arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Петар Додик

Петар Додик: Сусрет са смрћу

Петар Додик рођен је 1925. године у селу Хусимовци (Сански Мост), од оца Илије и мајке Стоје – дјевојачко презиме Кудра. Учесник је устанка у околини Санског Моста у Другом свјетском рату и партизанског покрета. Након рата обављао је политичке функције у Југославији, а бавио се и дипломатским радом. Написао је књигу „Мој животни пут“, гдје описује своје одрастање, ратна дешавања, злочине, али и послијератни период. Доносимо један исјечак из књиге који говори о страдању породице Додик, и Петровом трком за живот: Мој животни пут ПДФ  Извор: Срби у БиХ

Јахура: Покољ Срба у НДХ је битно обележје и најтрауматичнији део нашег историјског памћења са далекосежним последицама

Српско национално друштво Пребиловци, као удружење потомака и поштовалаца жртава хрватског геноцида над српским народом са простора Доње Херцеговине, безрезервно подржава иницијативу и  предлог  удружења „Јадовно 1941.“ да се страдање српског  народа у Независној Држави Хрватској  назове речју „ПОКОЉ“.  Покољ Срба у НДХ је битно обележје и најтрауматичнији део нашег историјског памћења са далекосежним последицама. Реч „Покољ“ је одговарајућа ознака из нашег језика за такав велики и неопростиви злочин па овим путем изражавамо нашу захвалност  удружењу „Јадовно 1941.“ за ову идеју и предлог. Верујемо да ће именовање геноцида НДХ над нашим народом као  „ПОКОЉ“ допринети нашој даљој заједничкој борби за успостављање културе сећања и поштовања жртава Покоља,  уместо садашњег  преовлађујућег

Стево Лапчевић: Јеврем Видић, човек чија је смрт довела Артуковића на оптуженичку клупу

Суђењем Андрији Артуковићу смрт Јеврема Видића постала је његов последњи доказ, а он, иако одавно већ не међу живима, био је главни актер још једне парнице. Јеврем Видић Пресудом Артуковићу, смрт Јеврема Видића дефинитвно је добила свој виши смисао, ако се тако нешто уопште сме рећи. Она је постала његов последњи доказ, а он, иако одавно већ не међу живима, био је главни актер још једне парнице на којој је као адвокат одбране, својом жртвом допринео коначној победи правде. Након што је у првој половини септембра месеца 1942. године најближи Павелићев сарадник, човек његовог личног поверења, први “заштитар” и челник по много чему „знаменитог“ поглавниковог „Тјелесног здруга“ Виктор Томић завршио

Годишњица Видовданског покоља Срба у Доњој Херцеговини

У Видовданском Покољу (који је за усташе значио одмазду за сарајевски Видовдан 1914. и ново, крваво, понижење Срба на овај велики празник), после подмукло изведеног хапшења и везивања у жицу и ланце увек лаковерних Срба који су се уздали у,,комшијску реч“, на бројним јамама и другим стратиштима убијени су скоро сви одрасли Срби, мушкарци из села: Габела, Драчево, Дубравица, Кљенак, Колојањ, Церовица, Грабовина, Горње Храсно, Крушево, Бурмази, Попрати, Ошањићи, Дабрица, Козице, Пјешивац, Шћепан Крст, Љубљеница, Прењ, Пјесци, Локве и Речице, као и велики број Срба из Тасовчића, градова Чапљине, Стоца, Љубушкоги других насеља. Највећи број је убијен у Опузену у Далмацији, у Видовом пољу, код села Струге, Могорјела и „Бријеста“ у

Скупштина РС одбацила сарајевско прекрајање историје Другог светског рата

Резолуција о поштовању жртава фашистичких режима и покрета не одговара историјским чињеницама и као таква не може се примјењивати у Републици Српској. Народна скупштина Републике Српске очекивано је одбацила „Резолуцију о поштовању жртава фашистичких режима и покрета“. За усвајање Закључака гласала су 52 посланика од 53 присутна, док суздржаних и против није било. Ево пуног текста закључака: Народна скупштина Српске одбацује Резолуцију о поштовању жртава фашистичких режима и покрета коју је усвојио Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ на 8. сједници одржаној 15.05, 19.05. и 20.05.2020. године. Констатујемо да је Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ усвајањем Резолуције приступио срамном прекрајању историјских чињеница и придружио се ревизионистичким снагама, којима је циљ уопштавање

