede i sam će se naći u središtu optužbi da je njegova pogrešna politika ovaploćenje načela i ideja sadržanih u tekstu sačinjenom u SANU.

Jedno od prvih pitanja po otvaranju “memorandumske krize” bilo je ko su autori teksta koji je izazvao jedan od najvećih političkih skandala u posttitovskoj Jugoslaviji. Rad na pisanju ovog akta u javnosti namerno je prikazivan kao tajno delo grupe razbijača Jugoslavije, čiji je cilj bio rušenje poretka i raspirivanje srpskog nacionalizma. U tom cilju nacrt je pripisivan pojedinim akademicima, političarima, disidentima, pa čak i pojedinim piscima i javnim ličnostima.

Vreme je, međutim, iznelo na svetlo dana niz činjenica koje bacaju svetlo na okolnosti nastanka ovog teksta. “Memorandum nije nikakav tajni spis, pisan je u skladu sa procedurom koja važi u SANU i primenjuje se kod bilo kog drugog šireg i obimnijeg dokumenta”, branili su se akademici već prvih nedelja po objavljivanju njegovih izvoda.

Kao datum rođenja Memoranduma danas se uzima 23. maj 1985. godine, kada je održana Skupština SANU na kojoj je akademik Ivan Maksimović predložio da Akademija napravi celovitu kritičku ocenu stanja u tadašnjoj SFRJ. Suština njegove ideje bila je da se Akademija oglasi o najaktuelnijim društvenim, političkim, ekonomskim, naučnim i kulturnim problemima u obliku “memoranduma”, koji bi potom bio dostavljen svima koji su odgovorni za vođenje javnih poslova u Srbiji i Jugoslaviji.

Predlog je usvojen, a Predsedništvo SANU već 13. juna imenovalo je poseban “Odbor za pripremu memoranduma o aktuelnim društvenim pitanjima” koji je činilo 16 članova – Pavle Ivić, Antonije Isaković, Dušan Kanazir, Mihailo Marković, Miloš Macura, Dejan Medaković, Miroslav Pantić, Nikola Pantić, Ljubiša Rakić, Radovan Samardžić, Miomir Vukobratović, Vasilije Krestić, Ivan Maksimović, Kosta Mihailović, Stojan Ćelić i Nikola Čobeljić.

Drugi i verovatno najvažniji korak bila je konstitutivna sednica Komisije (promenjeno ime Odbora) za pisanje Memoranduma, održana 28. juna 1985. godina, na kojoj su Dušan Kanazir i Antonije Isaković izabrani za predsednika i potpredsednika. Dogovorena je metodologija rada – obrazovana je Radna grupa na čelu sa Antonijem Isakovićem, zadužena za operativni rad. Ovo telo činili su Mihailo Marković, Nikola Pantić, Miroslav Pantić, Ljubiša Rakić, Radovan Samardžić, Vasilije Krestić i Kosta Mihailović. Ova grupa akademika, posebno “trojka” Marković, Krestić, Mihailović danas se smatra pravim tvorcima Memoranduma.

Iako je, prema rečima Matije Bećkovića, ovaj akt SANU “umešen od različitog testa”, tvrdi se da je ekonomista Mihailović sintetizovao prvi deo teksta koji se tiče ekonomske i privredne krize u Jugoslaviji i njenih uzroka, dok je Krestić pisao delove u kojima se ukazuje na težak položaj Srba u Hrvatskoj i o odnosu između Srbije i Vojvodine. Akademik Krestić tvrdi i da su članovi Komisije angažovali kolege iz SANU da im pišu priloge na određene uže teme, ali i da su im određeni delovi iz Memoranduma davani na stručnu ocenu.

Jedna od ključnih uloga u stvaranju memorandumskog teksta pripada i istaknutom srpskom lingvisti Pavlu Iviću. On je imao zadatak da rediguje finalnu verziju teksta, odnosno da više pojedinačno napisanih priloga spoji u jednu zaokruženu celinu i nju jezički i stilski obradi.

“Široko rasprostranjeno uverenje je da je rad Komisije bio konspirativan”, navode Vasilije Krestić i Kosta Mihailović u knjizi “Memorandum SANU, odgovor na kritike”.