ДЈЕВОЈКЕ СУ СКАКАЛЕ У ЛЕДЕНУ ДРИНУ ДА СЕ СПАСУ УСТАШКОГ НОЖА: Обиљежавање 78 година од страдања Срба у Старом Броду

У Старом Броду, код Вишеграда, данас ће бити обиљежено 78 година од страдања више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије, које су побиле усташе Јуре Францетића. Обиљежавање ће почети у 12.00 часова, када ће бити служен парастос, а у 12.20 часова биће положени вијенци и цвијеће код спомен-обиљежја. Помену ће присуствовати министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић и делегација Народне скупштине Српске, коју чине народни посланици Перо Петровић и Небојша Вукановић. Полазак бродом из Андрићграда планиран је у 10.45 часова, најављено је из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске. Сјећању на овај историјски догађај од републичког значаја, у складу са тренутном епидемиолошком ситуацијом у Републици Српској, присуствоваће

Чикаго: Како је Катарина Ристић радом на тему “Босански геноцид” променила наставни програм

Након што је Катарина Ристић семинарским радом узбуркала духове у школи у Чикагу, њен отац Ранко покренуо акцију после које је из школских књига избачена пропаганда која Србе приказује у лошем светлу. Ово је прича о томе како је домаћи задатак српске девојчице у једној Основној школи у Чикагу променио наставни програм читавог једног школског дистрикта. Ово је, такође, и прича о томе како ништа није немогуће, уколико постоји добра, јака воља да се ствари мењају и да се правда истера до краја. По сваку цену. А прича почиње у фебруару 2017.године, када Катарина Ристић, тада ученица 8.разреда Емерсон школе у чикашком предграђу Парк Риџ, заједно са још четири своје школске другарице (Carmen, Lindsay,

Слободан Антонић: Јасеновац у Београду

Не смемо дозволити још један геноцид у поврату, било у Српској, било у Србији. Зар не можемо да се договоримо о неколико национално кључних ствари, попут – шта је Београду Јасеновац? Шта је Београду Јасеновац? Београд, у постављеном питању, нису само власт и над-власт (колонијално-компрадорска структура), већ је то и овдашње јавно мнење, наша јавна свест. Јасеновац, такође, у 0вом питању, није само најстрашније место у људској историји (овде 106), већ су то Паг и Јадовно, Бљесак и Олуја, и све остале злочиначке станице троетапног пројекта хрватског геноцида над Србима: побити – протерати – похрватити (овде и овде). „Сећам се Београда 1941-1944“, причао је арх. Пеђа Ристић, „лешеви су тада пливали

Срби из масовне гробнице нестали без иједног трага

Доњи град београдске тврђаве крије страшну тајну о нашим страдањима у логору Јасеновац. Уморени у НДХ и покопани код Куле Небојше „измештени“ без писаних трагова Жртве злогласне Независне Државе Хрватске из Другог светског рата плутале су Савом из правца многих стратишта у НДХ до самог завршетка реке и њеног ушћа у Дунав. Када се са речне површине отопио зимски лед 1942. године, пред очима Београђана испливали су деформисани и изобличени лешеви оних који су на овај, језив начин стигли до града. Недавно је на овај потресни догађај подсетио академик Србољуб Живановић, у интервјуу за „Новости“, када је поменуо да су тела неких од жртава била покопана у масовне гробнице које