“To uverenje se u velikoj meri učvrstilo po objavljivanju nedovršene verzije teksta, dajući komentaru karakter senzacionalističkog događaja. Prava istina je da Memorandum ni u jednoj fazi nije pisan u tajnosti. Pre nego što je na Skupštini SANU usvojen predlog da se piše Memorandum komentarisalo ga je nekoliko akademika. Prisutni novinari sve su preneli široj javnosti. Ni tokom rada Komisije nije postojala namera da se bilo šta krije. Ipak, krađa jednog primerka nedovršenog dokumenta bila je dovoljna za izazivanje skandala velikih razmera”, tvrde Krestić i Mihailović.

Podela rada je napravljena tako što su pojedini članovi komisije preuzeli na sebe obavezu da napišu pojedine odeljke, pri čemu su najveći posao preuzeli akademici sa odeljenja društvenih i istorijskih nauka. Prema tvrdnjama akademika Krestića, Komisija je odbacila ideju o programskom karakteru teksta, izabravši da on bude samo kritičko viđenje situacije. Zanimljivo je i da su akademici imali dileme da li da eksplicitno pominju političke ličnosti, poput Tita ili Kardelja. Zaključak diskusije bio je da se imena moraju pomenuti u interesu potpune istine i utemeljenosti.

Radom Komisije rukovodio je Antonije Isaković, on je zakazivao sednice, prikupljao materijale i pripremao rasprave. Na neke od sastanaka, pored članova Komisije, pozivani su i akademici Dobrica Ćosić, Jovan Đorđević i Ljubomir Tadić, od kojih je zatraženo mišljenje o nacrtu memorandumskog teksta. Na raspravama su vođeni zapisnici, a čuvani su i svi pisani prilozi, bez obzira na to da li su integrisani u dokument ili ne.

Plan akademika postepeno se ostvarivao. U Knez Mihailovu 35 pristizali su prvi tekstovi, obrazovano je šest tematskih timova, napravljena je celovita radna verzija teksta. Na sednici 19. septembra počelo je redigovanje finalne varijante. Posao je nastavljen četiri dana kasnije, kada je prečišćeno ukupno 30 stranica nacrta. Svega dan kasnije, delovi teksta objavljeni su u štampi, što je trajno zaustavilo posao finalizacije ovog dokumenta.

Tačka je, sticajem okolnosti, i zvanično stavljena na sastanku Komisije održanom 5. oktobra 1986. na petoj i poslednjoj sednici Komisije. Tada je konstatovano:

“Zbog nastalih okolnosti dalji rad na pisanju Memoranduma ne može se nastaviti”.

Autor: Rade Dragović

Sutra: Akademija na udaru komunističkih vođa

Izvor: NOVOSTI

 

Vezane vijesti:

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (1) Zemljotres u politički trusnoj Jugoslaviji 

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (2) Početak medijsko-političkog trilera 

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (3) Krađa iz stana akademika Đorđevića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (4) Pucaju iz svih artiljerijskih oružja

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (5) Car je go – poručili su akademici

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (6) Srbima nametnuto osećanje krivice

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (8) Akademija na udaru komunističkih vođa

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (9) Državno-partijski vrh smišlja skandale

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (10) Dobrica Ćosić nije pisao Memorandum

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (11) Sumorni opis jugoslovenske stvarnosti

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (12) Talas buđenja nacionalnih osećanja

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (13) Jugoslovenska privreda u raljama političara

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (14) Istina o Kosovu bez akademske učtivosti

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (15) Hrvatska emigracija piše svoj memorandum

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (16) Razlaz srpskih i slovenačkih intelektualaca

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (17) Srpsko viđenje budućnosti Jugoslavije

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (18) Kružok u Siminoj stvorio opoziciju

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (19) Ćutanje budnog čuvara postojećeg poretka

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (20) Dvostruka igra Slobodana Miloševića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (21) Kosovski zaokret Slobodana Miloševića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (22) Novi talas napada na srpske akademike

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (23) Akademici pred Haškim tribunalom

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (24) Pojam „velika Srbija“ smišljen u Beču

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (25) Otvoreni rat srpskih staraca i države

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (26) Srbija postaje jedinstvena država

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (27) Odbrana Jugoslavije vodila je u rat

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (28) Senka koja lebdi nad Akademijom


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top