Прича за сва времена – Јама

Ово није прича за свачији стомак. Али је за свачије срце. Прича је ово коју не зна много људи. А стара је скоро осамдесет година и пред вама је не због јубилеја. Већ због… срца. Она почиње у Ливањском пољу. Југозапад Босне, негде између Динаре и Голије, кад гледате југ и север, односно између Тушнице и Шатора кад гледате исток и запад. М? Нису нас на географији учили где је шта? Добро, да пробамо онда овако. Бака ми је рођена на православни празник Огњена Марија. Ишао сам у школу Иван Горан Ковачић. Наизглед, нема то никакве везе једно с другим, осим што је своје најпознатије дело, о усташким злочинима, „Јама“,

Д. Бокан: Зашто је филм „Дневник Диане Будисављевић“ важан и користан

У име свих пострадалих српских (и свих других) мученика, хвала Дани и Диани и свима који су помогли да се овај филм ипак појави пред закорелом и успаваном савешћу свих оних који о том страдању нису ни размишљали, а камоли заплакали и замислили се. Извор: Фејсбук ; Аутор: Драгослав Бокан ; 24. април 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала.У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Хвала Дани и Диани и свима који су помогли да се овај филм ипак појави

zagreb-slike-17.jpg

Милан Басташић: У СУСРЕТ ГОДИШЊИЦИ ПРОБОЈА ЈАСЕНОВАЧКИХ ЗАТОЧЕНИКА, АПРИЛА 1945. ГОДИНЕ

Поставка Јасеновца на Цвјетном тргу у Загребу у режији СНВ – догађање се везује за датум пробоја јасеновачких логораша априла, 1945.године. Не могу да схватим, а вјерујем да ме аутори, организатори и покровитељи тих догађања не би могли увјерити у потребу, да се некаква произвољна и некритичка импровизација логора Јасеновац поставља ван Јасеновца. Не ради се овдје о презентацији докумената правне регулативе НДХ, о оснивању, функционисању и по њима о сврси постојања и дјеловања тога логора. Напомена: Овај прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб , априла мјесеца 2012. године Не ради се о приказу – изложби кољачких ножева, маљева, жељезних шипки, мацола којима су службене „постројбе НДХ“ кроз

Дубровник у НДХ

Дубровник је бомбардован 6. априла 1941. Град је бранила противавионска батерија на Монтовјерни. Велики број добровољаца пријављивао се али их војска није примила. Извор: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА ; Аутор: САША НЕДЕЉКОВИЋ ; април 2019. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. После расула војске фрањевац отац Тома Томашић са групом домагојаца разоружавао је на градским вратима од Пила војнике који су ишли својим кућама. Оружје је преносио у усташке центре. Прве немачке моторциклисте 17. априла 1941.

Госпава Цијетић, удата Бошковић, звана Прнџа: "Да простиш, ја сам била у другом стању кад ме бацило у јаму..."

Прнџа

И овај запис датира из љета 1990. године. Живот јој је понајвише прошао у самотињи и чамотињи. Сад самује у Чапразлијама. Сува као грана и лака као перце, а још се не повија под бременом од седамдесет и пет година. Живи од доласка до доласка сина којег је живот одавде испод Дрине одвео и удаљио. Криво јој што унука не може чешће виђати, али се не жали — навикла на патњу и одрицање. Док говори, стално је загледана некуд у даљину, доље низ Ливањско поље, низ само њој знане и видљиве друмове низ које су толики њени, драги и блиски, неповратно отишли и нестали у крвавим тминама и животним маглуштинама:

Зорица и Вукашин

Зорица Ђоковић: На Крсном путу

Христос је знао за шта и за кога невин умире. Нисам сигурна да су наши стари знали разлог свог страшног умирања говорећи и вјерујући да „неће крст на крст“. А ударио је. Крст. На Крст. Идући јадовничком стазом, тим велебитским Крсним путем или Улицом суза, али и сваком другом од безброј стаза и пруга српског мучеништва, покушавамо замислити голготску пасију наших предака. Замишљамо бол и јауке, жеђ и зној, сузе и крв. Питамо се о чему су размишљали, чему су се надали, кога су се сјећали. Да ли су знали да и Он скупа с њима иде у ту страшну смрт? Јер, ишао је, наравно, док су нас, од Њега

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.